Организација се извинила јер је дала награду Блеру

Добротворна организација Спасимо дјецу (Save the Children) након критика јавности због додјељивања награде за Глобал легаси Тонију Блеру, извинила се члановима и симпатизерима због ове узнемирујуће одлуке. Џастин Форсајт, извршни директор организације, рекао је да му је "веома жао" због чланова и јавности који су увријеђени одлуком, рекавши да је ово питање "непотребно сметња." (unnecessary […]

среда, март 4, 2015 / 10:44

Добротворна организација Спасимо дјецу (Save the Children) након критика јавности због додјељивања награде за Глобал легаси Тонију Блеру, извинила се члановима и симпатизерима због ове узнемирујуће одлуке.

Џастин Форсајт, извршни директор организације, рекао је да му је "веома жао" због чланова и јавности који су увријеђени одлуком, рекавши да је ово питање "непотребно сметња." (unnecessary distraction)

-Знам да су многи људи који нас подржавају били узнемирени, неки од особља организације можда и превише, и веома ми је жао због тога – рекао је Форсајт, бивши помоћник Тонија Блера, за ББЦ.

Он је рекао да је "погрешно" да су дали бившем премијеру награду за рад на свјетском нивоу, а не само за његово дјеловање у Африци.

Извињење је услиједило након реакције јавности, у којој је 100.000 људи потписало петицију, док је 500 чланова организације затражило да се додјела поништи.

-Да, то је награда за оно што је он завјештао свијету, тако се зове (global legacy), али она је уствари награда за веома одређене Блерове напоре за Африку, на два самита Г8 у Бирмингему и Глениглсу, а не на његову комплетну заоставштину. Да је било за то, и ја бих сматрао да је погрешно, али мислим да је тада помогао Африци, – рекао је Форсајт.

Оптужница против Блера у Србији и даље на снази

По свему судећи, оптужница која Тонија Блера терети за повреду територијалног интегритета СР Југославије током НАТО бомбардовања и даље је на снази.

Како пише Данас, оптужница је на снази пошто за то кривично дело апсолутна застарелост наступа тек после двадесет година. Ипак, уз многобројне промене у организацији судова готово је немогуће ући јој у траг и открити који суд је надлежан да поступа по њој.

Такође, потпуно је нејасно и у којој фази је поступак против некадашњих челника Запада и НАТО, које је режим Слободана Милошевића означио као најодговорније за агресију на СР Југославију.

Развојни пут оптужнице креће 2000. године када су председник САД Бил Клинтон, државна секретарка САД Медлин Олбрајт, британски премијер Тони Блер, француски председник Жак Ширак, немачки канцелар Герхард Шредер и још девет челника НАТО и земаља које су учествовале у бомбардовању СР Југославије на основу ње осуђени 2000. године у Окружном суду у Београду.

Због процене судског већа да су починили кривична дела подстицања на агресивни рат, повреде територијалног интегритета, покушај убиства највиших државних функционера, ратни злочин против цивилног становништва и употребе недозвољених средстава борбе они су у одсуству осуђени на по двадесет година затвора. Недуго после 5. октобра 2000. Врховни суд је ту пресуду укинуо и вратио Окружном суду на поновно одлучивање.

Тај суд је 17. септембра исте године одустао од кривичног гоњења оптужених за четири од пет тачака оптужнице.

Како су и даље наши правосудни органи оптужене високе званичнике теретили за кривично дело за повреду територијалног суверенитета, по Кривичном законику СР Југославије тај предмет је препуштен Војном суду.

Ипак, последњег дана 2004. године укидају се војни судови, па се тај предмет на основу Закона о преузимању надлежности војних судова поново нашао у надлежности Окружног суда.



Оставите одговор