Опијумска економија, од Авганистана до Косова

Пишући геополитичке текстове о позицији Космета, неизоставна је теза која потврђује отимање овог дјела територије из састава Србије, а која се односи на пут дроге или "зелену трансверзалу."

Пише: Невен Ђенадија

Ова трансверзала представља пут којим се наркотици крећу од Авганистана до Косова* одакле иде даље ка Европи. Прије двије године, појавила се и шала на интернету да је произвођач хероина признао независност свом дистрибутеру. Управо се радило се о Афганистану, који је званично први признао независност Косова*. По неким процјенама, око 65% свјетског хероина пролази кроз ову српску провинцију, док се 90% укупне количине дроге која долази у Европу шаље преко Косова*, а све то обезбјеђује база Бондстил. Да ово није обична прича и да заиста има своје реално упориште види се и из послиједњег чланка који је објавио Економист.

Са друге стране када су вршиле интервенцију на Авганистан, САД су то правдале борбом против свјетског тероризма. Након интервенције и распореда трупа ИСАФ, осим тероризма нашли су се и у борби против дроге. Фокус у овом дјелу борбе ради превенције производње опијума био је на потицајима који су издвајани за сељаке Авганистана са циљем да умјесто мака саде пшеницу. Осим сељака новчано су награђивани и локални политичари на чијим територијама би се регистровао пад производње. Све у свему, овим системом превенције, САД су уложиле више од 10 милијарди $, према подацима које је изнио амерички специјални инспектор за Авганистан Џон Сопко задужен за надгледање тог процеса.

Све би било супер да се са овим огромним новцем заиста постигло нешто, али заправо према званичним подацима УН – а о узгоју мака, прошле године ови награђивани сељаци Авганистана за садњу пшенице оборили су рекорд у узгоју опијума. Да податак буде апсурднији чак ни прије интервенције Авганистан није имао толико засађених површина опијумом, док је послије интервенције производња увијек имала тренд раста да би сада достигла и свој врхунац.

Да ствар буде гора, новац који се улагао на смањење узгоја, примарно је улаган у оне области које су мање непријатељски настројене према САД из простог сигурносног разлога. Резултат овога је контрапродуктиван тако што се повећала производња у провинцијама које су под контролом Талибана. Простом економском рачуницом уколико се смањи производња, а потражња остаје иста (или се повећава у случају дроге) онда цијена може само да расте. Ово има две економске послиједице:

Прва је да произвођач више зарађује јер производи исто као и до тад, али за већу цијену, што значи да има више новца да реинвестира у још већу производњу хероина.

Друга је она која долази временом, јер већи профит потиче и већу производњу и за постојеће произвођаче и за нове учеснике. Дакле, глобална понуда хероина расте.

На ову анализу ћу додати и то да сам (10.6.2013.) учествовао на семинару у Прагу, организованог од стране дипломатског одјељења НАТО савеза. Овдје смо између осталих сесија имали и једну вођену од стране Петера Пелца, бившег амбасадора Чешке Републике у Авганистану. Углавном је говорио о томе о томе како је ова земља стабилизована под процесом демократизације након пада талибанске владе.

На моју констатацију у овом контексту упућену амбасадору Пелцу да је Косово* главни транзитни центар за наркотике који долазе из Авганистана и који заправо држе економију запада, те да су то двије “земље” које су у процесу демократизације и изградње нације и да се у обе налазе америчке базе, а све то под покрићем и осигуравањем ове трговине, као и да није случајно да је баш Авганистан био прва земља која је признала Косово*, при чему сам му презентовао и ове податке УН –а, али тад нисам знао колико су САД уложиле за сузбијање узгоја. Након ове констатације питање се само поставило. Да ли НАТО трупе штите интересе народа или осигуравају ову трговину да протиче несметано? Одговор који сам добио од амбасадора након неколико секунди шутње и чешкања по глави је био крајње смијешан, и сводио се на то да се Косово* и Авганистан не могу поредити у смислу изградње државе и да добра питања немају и добре одговоре. Паметном сасвим довољно.

Овом кратком анализом је на све начине обесмишљен амерички принцип борбе у Авганистану, а вјероватно и интервенција јер након толико година нису се постигли званични планови. Са друге стране свакако су се постигли капитални интереси војне индустрије и других. Економским рјечником тамо гдје има потражње, профит ће увијек наћи свој пут. Но, ваљда је сваком разумном јасно да је „Рат против дроге“ најобичнији „перпетум мобиле“ трговине финансиране порезним доларима, чији се профит највећим дјелом слијева у руке моћних појединаца.