Онда можете мислити колико ваља: Седам Невладинићких чета, пишу Кривокапићу против Весне Братић
Седам невладиних организација, у чијем фокусу рада је и родна равноправност, послале су отворено писмо мандатару Здравку Кривокапићу тражећи од њега да повуче кандидатуру Весне Братић за министарку просвјете, науке, културе и спорта.
На иницијативу невладине организације невладине организације АНИМА – Центар за женско и мировно образовање, писмо су подржале невладине организације Црногорски женски лоби, Центар за женска права, Центар за грађанско образовање (ЦГО), Сигурна женска кућа, Прима, и Снажна мама.
НВО траже да се "за исту позицију предложи жену која је сензибилисана у односу на родну равноправност и потпуно свјесна законских обавеза у том смислу".
Отворено писмо упућено Кривокапићу преносимо интегрално:
"Након погледаног снимка округлог стола "Положај жена у црногорском друштву" у организацији НВО "Не дамо Црну Гору" којег је модерирала др Весна Братић, предложена на Вашој листи за министарку просвјете, науке, културе и спорта, добили смо прилику да се упознамо са ставовима кандидаткиње Братић по овом важном питању. Као дугогодишње активисткиње и боркиње за женска људска права у обавези смо да укажемо на разлоге због којих сматрамо да је предложена кандидаткиња неприхватљиво и неадекватно ријешење за наведене ресоре, посебно за образовање.
Кандидаткиња Братић бира да путем округлог стола упозна јавност са својим ставовима о позицији жена у Црној Гори иако, колико нам је познато, то у досадашњој успјешној академској каријери није чинила, а било је пуно прилика за то јер су жене у Црној Гори управо на родној основи биле и јесу угрожене и нападане – од насиља у породици и других облика родно заснованог насиља, преко напада на новинарке, протеста мајки, недовољне политичке партиципације жена до системске родне дискриминације која капиларно премрежава црногорско друштво и његове институције.
Ставови које је изнијела у свом кратком уводном излагању крајње су проблематични и дубоко нас забрињавају. Изјава да ”жене имају положај који саме изаберу” показује висок степен незнања и неосвијештености о положају жене у савременом друштву и своди комплексну позицију жена условљену мноштвом друштвених, политичких, расних, родних, културних и класних (да набројимо само неке) фактора на индивидуално постигнуће и одговорност.
Оваква је њезина тврдња и малициозна јер почива на истој логици као и тврдње претходне власти да се губитници транзиције, који представљају већину осиромашеног и пониженог црногорског становништва, "нису снашли" током привредне трансформације друштва и да је то само и једино њихов губитак и њихова одговорност. Ово показује изразито ограничен капацитет солидарности и бриге за опште добро у држави у којој кандидаткиња Братић треба да води једно од кључних министарстава које обједињује науку, просвјету, културу и спорт, а утолико је опасније и горе имајући у виду да у новој Влади неће постојати Министарство за људска права.
У уводном обраћању она каже да није феминиста. Није спорно да кандидаткиња за позицију министарке није феминисткиња, ни досадашњи/е то нису били иако се надамо да ће будући бити, али јесте спорно потпуно неразумијевање тога што феминизам као теорија и друштвени покрет јесте и тај ”луксуз” будући министар или министарка не смије да има. Наиме, у феминизму није ријеч о ”специјалним попустима и повластицама” већ о борби за еманципацију, једнако људско достојанство и равноправност и искорјењивање свих облика родно заснованог насиља. Управо су залагања оних који се нису либили да се декларишу као феминисти и феминисткиње омогућила и кандидаткињи Братић право гласа, имовине, заштиту од насиља и приступ образовању, тржишту рада и учешћу жена у политичком животу.
На крају, али не и мање битно, подсјећамо да је кориштење родно сензитивног језика законска обавеза свих грађанки и грађана Црне Горе, а да би законе морали да поштујемо сви, а посебно они који претендују да воде кључна министарства нове Владе. Наведено неразумијевање дискриминације жена у језику и спремност да се крше обавезујуће законске норме потврђује сумњу да достигнути ниво женских права може бити угрожен личним убјеђењима носилаца највиших јавних функција који немају капацитета да женска права схвате као темељ демократске промјене и остваривања истих права за све.
Из наведених разлога, као организација која се дуги низ година бави родном равноправношћу, њену кандидатуру за челну позицију Министарства просвјете, науке, културе и спорта сматрамо неприхватљивом и тражимо од Вас да ово именовање повучете, а да за исту позицију предложите жену која је сензибилисана у односу на родну равноправност и потпуно свјесна законских обавеза у том смислу", наводи се у отвореном писму седам НВО организација.