Опасна улога режима у Црној Гори и да ли ће ЕУ признати резултате избора?

Већ смо указивали на занимљив пропагандни став према Ђукановићу из Института Ифимес Љубљана, али занимљиво га је сравнити са доста мање плаћеним тинк-тенком из Бање Луке – СНП избор је наш.

среда, 26 августа, 2020 / 14:42

Дане Чанковић плијени идејом да се Србима у Црној Гори помогне из Србије и Српске, док из Љубљане указују да су интерконтинентално успјели да се досјете како би осим у Бјелорусији, ЕУ могла да не призна изборе и у Црној Гори.

Прво институт из Бање Луке, па онда из Љубљане. Наслови су њихови и комбиновали смо их у нашем, а остатак је у цјелости вијерно пренесен, изузев што смо латинично саопштење из Словеније просто пресловили на српско писмо:

Опасна улога режима у Црној Гори

Режим Мила Ђукановића добио је улогу од неправедног центра свјетске моћи да промијени идентитет Срба у Црној Гори (језик, писмо, вјероисповијест.

И тај процес започет је прије Ђукановића). И све оно што се за тај идентитет везује буде уништено или му се насилно промијени име и функција.

У том смислу служи и Закон о слободи вјероисповијести. Та улога проширена је и потискивањем „малигног“ утицаја Русије из Црне Горе.

Порука неправедног центра моћи

Она је садржана у покушају тог неправедног центра моћи да Русију не само изолује, већ да остатак свијета окрене против ње. Јер Русија има снагу и жељу да се стави на чело оне стране која може да се супротстави том неправедном глобалистичком центру моћи и на тај начин одбрани слободу свих оних који чине ту страну.

Режим Мила Ђукановића је један дио улоге остварио тако што је Црну Гору увео у НАТО, средство у рукама споменутог центра моћи преко кога се кажњавају непослушни народи и смјењују легални и легитимни предсједници, као и дисциплинују други.

Били смо свједоци агресије НАТО 1995. на Републику Српску Крајину и Републику Српску, и на Србију 1999, као и на друге државе и народе. Варају се они који мисле да њима Црна Гора и Срби нису у фокусу интересовања, јер та неправедна сила не да неће слободне државе и народе, већ они неће ни једног слободног човјека као појединца који би давао свијетли примјер.

Циљеви глобалиста

Основни циљеви неправедног глобалистичког центра свјетске моћи јесу разбијање великих народа, промјена суштинског идентитета, заборавити основне религије, државе учинити својим фирмама, а предсједнике држава својим именованим директорима тих фирми.

Уништити човјека као Божију творевину и створити свог сатанског човјека. прелазна фаза – подстицање гордости код људи који не би могли саборно дјеловати, већ напротив, политиком завади па владај, изазивали би сукобе… стварали безличне појединце и ситуацију у којој би контролисали цијело богатство човјечанства…

Велики народ је прије свега онај који има историјску улогу до свршетка свијета, без обзира на његову бројност. Та историјска улога посљедица је генетске структуре доминантних појединаца и саме снаге народа, тако да се та улога прима као што појединац прима свој животни крст. Из те историјске улоге произилази и основни идентитет: језик, писмо, вјера, култура, па и политика.

Неправедни центар свјетске моћи свој утицај испреплиће у правцу остваривања наведених циљева са огромним криминалом, пљачком, насиљем и незајазљивошћу сатанистичких размјера.

Народ важнији од државе: Српска и Србија да интервенишу у Црној Гори

С обзиром да је идентитет једног народа важнији од државе, поготово оне која није у стању да га заштити, онда српски политичари и Срби у Црној Гори требају организовано позвати у помоћ Србију и Републику Српску.

А оне као државе српског народа да се позиву одазову на начин да режиму Мила Ђукановића упуте оштру и моћну пријетњу због које ће Мило Ђукановић и његов режим промијенити дискриминирајућу политику према Србима у Црној Гори.

Таква озбиљна пријетња остварила би циљ и не би изазвала непотребне жртве и дестабилизацију, као што може изазвати наставак Ђукановићеве политике, без пријетње од стране Србије и Српске.

А ако Ђукановић зовне НАТО?

Уколико би Ђукановић упутио позив за помоћ неправедном глобалистичком центру моћи, за очекивати је да Русија, испуњавајући садашњу улогу, том центру моћи упути стварну и моћну пријетњу. Тако би се стварном и моћном пријетњом избјегао свјетски рат, и показало да стварна пријетња има боље и хуманије дејство од извршења…

Наведени могући развој догађаја реалнији је ако послије избора у Црној Гори Ђукановић буде одлучивао о власти.

Уколико Ђукановић буде наставио да влада, под притиском неправедног цнтра, сваки нормални колективитет ће се нападати и покушати учинити девијантним.

Муслимани да чувају традиционалне вриједности

Зато, посебно Бошњаци, Муслимани у Црној Гори, требали би да са Србима пронађу минимум заједничке снаге, како би се лакше одбранили од покушаја уништавања основних религија и традиционалних вриједности и спријечили могућност наставка Ђукановићеве погубне политике.

У свему томе, у одбрани идентитета, посебно и веома важну улогу има Српска православна црква, за коју не постоје границе.

(крај анализе СНП Избор је наш)

Институт са Стипом Месићем и Зораном Живковићем, нема ништа мање религиозан приступ и намеће се питањем како то да „Ватикан није демантовао стварање унијатске Црногорске православне цркве“.

Да ли ће ЕУ признати резултате избора у Црној Гори?

Парламентарни избори у Црној Гори ће се одржати 30.августа 2020.године. Право гласа на изборима има 540.026 бирача уписаних у централни бирачки списак. На изборном листићу налази се 12 изборних листа (шест коалиција и шест странака). Црна Гора има пропорционални систем у коме цијела земља представља једну изборну јединицу. На изборима се бира 81 посланик/ца за Скупштину Црне Горе. Изборни праг износи 3%. Истовремено са парламентарним изборима одржавају се и локални избори за општине: Котор, Будва, Андријевица и Гусиње.

Међународни институт ИФИМЕС је објавио анализе о догађањима у Црној Гори са насловима „Црна Гора 2020: Крај ере Мила Ђукановића“, линк: хттпс://www.ифимес.орг/ба/9829хттпс://www.ифимес.орг/ба/9829, „Црна Гора 2020: Стеже се обруч око Мила Ђукановића“, линк: www.ифимес.орг/ба/9829 и „Западни Балкан 2020: Покушај понављања хисторије“, линк: www.ифимес.орг/ба/9875 .

Црна Гора се понаша као Аустрија послије 2.свјетског рата

Изборна кампања протјече у неравноправној утакмици, јер владајућа Демократска партија социјалиста (ДПС) има на располагању неограничене људске и финансијске ресурсе те (зло)употребљава вишедеценијску позицију власти за изборну кампању.

Поред тога Демократска партија социјалиста (ДПС) и њен предсједник Мило Ђукановић свакодневно пласирају причу о наводној угрожености државности Црне Горе од тзв. великосрпског пројекта, Српске православне цркве (СПЦ) и Русије. Важно је нагласити, да је Црна Гора чланица НАТО-а и да је нико неће напасти те да ће одласком Мила Ђукановића бити убрзан њен пут у ЕУ. Црна Гора и њени грађани управо су највише угрожени од режима Мила Ђукановића, који је у протеклих 31 годину стално обећавао бољи живот и стандард грађанима, а фактички је опљачкао и опустошио државу у сваком погледу, док је Ђукановић, према јавно доступним подацима[2], спада међу најбогатије предсједнике у свјетским оквирима. Иако је Црна Гора чланица НАТО-а у сигурносно-обавјештајном- обрамбеном систему су инфилтрирани руски кадрови, док је Црна Гора економски везана за Русију, јер је 20% компанија у руском[3] власништву (и 20% компанија у власништву држављана Србије), док Кина има контролу над јавним финансијама преко датог кредита за ауто-пут, јер контролира кључну инвестицију ауто-пут Бар-Бољаре[4] и може да угрози јавне финансије Црне Горе, чија је изградња повећала вањски дуг на више од 70% БДП-а. Влада Црне Горе ушла је у овај пројекат успркос оштрим упозорењима Брисела и Wасхингтона. Набројане чињенице су узрок сталних званичних критика ЕУ и САД и управо западни савезници траже особу и/или политичку опцију, која би успјела зауставити сталне политичке тензије у Црној Гори и коначно кренути у обрачун са криминалом Мила Ђукановића, који је међународних размјера.

Најилустративније је ратну прошлост и понашање режима у Црној Гори описао проф. др. Жарко Пуховски[5], који је рекао: „Не треба, наиме, заборавити да се у међувремену догодило то, да се Црна Гора (на челу са Ђукановићем) почела понашати као Аустрија након Другог свјетског рата, дакле, себе је прогласила првом жртвом Милошевића, као што се Аустрија прогласила првом жртвом Хитлера, а не и судиоником у рату, што су биле и Аустрија и Црна Гора у оба случаја“. Такву политику и данас Ђукановић „продаје“ Бошњацима и Албанцима не само у Црној Гори, који су коначно схватили све Ђукановиће преваре и подвале.

Ватикан није демантирао стварање унијатске ЦПЦ

Питање канонски признате Српске православне цркве (СПЦ) и непризнате Црногорске православне цркве (ЦПЦ) је једно од централних унутрашњополитичких питања.

Изјава Васељенског патријарха Бартоломеја/Вартоломеја[6], да неће признати Црногорску православну цркву (ЦПЦ) и да је Српска православна црква (СПЦ) једина канонски призната црква у Црној Гори јасан је сигнал Ђукановићу, да иде у реализацију другог сценарија, а то је унијатизација Црногорске православне цркве. Канонско признање ЦПЦ извршило би се преко унијатизације (гркокатолици), тако да би ЦПЦ задржала „источни обред“, али би имала поглавара римског бискупа – Папу. ЦПЦ би била под канонском јурисдикцијом Ватикана. Тиме би Ђукановић покушао повратити изгубљену наклоњеност Запада, а Црногорска православна црква би осигурала канонско признање. Тако би се Ђукановић „додворио“ Западу, посебно католичкој Европи.

Аналитичари упозоравају, да званични Ватикан никада до сада није демантирао ту могућност, да Црногорска православна црква постане унијатска црква под окриљем универзалне Римокатоличке цркве (РКЦ). Американци су посебно осјетљиви на питање вјерских слобода, које су један од темеља америчког друштва, док се црногорска власт према том питању односи административно/технократски, јер се у питање оснивања Црногорске православне цркве укључила Демократска партија социјалиста, што представља свјетски уникум, да нека политичка партија оснива цркву или вјерску заједницу.

Иако је Ђукановић званично у конфликту са Српском православном црквом, све вријеме је одржавао контакте и тајне сусрете са митрополитом Црногорско-Приморским СПЦ Амфилохијем Радовићем. Такођер је тражио подршку званичног Београда обећавајући, да би након избора измијенио Закон о слободи вјероисповијести. То не изненађује, јер Ђукановић игра више игара и са свима, а недавним слањем новог црногорског амбасадора[7] у Руску федерацију и поруке, коју је тим поводом одаслао “братској Русији“ изазвало је згражање у дипломатским круговима ЕУ. Према одређеним информацијама договорен је и велики споразум са митрополитом Амфилохијем у вези са имовином Српске православне цркве у Црној Гори.

Велики договор са митрополитом Амфилохијем је увод у мајоризацију других етничких скупина и већ сада се спекулира о положају и будућности мањина, посебно Бошњака. Постоје пројекције, које показују, да би број Бошњака, које је већ сада режим Ђукановића вјештачки подијелио на Бошњаке, Муслимане и Црногорце исламске вјероисповијести требало у периоду 20-30 година спасти на ниво од 3%. У сличној позицији су и Албанци, чији ће удио у структури становништва опадати. Присутан је процес црногоризације етнички не-црногорског становништва у којег се могу убројати и Срби.

Отварање граница за додатне бираче, а не за туристе

Власти у Црној Гори су отвориле своје границе наводно за туристе 15.августа 2020. Иако епидемиолошка ситуације није на задовољавајућем нивоу (висок ниво епидемије Цовид-19) власти су се одлучиле отворити границе. Туристичка сезона је на нивоу 10% од прошлогодишње. Иза одлуке власти за отварањем граница крију се стварне намјере за довођење додатних бирача из сусједних и преко сусједних држава на дан избора. Тим активностима претходила су издавања и додатних личних карата за нове бираче о чему постоје материјални докази чак и видео записи.

Црна Гора има око 622.00 становника, а регистрирана чак 540.026 бирача. Број становника старости од 0-18 година креће се око 140.000. Пошто су бирачи пунољетне особе, њих 540.026, онда би Црна Гора ако би се том броју додали становници старости од 0-18 година имала скоро 700.000 становника. Невладине организације су откриле на хиљаде фантома-бирача у бирачком списку, дупло уписаних и преминулих бирача. Такођер, хиљадама бирача отежано је, да искористе своје бирачко право, јер су незаконитим одлукама пребачени на друга бирачка мјеста, па многи од њих због тога неће моћи искористити своје бирачко право. У пограничним општинама откривено је више случајева особа, која немају пребивалиште у Црној Гори и која су одавно морала да буду избрисана из бирачког списка. Измјенама закона је ограничена јавна контрола бирачког списка, тако да сада потпуни приступ централном бирачком регистру има само владајућа партија ДПС под чијом контролом је Министарство унутрашњих послова Црне Горе (МУП).

Аналитичари сматрају, да највећу одговорност за централни бирачки списак сноси Министарство унутрашњих послова Црне Горе, којег води министар Мевлудин Нухоџић (ДПС), који ће тешко избјећи одговорност за бројне манипулације изборним списком и изборним процесом те што је МУП Црне Горе често сервис за мафијашко- криминалне структуре заједно са Агенцијом за националну безбједност (АНБ). Пошто је режим Мила Ђукановића извршио све потребне припреме око издавања нових привремених личних карата у сврху избора и за долазак у државу додатних бирача потребно је, да опозиционе странке имају своје проматраче на свим граничним прелазима како би се утврдио број и контролирао долазак додатних бирача, чији се број креће од најмање 50.000.

Ђукановић крунски свједок за успјех рада КСЦ-СПО

Аналитичари сматрају, да би се Мило Ђукановић ускоро могао наћи у Хаагу као свједок одбране актуалног предсједника Косова Хасхима Тхаçија (ПДК), против којег је подигнута оптужница[8] за ратне злочине на Косову пред Специјалним тужилаштвом и судом за ратне злочине на Косову (КСЦ-СПО), којом се терети за низ злочина против човјечности и ратних злочина, укључујући убиства, присилно нестајање лица, прогон и мучење. У оптужници се наводи, да Хасхим Тхаçи и Кадри Весели (ПДК) и други осумњичени из оптужнице сносе кривичну одговорност за скоро 100 убистава. Жртве кривичних дјела из оптужнице су стотине лица чији је идентитет познат и међу којима су косовски Албанци, Срби, Роми и лица других националности, као и политички противници. Ђукановић представља крунског односно најважнијег свједока-инсајдера, јер је једини највише позиционирани функционер са подручја бивше Југославије односно као предсједник Владе Црне Горе није био до сада оптужен, а нити је био свједок пред Међународним кривичним судом за почињене ратне злочине на подручју бивше Југославије (ИЦТY). Због тога ће успјех рада КСЦ-СПО у много чему бити овисан од Ђукановићевог инсајдерског свједочења и због тога Ђукановић показује одбојност, страх и панику. Појављивање Мила Ђукановића пред Судом у Хаагу ће коначно раскринкати његово улогу у кључним дешавањима на Балкану, укључујући одговорност за почињене ратне злочине.

Ђукановић се повезује са почињеним ратним злочинима у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, али једним дијелом и на Косову због његове ратне улоге и прошлости.

Да ли ће ЕУ признати резултате избора у Црној Гори?

Најилустративније је поређење између Бјелорусије и Црне Горе односно да ли ЕУ има двоструке стандарде у третирању предсједника Бјелорусије Алеxандра Лукасхенка и предсједника Црне Горе Мила Ђукановића (ДПС), чији режим је на власти 31-годину у Црној Гори, а Ђукановић, као врховни командант једне од НАТО војски, се непосредно повезује са почињеним ратним злочинима (1991-1995) и (међународним) криминалом и корупцијом, а његов министар одбране се повезује за судјеловање у паравојној јединици „Бели орлови“, која је током ратова на подручју бивше Југославије починила бројне злочине. Истовремено је Црна Гора постала пуноправна чланица најјачег војно- политичког савеза НАТО, гдје је испуњавање демократских стандарда у првом плану, тако да је Ђукановић отворено питање за водство НАТО-а, јер озбиљно угрожава углед и кредибилитет НАТО-а, посебно у југоисточној Европи.

Обављена истраживања јавног мнијења предвиђају високу излазност на предстојећим изборима, чак преко 70%. Однос снага између режимског владајућег блока и опозиције је засада у корист опозиције. Иако ДПС има на располагању неограничене финансијске и друге ресурсе могао би побиједити само у случају (пред)изборних манипулација и изборне преваре. Према истраживањима Демократска партија социјалиста (ДПС) може освојите највише 25 посланичким мјеста, све изнад тога биће посљедица изборне преваре, крађе и намјештања избора.

Аналитичари постављају питање, да ли ће ЕУ признати резултате парламентарних избора у Црној Гори, који ће се одржати 30.августа 2020 и послије тога сазвати ванредни врх ЕУ, као у случају предсједничких избора у Бјелорусији, и поступити по истој аналогији због намјештених и нерегуларних избора од стране Ђукановићевог режима, јер сваки број изнад 25 посланичких мјеста указиват ће, да се догодила изборна превара.

Такођер, постоји паралела између бјелоруског лидера Алеxандра Лукасхенка и црногорског предсједника Ђукановића с обзиром на њихов дуг стаж на челним позиција у својим државама. Ту Ђукановић има чак пет година дуже трајање режима, од Лукасхенка, који поред тога нема ратну прошлост и није био умијешан у почињене ратне злочине као Ђукановић.

Да ли Црна Гора улази у најнеизвјеснији период?

Отварање међународне истраге због незаконите трговине и промета наркотицима додатно отежава позицију Мила Ђукановића и његовог режима, пошто се за њега у међународним круговима употребљава синоним „мјерна јединица за криминал“.

Аналитичари сматрају, да би изборном крађом и изрежираном побједом режима Мила Ђукановића односно Демократске партије социјалиста (ДПС) на предстојећим парламентарним изборима Црна Гора ушла у најнеизвјеснији период у својој хисторији. Не само да би избори могли бити непризнати од ЕУ, него би наставак диктатуре и владавине режима Мила Ђукановића дугорочно представљао пријетњу за мир и сигурност у Европи.

Код грађана Црне Горе се осјећа страх и замор од 31-годишњег и најдуговјечнијег режима у Европи. Промјена власти значила би позитивну прекретницу за ту најмању балканску државу, јер би убрзала њен пут ка чланству у ЕУ, али и релаксирала односе у регији Западног Балкана. Да ли остале политичке странке у Црној Гори имају демократски капацитет и да ли су спремне да се одрекну и одбију сарадњу са режимом односно Демократском партијом социјалиста (ДПС) показат ће се већ први дан након избора.

Љубљана/Брисел/Wасхингтон/Подгорица, 24.август/коловоз 2020



Коментариши