Они који могу, ратосиљају се америчких обвезница

Према статистици Министарства финансија Сједињених Држава, у марту је одлазак страних инвеститора, како приватних тако и државних, био без преседана.

четвртак, 21 маја, 2020 / 08:08

За мјесец дана, страни власници државних обвезница продали су их за 256 милијарди долара, смањујући укупни портфељ на 6,81 трилиона долара.

Од 33 земље, највећих кредитора америчке економије, улагања су повећали само Јапан (за 3,4 милијарде), Швајцарска (1,3), Тајван (4,1), Филипини (1,3) и Аустралија (1,8). Централне банке земаља у развоју су активно продавале америчке државне обвезнице, требали су им долари да подрже пад националних валута услед кризе са корона вирусом.

Од почетка марта Банка Русије је такође продала 6,6 милијарди долара на Московској берзи, да би надокнадила мањак прихода од буџета за нафту и гас и смањење цијене нафте Уралс.

Према статистичким подацима, Централна банка се прво ослободила краткорочних америчких обвезница: улагања у њих су пала за више од 17 пута.

Највећи продавац је била Саудијска Арабија — краљевина се ослободила државних обвезница за 25,3 милијарди долара. У Бразилу и Индији цифре су нешто мање — 21,5 и 21 милијарда.

То не представља ништа добро за Вашингтон, јер се трилион и по буџетног дефицита САД углавном покрива захваљујући продаји државних обвезница.

Аналитичари кажу да је продаја америчког дуга била рекордна и неочекивана. У претходним кризама, на примјер 2008. године, потражња за државним обвезницама је, напротив, расла.

„Да ли је Банка Русије спремна на још увјек мало вјероватан, али могућ сценарио замрзавања улагања многих држава у америчке обвезнице и, сходно томе, на озбиљан ударац на статус долара као резервне валуте? Дефинитивно да. У таквом случају злато ће бити једино сигурно уточиште“, истиче Александар Разувајев, шеф информативно-аналитичког центра „Алпари“.

Русија је у марту три пута смањила улагања у америчке државне обвезнице — са 12,58 милијарди на 3,8 милијарди. То је мање од једног процента међународних резерви. И остале централне банке у свијету се ослобађају од државних обвезница САД. Зашто инвеститори бјеже са тржишта америчких обвезница.

Од преосталих америчких државних обвезница у Русији, према подацима Министарства финансија САД, 3,381 милијарди долара је у дугорочним хартијама од вриједности, а 473 милиона у краткорочним.

У периоду од 2010. до 2013. године руска улагања у амерички дуг су премашила 170 милијарди долара. Москва је била један од највећих власника државних обвезница. Али након што је Вашингтон у априлу 2014. године увео санкције, почела је да се ослобађа хартија од вриједности.

Централна банка је 2018. године организовала масовну распродају, двоструко смањујући портфељ државних обвезница САД. Удио америчких хартија од вриједности у међународним резервама је сведен на минимум. Централна банка је ослобођена средства пребацила у злато, као и евро и јуан.

Према прорачунима Свјетског савјета за злато, количина племенитих метала на билансу централних банака свијета током прошле године повећана је за 651 тону. То је максимум од 1971. године када су Сједињене Државе одустале од златног стандарда. Највећи купац племенитих метала у 2019. години је била Русија — 20 одсто свих куповина у државним резервама. Централна банка је повећала резерве монетарног злата за 159 тона — на 2270,56 тона (73 милиона унци).

Да би се изборили са одливом страних инвеститора и покриле буџетски дефицит, Федералне резерве су већ укључиле штампарску машину у пуном капацитету: регулатор је најавио куповину хартија од вриједности у неограниченом обиму, повећавши свој биланс за 2,9 трилиона долара у само два мјесеца.

Још није јасно како ће масовно уливање новца у економију утицати на америчку валуту. За анти-кризине мјере, Федералне резерве штампају незаштићене доларе и дају их без добијања вриједних актива, и тиме само повећавају своје обавезе. Биланс стања Феда је порастао за 6,42 трилиона долара — то је готово 30 одсто америчког БДП прије кризе.

Према прорачунима највећих банака, амерички буџетски дефицит ће у 2020. години достићи четири трилиона, што је максимум од Другог свјетског рата. А биланс Федералних резерви до краја корона вирусне кризе, према аналитичарима, ће се смањити на десет трилиона. Пошто су сва та средства, у суштини, резултат рада штампарске машине, инвеститори ће окренути леђа незаштићеној валуту.

Спутњик



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *