Околина Сатурна: Сонда Касини спремна да зарони у Енцеладов гејзир
Наиме, летјелица ће прелетјети кроз слап водене паре и замрзнутих честица који избија са јужног пола Енцелада, једног од многобројних природних сателита Сатурна. Касини ће пројурити на раздаљини од око 50.000 километара од Енцеладовог јужног пола и тиме обезбједити досад најдрагоцјеније узорке његовог подземног океана. Како преноси АП, сонда ће летети брзином од приближно 30.500 […]
Наиме, летјелица ће прелетјети кроз слап водене паре и замрзнутих честица који избија са јужног пола Енцелада, једног од многобројних природних сателита Сатурна.
Касини ће пројурити на раздаљини од око 50.000 километара од Енцеладовог јужног пола и тиме обезбједити досад најдрагоцјеније узорке његовог подземног океана.
Како преноси АП, сонда ће летети брзином од приближно 30.500 километара на сат.
Научници вјерују да се испод залеђене површине Енцелада налази глобални океан течне воде. Сонда ће сутра досад најдубље заронити у један од гејзира Сатурновог мјесеца.
Енцелад је открио њемачко-британски астроном Вилхелм Хершел 1789. године, а име је добио по гиганту из грчке митологије.
Агенција НАСА је 2006. године објавила да су на фотографијама сонде Касини откривени гејзири течне воде на Сатурновом мјесецу. Подаци сугеришу да се кроз ове гејзире сваке секунде у свемир избаци око 250 килограма водене паре брзином од око 2.189 километара на сат.
Каснијим прелетима сонде Касини, у периоду од 2010. до 2012, откривено је да се испод ледене површине јужног пола највјероватније налази подземни океан, чија је запремина слична запремини Горњег језера у Сјеверној Америци.
Лансирана 1997. као удружена мисија свемирских агенција НАСА/ЕСА/АСИ, сонда Касини има задатак да проучава Сатурн и његове сателите, али нема опрему за проналажење живота.
Научници се, међутим, надају да ће им сутрашњи прелет сонде омогућити да установе да ли је Енцеладов океан погодан за живот.