Орвел, Чешка, и ми – проли

Тренутно читам роман 1984 од Џорџ Орвела. Но, догађаји у Прагу су преварили и Орвелова дистопијска предвиђања.

четвртак, 8 септембра, 2022 / 09:09

Пише: Срећко Максимовић

Кренимо редом:

1. На улицама Прага окупило се преко сто хиљада људи. Организатори овог великог протеста су тражили оставку чешке владе до 25. септембра.

У супротном, запријетили су грађанском непослушношћу и обећали да ће преговарати са синдикатима, предузетницима, саобраћајним и другим привредним друштвима о организовању нових протеста и штрајкова. За енергетску кризу и растућу инфлацију окривљују владу на челу са Петром Фијалом.

Демонстранти су, нарочито, захтијевали преговоре са Москвом за склапање директних уговора о снабдијевању Чешке руским гасом.

Доказ 1: видео прилог (Извор: https://t.me/mojarusija/724)

2. На једном од транспарената са данашњег протеста премијер Чешке је "обучен” у одијело са бојама украјинске заставе, САД, НАТО-а, и ЕУ. Судећи по овом транспаренту, и расположењу грађана ,Чеси свог премијера виде као марионету глобалистичких интереса и заступника, не њихових права, већ права глобалистичке елите, која свијет гура у велики ратни сукоб.

Доказ 2: фотографија транспарента са данашњег протеста (https://t.me/mojarusija/725)

3. Под овом тачком ступа на снагу Орвелова 1984. Наиме, након данашњих протеста огласио се и чешки премијер Петар Фијала. Представник Партије (назив политичке организације из романа 1984) рекао је да су протест у Прагу изазвале проруске снаге које се супротстављају интересима Чешке Републике. Дакле, по новоговору на данашњем протесту је било сто хиљада руских плаћеника и агената. Но, држите се добро. Најбоље тек (на)долази. Сљеди типично понашање послушника Партије:

"На Вацлавском тргу организоване су демонстрације снага које представљају своју проруску оријентацију и чије су позиције блиске екстремистичким. Они заступају интересе који су супротни интересима Чешке", рекао је Фијала.

Доказ 3: да живимо Орвелова предвиђања као доказ прилажем један одјељак из романа:"Ако Партија може да гурне руку у прошлост и каже за овај или онај догађај: то и то се уопште није десило, тако нешто је свакако ужасније од мучења и смрти.

…А ако сви прихватају лаж коју Партија намеће – ако сви записи причају исту причу – онда лаж прелази у историју и постаје истина. Ко контролише прошлост, гласила је парола Партије, контролише будућност; ко контролише садашњост, контролише прошлост. А ипак се прошлост, иако по природи променљива, није ни изменила. Све што је истина данас, истина је од прапочетка до вечности. Ствар је била врло проста. Потребан је био само бескрајан низ победа над својим памћењем. То се звало контрола над стварношћу; на новоговору двомисао.”

4. Како не бисмо завршили са овим песимистичким редовима, понудићу макар сивкасту верзију оптимизма. Опет, разумије се, из пера Џорџ Орвела:"Ако уопште има наде, писао је Винстон (главни јунак романа – С.М.), она је у пролима (проли су обични људи, народ, они који не припадају Партији – С.М.). Ако уопште има наде, она мора бити у пролима, јер се само у тим узмуваним, занемареним масама, које су сачињавале 85 одсто становништва Океаније, могла произвести енергија која ће разорити Партију. Партија се није могла оборити изнутра. Њени непријатељи, ако је имала непријатеља, нису имали начина да се скупе, па чак ни да један другог препознају.

…Али проли, ако би само којим случајем постали свесни своје снаге, не би имали потребе да се крију. Било би довољно само да се подигну и стресу, као коњ кад стреса муве. Да хоће, могли би Партију разнети у комаде колико сутра. Ваљда ће им једнога дана пасти на памет да устану. Па ипак!

…Док не постану свесни, неће се никад побунити, а док се не побуне, неће моћи да постану свесни.

5. А ево и дијела из књиге гдје Орвел описује како припадници Партије виде народ (проле). Ови редови се, мислим, могу примијенити и данас скоро за било коју партију, јер, свака партија, дакако, тежи да постане Партија, ако то већ није.

"Разуме се, Партија је тврдила да је ослободила проле ропства. Пре Револуције су их капиталисти (читај комунисти; на Западу су људе плашили комунизмом као бауком, док су паралелно градили свој капиталистички Гулаг; сад видимо да су оба система у својој сржи иста и да не држе до човјека и народа; лице и наличје исте медаље; батина са два краја – С.М.) бесрамно израбљивали, гладовали су, били бичевани, жене присиљаване да раде у рудницима (жене су, у ствари, још увек радиле у рудницима), шестогодишњаци продавани да раде у фабрикама. Но, истовремено, држећи се принципа двомисли, Партија је учила да су проли по природи нижа бића која се применом неколико једноставних правила морају држати у покорности, као животиње. У ствари се о пролима знало веома мало. Није било ни потребно знати много. Све док су радили и размножавали се (читај док су радили и нису се размножавали; овдје се јасно види да чак ни Орвелова Партија није као ова данашња; Орвелова Партија је тражила од народа да се размножава а ова данашња тражи да престане да се рађа – С.М.), остале њихове активности биле су неважне. Препуштени самима себи, као стока пуштена на аргентинске равнице, они су се вратили начину живота који као да им је био урођен, као да је преостао од искона. Рађали су се, расли на улици, у дванаестој години почињали да раде, пролазили кроз кратак процват лепоте и сексуалне жеље, венчавали се у двадесетој, постајали средовечни у тридесетој, умирали најчешће у шездесетој. Тежак физички рад, брига о кући и деци, ситне свађе са суседима, фудбал, пиво и, изнад свега, коцка, испуњавали су њихов духовни хоризонт. Држати их под контролом није било тешко.”

Изгледа да су се проли у Чешкој побунили, а тек ако се побуне, по Орвелу, тек тада могу постати свјесни.

Закључак: проли свих земаља уједините се.

Дијелови књиге из којих су кориштени цитати: (Орвел Џорџ, "1984”, Контраст издаваштво, 2016, стр. 33, 62-63)

Одабрао и ћирилизовао С.М.

🔋Допуна текста о протестима у Чешкој

(о Министарству истине и духовним законима)

Јутрос, на путу до Цркве, на радио станици РТРС-а слушам вијести о јучерашњим протестима у Чешкој. Спикерка умилним гласом саопштава да су се јуче у Чешкој окупили десничари који су тражили од Владе да преговара са Русијом и да Чешка заузме неутралан став у сукобу Русије и Украјине (читај НАТО-а). На крају вијести додаје да су се десничарским организацијама на протестима придружили и комунисти. Ово је још један доказ да смо већ заглибили у стварност из Орвеловог романа 1984. У роману постоји Министарство истине које обрађује, преправља, и централизовано пласира информације. То Министарство чак мијења и прошлост, преправља старе вијести из новина, брише пасусе књига, а неке и спаљује. Наравно, ово Министарство је под контролом Партије.

Очито је да је и "наш” РТРС под контролом Партије. Како је могуће да је новинар, који је писао вијест, тако потпуно увјерен да су се на улицама Прага окупили десничари и комунисти? Једноставно је – није могуће да он то може знати. Но, Партија је преко својих агенција (Ројтерс, АП, ФП…) пласирала централизовану вијест а све остали медији су као пачићи поновили глас Великог Брата. На још једну ствар је потребно указати – замислите тих злих "десничара” и "комуниста” који се залажу за мир и неутралност. Заиста страшно. Страва и ужас! Боље је да слушају Партију, оличену у свом премијеру, који каже да они раде против интереса Чешке. Људи који позивају на мир и неутралност раде против интереса своје државе. Овдје се једноставно мора написти парола коју користи Партија у роману 1984.

РАТ ЈЕ МИР

СЛОБОДА ЈЕ РОПСТВО

НЕЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ

Духовни закони

Човјек 21. вијека, под (ин)директном контролом Партије, мисли да је свезнајући. На један додир телефона одмах добија информације о чему год пожели. То му ствара илузију свезналаштва и мудрости. Ако пожели да сазна Њутнове законе за пар секунди ће добити одговор. Проблем настаје када покуша да дубље и суштински објасни појаве и ствари око себе. Испостави се да је потпуно слијеп, да су му духовне очи широм затворене чак и(ли) нарочито због постојања свемогућег господара Гугла.

Духовни закони нису уписани у кодове супер Гугловог мозга и послушника Партије, али без обзира на то они и даље увијек дјелују. Они су стварни као што су стварни Њутнови закони.

Данас Српска Православна Црква прославља Светог свештеномученика Горазда, епископа чешког. Зашто су се Чеси баш окупили на претпразништво Светог Горазда? Можда они нису ни свјесни овог празника, можда су заборавили за свог светитеља, но, Бог сигурно није. Код Бога нема случајности. Бог улази у историју; увијек се брине о својој творевини; невидљиво је руководи ка добру. То су духовни (не)видљиви закони.

Мат. 13:9 Ко има уши да чује, нека чује!

Срећан празник Светог Горазда браћи Чесима!

Додатак (кратко житије Светог свештеномученика Горазда):

"Рођен 26. маја 1879. године. После завршеног Богословског факултета у Оломоуцу 1902. године рукоположен у Римокатоличкој цркви у чин презвитера. У једном јаком покрету повратка Чеха у Православље, Маћеј Павлик се обраћа Светом архијерејском синоду Српске православне цркве с молбом да га прими под своју јурисдикцију. Он је ово учинио због тога што је до распада Аустроуграске 1918. г. духовно старање о православнима у Чешкој водио епископ задарски. Замонашен је у манастиру Крушедолу 21. септембра 1921. године и добио име Горазд. Патријарх Димитрије га је рукоположио у чин епископа 25. септембра исте године. Био је веома активан на организовању своје епархије. Епископ Горазд је 28. октобра 1938. године упутио свим поглаварима православних цркава, једну посланицу и позвао целу светску јавност у помоћ. Немци су га тада добро запамтили. Чешки родољуби-падобранци, су долетели из Енглеске и извршили атентат на Рајнхарда Хјадриха у Прагу, нашли су склониште у крипти православног катедралног храма светих Ћирила и Методија у Прагу. Гестапо је сазнао улогу епископа Горазда, кога су ухапсили са сарадницима. После великих мучења осуђен је на стрељање 3. септембра, а сутрадан 4. септембра 1942. године стрељали су га Немаци у прашком предграђу Кобилиси, а потом спалили у прашком крематоријуму. Тог дана Немци су забранили рад Православне цркве у Чехословачкој, а њену имовину су конфисковали."