Пред свако покретање тешке артиљерије на међународном плану, постпетооктобарски Београд почиње кампању националне самоосвијештености.

Пише: Огњен Савић

Придјев "постпетооктобарска", за актуелну власт у Београду, није адекватан из два разлога. Један је што се може узети као негативна квалификација насилне смјене крајње ненадахнутог и спољнополитички непсособног политичара, којем је већ средином деведесетих истекао употребни рок, а да тога није био свјестан још једино он и његова супруга. Друга је што Србија под вођством Бориса Тадића, не само да није раскинула анахрону идеологију и систем владавине, него је одвела и корак даље, као непотребно и ничим изазвано "покајање" у циљу дистанцирања од политике Милошевићевог режима; који је био све, само не "националистички". Каквим су га већ пројектовали из иностранства, уз бајке о геноциду припреманом кроз меморандуме Српске академије наука и умјетности.

Тако се Тадић и његови побочници баве Републиком Српском и реликтима Републике Српске Крајине, само пред изборе. Од Срба у Црној Гори готово и да се одустало. Изузетак чине прилике када су гажење права њихових сународника ван Србије, одличан изговор да се пошаље порука како Србија у региону још увијек посједује двије ствари. Моћ за заоштравањем ситуације и нека права, која произилазе из потписа стављеног у Дејтону.

Нажалост, то показивање млијечних зуба се готово увијек користи у циљу ефектнијег лијегања на леђа и заводничког показивања трбуха лидерима НАТО, САД и ЕУ, него што ту и у назнакама има озбиљне намјере да се помогне "пречанима".

Тако у припремама за подношење геноцидне контратужбе Хрватској пред Међународним судом правде у Хагу, Тадић поново сазива српске главаре из региона. Тадић је, истина, на конференцији за новинаре у згради предсједника Србије образложио, како је састанак са представницима Срба из региона организован поводом Закона о дијаспори и Србима у региону, те су зато састанку присуствовали и министар дијаспоре Србије, Срђан Срећковић (СПО) и представници Министарства иностраних послова.

Ко се то у Београду брине за ћирилицу и српско наслијеђе?

Да Тадић не мисли ништа више од нареченог, потврђује и његова изјава: "Србија од својих сународника очекује да буду лојални грађани држава у којима живе, али истовремено очекује и од сусједних држава да поштују европске стандарде, када је ријеч о правима националних заједница и очувању идентитета, језика и културе", мртва су слова на бијелом монитору Фронталове странице, пристигла из уста предсједника Србије. У Хрватској смо се, рецимо, нагледали тих европских стандарда, а поготово у "посљератној" деценији.

Тако је и послије овог састанка са представницима политичких странака и националних савеза Срба из региона Тадић додао: "То питање смо посебно третирали, разумијевајући да има држава у којима је потискиван наш језик и писмо, у којима наша култура нема право место и ми ћемо се у отвореном дијалогу увек борити да наше писмо, језик и култура; буду заштићени у свим земљама у којима живи наш народ".

При том се, ваљда, треба заборавити да политика званичног Београда ништа не чини за заштиту српске ћирилице, да се није огласила чак ни једним озбиљним саопштењем у тренуцима уставног насиља које је провођено из тзв. "Уставног суда БиХ" у којем доминирају странци, а везано за захтјеве да се укине грб и химна Републике Српске?

Што је најгоре, ваљда треба заборавити, и у циљу српског заједништва заобићи чињенцу, да све оно што ватрено подржава Тадићеву странку и крајње суицидалан однос Србије према својим интересима, а поготово историјском и културном наслијеђу (са нагласком на игнорисање и ниподаштавање Бање Луке у корист Сарајева); Београдски медији и власт уздижу на пиједестал интелектуалне и културне елите?

То тек најбоље демонстрира изјава да "не треба журити са подношењем тужбе Србије против Хрватске за геноцид над Србима током сукоба од 1991. до 1995. године", те да би "било далеко боље да ни Хрватска није подносила тужбу против Србије". Тако прича први човјек Србије, као да никада није имао прилику гледати ХРТ, и без обзира што је већина медија извјестила како је тужба спремна и да ће бити поднијета у најскорије вријеме. Све ово говори да је Тадић само вјерни настављач политике Слободана Милошевића, када је у питању употреба РС за спољно или дневнополитичко поткусуривање.

Какав је наш бакшиш?

Свој први премијерски мандат, актуелни премијер РС изгубио је баш због тога, што је месијанска аура коју је народ изаткао око Биљане Плавшић, као борца против корупције и криминала, дала резултате искључиво на развлашћивању РС у виду увођења конвертибилне марке умјесто динара, страних цензора у РТРС, јединствених регистарских таблица, саобраћајних и возачких дозвола, личних карти и пасоша. Списак инситуционалног развлаштења мање симболичких и визулено видљивих од случаја арбитаже у Брчком, касније су марљиво допуњавали сви потоњи учесници у власти, на челу са Драганом Чавићем и Младеном Иванићем. Све до крунског полтронства у укидању Војске РС и оснивања УИО.

То све није сметало, да актуелна Влада РС подмири све трошкове за отварање ОШ Србија на Палама, односно да се преко два милиона КМ из џепова пореских обвезника РС, додијели људима који су се изразито негативно и профитерски односили према Отаџбинском рату 1992-1995. Наравно, ријеч је о редитељима, Горану Марковићу и Срђану Драгојевићу. О штетности и глупости таквог потеза су до сада говорили само умјетници из РС, али ће суд несумњиво дати и бирачи на изборима наредне године.

Додик: РС ће помоћи (Србији)?

Премијер Милорад Додик, који је учествовао у састанку, рекао је на конференцији за новинаре да је Закон о дијаспори и Србима у региону на нови, европски начин регулисао односе институција Србије са дијаспором и Србима у региону. Такође нема јасног објашњења шта то у пракси значи: "Наша је жеља да се српско национално питање у пуном демократском и европском капацитету истакне у свим срединама и државама региона. Сматрамо то потпуно легитимним и легалним. Данас с поносом мислим да можемо рећи да српске заједнице у било којој земљи у региону имају права и легитимитет да истичу право и потребу рјешавања тих питања у институцијама држава у којима се налазе", рекао је Додик на заједничкој конференцији за новинаре са предсједником Србије Борисом Тадићем и представницима политичких странака и националних савеза Срба из региона.

Према његовим ријечима, "РС има доста институционалног капацитета да помогне и она ће то и чинити у наредном периоду"; мада смо опет ускраћени за објашњење шта ће чинити ентитет под сталним притисцима да се добровољно самоукине, а да га при томе баш Србија дисциплинује за рачун запада?

Шта ће то чинити дио државне заједнице (БиХ) којем је актуелна власт без икакве борбе пристала да смакне грб и химну? Тешко је рећи шта од ове двије ствари више оличава национални идентитет, о чијој се заштити причало данас у Београду. Вјероватно новокомпоноване химне и хералдички ретардирани грбови, за чије је аплицирање по свим институцијама РС неко узео паре. На јавном тендеру, наравно…

Зашто Тадић није звао Иванића и Чавића?

За локалнополитичке препуцанције и калкулације, нама у РС је, дакако, најзанимљивији списак званица. У ранијој најави истог, Додик је рекао да ће на данашњи састанак у Београду, који је за двадесетак представника политичких странака и националних савеза Срба из региона организовао Борис Тадић, присуствовати "сви релевантни политички фактори".

Тако се, за разлику од Бутмира, на списку нашао и Младен Босић, али и Марко Павић и Петар Ђокић, као коалициони партнери премијера, својевремено такође изостављени са Бутмирске (о)чајанке. Будући да су своје мјесто данас у Београду нашли и појединци попут Пантелије Ћургуза, крајње је упадљив изостанак Бутмирских фаворита, Драгана

Чавића и Младена Иванића.

То са једне стране потврђује јако добре односе Бориса Тадића и Милорада Додика, који своја гостовања по предизборним митинзима Демократске странке и давање подршке Тадићу у име РС, углавном капитализује за ове, унутрашњеполитичке и страначке потребе владајућег СНСД. Тешко да таквим ставом можемо озбиљно схватити Додикову оцјену да је састанак био "прилика за додатно упознавање са проблемима српске националне заједнице у многим земљама, те за разматрање начина на који би представници Срба могли координисати дјеловање".

Срби у РС већ деценијама нису у стању да се координишу и заједнички дјелују у интересу заштите тековина изборених у крвавом грађанском рату, а озваничених Дејтоном; од којих је данас као једина озбиљна полуга самосталности, остала искључиво Полиција РС. Тако ово са једне стране може показивати да, без обзира на његову предисторију у разградњи државности РС, Милорад Додик дјеловањем у актуелном мандату ипак показује озбиљнији заокрет и политички реалитет по овом питању; уз могућност да се са таквим ставом слаже и Борис Тадић. Ако уопште има појма о томе гдје су границе РС…

Изостанак Чавића и Иванића, осим јасне намјере да се са источне стране политички маргинализују још увијек звучна имена у ушима бирача, указује и на све отвореније флертовање Милорада Додика са СДС. У краткорочном периоду то је свакако у сврху уношења додатне пометње у мукотрпно и врло ровито стабилизоване прилике у најјачој опозиционој странци; кулоарским протурањем могућности коалиције СДС-СНСД прије још иразито далеких избора.

Србовање на дуге стазе?

Дугорочно, то би могло значити да СНСД ипак схвата да у иконографском, реторичком, а поготово практичном дјеловању; није, уз добро осјећену свјетску економску кризу, успјела разувјерити оне бираче, којима су очување националног интереса и РС (у државном капацитету) на првом мјесту. Прије свега, у циљу заборава епизоде у којој се Милорад Додик јавно поносио "коректоном сарадњом" са Слободаном Милошевићем, чију политику у односу према РС, Борис Тадић примјерно наставља.

Ако премијер РС сматра да овакви састанци "треба да добију институционални и организациони карактер", треба се осврнути око себе и увидјети да је ћирилица готово рудиментарно писмо у свакодневном животу земље којом влада; односно да Влада РС више од три године није ништа конкретно учинила по питању заштите тих права о којима се данас разговарало. Барем да Влада РС давања у сфери манифестационих или културних догађаја, услови кориштењем ћириличног писма.

Бирачи у РС су у неколико наврата показивали шта мисле о естрадном србовању, било да је оно из Београда или Бање Луке…