Оно о чему се ћути: Асадова велика побједа у Алепу!
Сиријска државна телевизија "Ихбарија" јавила је још јуче да је успостављена потпуна контрола у свим насељима око града Алепа први пут од 2012. године и да су се терористи повукли са тих територија. Но, на невладинићким и ефбиховским порталима то готово да не постоји.
У нашим медијима се свијетом бави неко дијете које је добило посао преко везе, тркељишући по интернету. Обично су вијести које такав изгугла и објави, онакве какве жели Вашингтон и Брисел.
Фронтал се труди да то не остане баш сасвим тако, те отуд већ годинама публикујемо "Сиријски преглед". Сада је, од објаве прошлог, прошло недовољно времена да би се правила заокружена анализа, али је територијално проширење "Асадовог ентитета" тако драматично, да заслужује бар истакнуту вијест.
Територија око града Идлиба у истоименој сиријској покрајини се преполовила, али је прави слом исламистичка војска доживјела у покрајини и непосредној близини града Алепа. (Јединице Сиријске Арапске Армије означене црвеном бојом на карти)
Сиријске војне снаге су још и прије овог великог територијалног проширења (упоредити слике ратних карти од 16.02.2020. на насловници и ову од данас унутар текста) први пут од 2012. године успоставиле контролу над цјелокупним међународним ауто-путем који спаја Дамаск са Алепом. На сјевер до Тел Рифата, а на југ до града Дараа.
Циљ би био још ослободити пут који води из Алепа за Латакију, чиме би Асад заокружио функционалну територијалну цјелину, унутар оног што смо некад знали као Сирија.
Турска већ поставља своје "осматрачнице" на мјестима гдје се очекује да офанзива стане, те да Идлиб представља појас земље који држи турска војска, као уз градове Африн, Тел Рифат и Тел Абјад.
Медији су емитовали и снимке из Алепа, на којима локално становништво са заставама Сирије и сликама предсједника Башара ал Асада прославља тај радостан догађај.
Уже градско језгро Алепа је ослобођено од џихадиста 2016. године уз силно медијско хистерисање са Запада, али битка за тај град трајала је више од четири године. Сада кад је готова, они бирају да им је штетније истицати вијест о Асадовој (читај руској) побједи у овом међународном посредничком рату, него опет кукати о избјеглицама и "злочиначком режиму".
Напредовање сиријских снага такође је први пут послије неколико година обезбиједило подручје од редовних артиљеријских напада исламиста, што је још један знак све веће контроле сиријског предсједника Башара ал Асада над тим подручјем.
Ова побједа даје наду да ће та земља коначно наћи мир, али то не иде без цијене. УНИЦЕФ процјењује да је око пола милиона дјеце помјерено са свог мјеста боравка од 01.12.2019. Зато, а цијели човјекољубиви свијет то ишчекује, требали би почети преговори око три ентитета и њихова три спонзора:
Легитимне државне власти из Дамаска (Русија)
Поражених исламистичких фракција сведени уз непосредно страно војно спонзорство на област уз сјевероисточну границу (Турска)
Курде који би бар неки облик државе, а чије аспирације злоупотребљава Запад због нафте (САД, Француска).