Опијумска економија, од Авганистана до Косова

Пишући геополитичке текстове о позицији Космета, неизоставна је теза која потврђује отимање овог дјела територије из састава Србије, а која се односи на пут дроге или „зелену трансверзалу.“ Пише: Невен Ђенадија Ова трансверзала представља пут којим се наркотици крећу од Авганистана до Косова* одакле иде даље ка Европи. Прије двије године, појавила се и шала […]

четвртак, 17 априла, 2014 / 08:54

Пишући геополитичке текстове о позицији Космета, неизоставна је теза која потврђује отимање овог дјела територије из састава Србије, а која се односи на пут дроге или „зелену трансверзалу.“

Пише: Невен Ђенадија

Ова трансверзала представља пут којим се наркотици крећу од Авганистана до Косова* одакле иде даље ка Европи. Прије двије године, појавила се и шала на интернету да је произвођач хероина признао независност свом дистрибутеру. Управо се радило се о Афганистану, који је званично први признао независност Косова*. По неким процјенама, око 65% свјетског хероина пролази кроз ову српску провинцију, док се 90% укупне количине дроге која долази у Европу шаље преко Косова*, а све то обезбјеђује база Бондстил. Да ово није обична прича и да заиста има своје реално упориште види се и из послиједњег чланка који је објавио Економист.

Са друге стране када су вршиле интервенцију на Авганистан, САД су то правдале борбом против свјетског тероризма. Након интервенције и распореда трупа ИСАФ, осим тероризма нашли су се и у борби против дроге. Фокус у овом дјелу борбе ради превенције производње опијума био је на потицајима који су издвајани за сељаке Авганистана са циљем да умјесто мака саде пшеницу. Осим сељака новчано су награђивани и локални политичари на чијим територијама би се регистровао пад производње. Све у свему, овим системом превенције, САД су уложиле више од 10 милијарди $, према подацима које је изнио амерички специјални инспектор за Авганистан Џон Сопко задужен за надгледање тог процеса.

Све би било супер да се са овим огромним новцем заиста постигло нешто, али заправо према званичним подацима УН – а о узгоју мака, прошле године ови награђивани сељаци Авганистана за садњу пшенице оборили су рекорд у узгоју опијума. Да податак буде апсурднији чак ни прије интервенције Авганистан није имао толико засађених површина опијумом, док је послије интервенције производња увијек имала тренд раста да би сада достигла и свој врхунац.

Да ствар буде гора, новац који се улагао на смањење узгоја, примарно је улаган у оне области које су мање непријатељски настројене према САД из простог сигурносног разлога. Резултат овога је контрапродуктиван тако што се повећала производња у провинцијама које су под контролом Талибана. Простом економском рачуницом уколико се смањи производња, а потражња остаје иста (или се повећава у случају дроге) онда цијена може само да расте. Ово има две економске послиједице:

Прва је да произвођач више зарађује јер производи исто као и до тад, али за већу цијену, што значи да има више новца да реинвестира у још већу производњу хероина.

Друга је она која долази временом, јер већи профит потиче и већу производњу и за постојеће произвођаче и за нове учеснике. Дакле, глобална понуда хероина расте.

На ову анализу ћу додати и то да сам (10.6.2013.) учествовао на семинару у Прагу, организованог од стране дипломатског одјељења НАТО савеза. Овдје смо између осталих сесија имали и једну вођену од стране Петера Пелца, бившег амбасадора Чешке Републике у Авганистану. Углавном је говорио о томе о томе како је ова земља стабилизована под процесом демократизације након пада талибанске владе.

На моју констатацију у овом контексту упућену амбасадору Пелцу да је Косово* главни транзитни центар за наркотике који долазе из Авганистана и који заправо држе економију запада, те да су то двије “земље” које су у процесу демократизације и изградње нације и да се у обе налазе америчке базе, а све то под покрићем и осигуравањем ове трговине, као и да није случајно да је баш Авганистан био прва земља која је признала Косово*, при чему сам му презентовао и ове податке УН –а, али тад нисам знао колико су САД уложиле за сузбијање узгоја. Након ове констатације питање се само поставило. Да ли НАТО трупе штите интересе народа или осигуравају ову трговину да протиче несметано? Одговор који сам добио од амбасадора након неколико секунди шутње и чешкања по глави је био крајње смијешан, и сводио се на то да се Косово* и Авганистан не могу поредити у смислу изградње државе и да добра питања немају и добре одговоре. Паметном сасвим довољно.

Овом кратком анализом је на све начине обесмишљен амерички принцип борбе у Авганистану, а вјероватно и интервенција јер након толико година нису се постигли званични планови. Са друге стране свакако су се постигли капитални интереси војне индустрије и других. Економским рјечником тамо гдје има потражње, профит ће увијек наћи свој пут. Но, ваљда је сваком разумном јасно да је „Рат против дроге“ најобичнији „перпетум мобиле“ трговине финансиране порезним доларима, чији се профит највећим дјелом слијева у руке моћних појединаца.



0 КОМЕНТАРА

  1. То је то! Тиме се објашњавају ови наши „ситни“ дилерчићи који су на транзиционом путу.

  2. Јако добро објашњено. Мени је сасвим јасно да Амери ратују по свету само за своју економију и свој џеп. Све друго су флоскуле. Иста ствар је са Украјином, а Косово је једноставно колатерална штета слабе Србије…нажалост.

  3. Kosovo je kolateralna šteta suludog režima koji je vladao Srbijom i bio spreman ubijati svoje sugrađane i zakopavati ih na vojnim aerodromima i nad masovnim grobnicama podizati zgrade.

    Shvatite to već jedanput – ili neko još uvijek ima volje pričati priče o francuskim obavještajcima koji su došli i počinili genocid.

  4. Nisi u pravu češnjak. Taj režim je štitio integritet svje države i njenu cjelovitost. A to nema veze sa tim što ti pričaš. Pogledaj šta se danas dešava… Na kraju Srbija je bombardovana bez odluke UN, to nema veze sa režimom ni bilo čim. Kosovo je Srbija 🙂

  5. Da jea,

    a u Slavjansku nema ruskih vojnika.

    Velike sile imaju svoje interese, ali to ne opravdava sulude postupke režima koji je ubijao i u masovne grobnice trpao svoje sugrađane.
    Ta droga od Avganistana do krajnjih potrošača putuje kroz najmanje deset zemalja, ta trgovina je najuspješniji primjer multietničke saradnje i mnogostruko veći ulog u njoj imaju etnički Rusi nego kosovski Albanci – pa šta?

  6. Kalabak,
    ne znam, nisam nikada morao koristiti njihove usluge, ako ti imaš iskustva sa kurvama i o tome šta su ti šaptale na suvozačkom sjedištu, meni samo ostaje da ti kao iskusnom vjerujem na riječ

  7. ‘Рвацко цвијеће би мало да глуми мудрог латина, а? 🙂

    За почетак прочитај енциклопедијску дефиницију геноцида- чисто да се не шицаш терминима онако, произвољно. Јер управо тим појефтињеним тумачењем геноцида желите (ти, и остали нацистички унуци..) да омаловажите крваву „повијест“ нације вам и „домовине“.

    Једину инстанцу ДЈЕЧИЈИХ КОНЦ ЛОГОРА у историји човјечанства (то чак ни Црвеним Кмерима не би пало на памет..) налазимо у хрватској „повијести“. Оно од чега су се и њемачки нацисти гадили- твоји дједови су радили са задовољством!

    По енциклопедијској дефиницији- обрисали сте Србе, Роме и Јевреје, у периоду од 50-так година, у потпуности са мапе онога што зовете својом државом. Али пу-пу- то се не пика, јел’ тако? 🙂

    И сад сте нашли ВИ да држите некоме лекције о ЗЛОЧИНУ?! 😀 Мало је рећи курва о поштењу. 😀

    Кад већ спомињеш гробнице по Батајници- спомени и ко их је откопао, и ко је судио злочинцима. Јер ми смо своје кукоље сами тријебили- и то никада неће бити спорно. Србија (и Српска..) су прихватиле и признале своје злочине. Јавно, и у више наврата. Чекам да се роди поштен, добронамјеран, и самокритичан Хрват и муслиман- и да прво сагледа, прихвати и осуди оно што су вам дједови радили у периоду 1914-1918 и 1941-1945, па онда 1992-1995. Па кад нас стигнете са изреченим казнама за злочинце из реда својих сународника- сврати опет овдје на форум да попричамо.. као људи. 😉

  8. „Кад већ спомињеш гробнице по Батајници- спомени и ко их је откопао, и ко је судио злочинцима.“

    Kalabak, ubicama iz Suve Reke je uglavnom suđeno u Srbiji, onima koji su naredili zločin, koji su organizovali njegovo zataškavanje, koji su naredili da se tijela ubijenih dovezu u Batajnicu i tamo zakopaju u masovnim grobnicama suđeno je u Hagu,
    tijela su otkopali forenzičari UN-a u saradnji sa srbijanskim forenzičarima.

    Što se tiče priznavanja zločina priznajem da sa strane Srbije, posebno u zadnje vrijeme ima kvalitetnih pomaka. Jedan od opzitivnih primjera je to što je srbijansko ministarstvo vojno uskratilo prostorije za promociju pamfleta koji negira genocid u Srebrenici.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *