Опозиција на Тргу Крајине: Мање људи – више наде

На овом митингу је било видно мање људи него на завршном опозиционом митингу 2018. године, који се продавао под општедруштвеним бунтом парарелигиозног покрета Правда за Давида. Али је овај вишеструко кориснији и употребљивији за опозицију.

субота, октобар 2, 2021 / 21:18

Опозиција се од прошлих општих избора научила памети, те су невладинићке групе и представници страних агената овај пут били у дебелој позадини, док се на бини вијорила српска застава, а главна паралела са њиховом оцјеном актуелне власти – сравњивање са зулумћарима за вријеме окупације од стране Османлијског царства.

Овај митинг је опозицији кориснији тачно онолико пута, колико је било мање присутних у односу на 05. октобар 2018. године. Неки, као портпарол СДС Стеван Салатић, имају мандат да причају бајке о 15.000 присутних. У овом броју се не слаже ни са (незваничним) партијским колегом Небојшом Вукановићем. Он је са бине поручио да је у Бијељини окупљено једва 1.000 људи, док је у Бањој Луци фантастичних 20.000.

То су, наравно, небулозе. На звјезданом трагу научнофантастичних вијести лансираних од "мајке Сузане" преко БН ТВ, да је 2018. године на истом мјесту било 40.000 људи.

На овом митингу 02.10.2021. године је било присутно, у најдарежљивију руку, можда 5.000 људи. Што је изразито велики број за политички живот у Републици Српској, гдје бирачко тијело традиционално подлијеже апатији. Агресија мањине над већином, извршена 2018. године, дала је потпуно другачије резултате него што су их агресивци очекивали.

Људи који се не разумију у тематику, политику уопште, те у својој острашћености желе да вјерују у фотографије начињене из погодног угла, тако да се не виде велике рупе у маси, они свеједно сваки реалитет доживљавају као пристрасност, те не могу да сваре објективне текстове на Фронтал.РС.

Као и сви масовни скупови у посљедњих неколико година на територији Српске и овај је своју носећу снагу имао у страначким активистима, довученим аутобусима из цијеле Републике Српске. Ипак, и велики број грађана Бање Луке је изашао на Трг Крајине.

Дистрибуција присутних је била доста раширенија, те су се знатижељници, назваћемо их посматрачи, могли примјетити и најудаљенијим тачкама својеврсног амфитеатра Трга Крајине.

Још једна битна разлика у односу на митинге под паролом Правда за Давида, јесте велики број пензионера. У првом случају је било много више младих, страначки неопредјељених, а потпуно је јасно да се свака власт озбиљно треба забринути, када пензионери дођу да чују шта прича опозиција.

Звиждуци за Селака и Нешића

Присуство и препуштање протокола корисним идиотима финансираним из ЕУ и САД, коштала је на прошлим општим изборима опозицију 11 посланика мање. Без Чавићевог прелеташтва у редове владајуће коалиције на челу са СНСД.

Опозициони прелетачи, које је Милорд Додик произвео шизмом унутар двије сателитске партије (ДНС – Демос; Социјалистичка партија – СПС), а ради се о Ненаду Нешићу и Горану Селаку, нису се баш добро провели на овом протесту.

Поред ненадахнутог говора обојице, изронио је и транспарент који је поручивао да се бина црвени од папака, што је получило скандирање Небојши Вукановићу.

Вуканово вече

Сви говорници, са нагласком на Драшка Станивуковића, били су изразито блиједог и неупечатљивог наступа. Чак ни на главног политичког старлетана опозиције, градоначелника Бање Луке, маса није резоновала као на најаву и говор посланика из Требиња, Небојше Вукановића.

Мирко Шаровић је имао својеврстан перформанс, понудивши дио свог времена пред микрофоном новинарки Слађани Јашаревић из Источног Сарајева, која је одржала један ватрен рекламни говор у име РТВ БН. Била је много гласнија и ватренија од самог лидера СДС, чијим иступом се и завршио протестни митинг.

Једини, чија би се говорничка вјештина, изречено и појава могла оцијенити као ваљана, био је губитник на предсједничким изборима 2018. године – Вукота Говедарица.

Без обзира на његову промашену политику приближавања сарајстанској чаршији, највидљивија биолошки у политичкој ходајућој пропасти за СДС – Драгану Мектићу, не може се одрећи да је његов глас, стас и говор био оно на шта су присутни одреаговали природним аплаузом неког ко "понесе масу".

Теме и дилеме

Овај митинг је имао већу количину наде и вјере у своје ријечи, које је опозиција скоро заборавила у дугогодишњој владавини СНСД. Толико дугачкој, да се заборавља да је на почетку исте ова странка била у коалицији са ПДП.

Теме о којима су говорници извјештавали, биле су све очекиване. Мало медицински-немедицински кисеоник, мало фреквенција која се не смије узети РТВ БН у дигиталном добу, а понајвише редовне оптужбе власти за пљачку, исељавање људи, недемократско уређење и приватизацију државе.

Оно што је сигурно, јесте да је појединац који је истински соло играч, потпуно неспособан у љубави према себи да створи систем и окупи озбиљнију политичку организацију, показао да његов ватрен ангажман има највећу резонанцију међу окупљеном публиком.

Нови, пресабрани и ребрендирани Небојша Вукановић, подмлађен офарбаном косом, изашао је славодобитно из самоизолације наљуђене младе.

Као такав, Вукановић у унутрашњем поретку опозиције, ако би се вагало неким поштеним аршином, не може за столом имати мјесто иза Нешића и Селака. Без обзира колико већим новцем и бројем активиста њих два располагали.

То је најбитнија тековина овог опозиционог скупа.

Када се маса разишла, пред бином, око "кривог сата" остали су само новинари и ватрени активисти који су жељели своју фотографију са Станивуковићем и Вукановићем.

Слабо усмјерен микрофон је у једном тренутку могао ухватити шачицу гласова која се покушала наметнути у туђи кадар, скандирањем слогана: "Правда за Давида".

Остао је тај звук, уз напуштене транспаренте, наслоњене уз спомен обиљежје страдалима у земљотресу као копља побацана у трње, као подсјећање опозицији на криви пут који је изабрала раније.



Оставите одговор