Офшорликс – све о утајивачима пореза

Међународна новинарска мрежа прикупила је 2,5 милиона докумената с подацима о више од 120.000 офшор компанија и фондова те 130.000 особа, и разоткрила тајне договоре између политичара и других свјетских финансијских моћника који су огромне своте похранили на тајне рачуне у "пореским оазама" попут Дјевичанских острва и других локација, а истовремено годинама избјегавају плаћање пореза […]

петак, април 5, 2013 / 15:21

Међународна новинарска мрежа прикупила је 2,5 милиона докумената с подацима о више од 120.000 офшор компанија и фондова те 130.000 особа, и разоткрила тајне договоре између политичара и других свјетских финансијских моћника који су огромне своте похранили на тајне рачуне у "пореским оазама" попут Дјевичанских острва и других локација, а истовремено годинама избјегавају плаћање пореза у матичним државама.

Након Викиликса, свијет потреса "Офшорликс". Акцијом разоткривања оних који су милионске своте сакрили на тајне рачуне у пореским оазама обухваћено је 170 земаља. Подаци које је прикупило 86 новинара из 46 земаља односе се на перидо од посљедњих тидесетак година, а на шароликој листи "утајивача пореза", која садржи од америчких љекара и зубара, преко грчких привредника и руских тајкуна, па све до међународних трговаца оружјем и припадника мафије, налазе се и многа звучна имена из свијета политике и шоубизниса па ће у наредним данима бити занимљиво пратити најављене објаве нових информација. Члан Конзорција је и словеначки слободни новинар Блаж Згага. "Има много имена из региона, БиХ, Хрватске, Србије. Грађани из свих земаља у регији имају тамо отворене неке компаније. Али више ћемо моћи рећи када завршимо истраживање", рекао је Згага.

Цурење података без преседана укључује имена 130 хиљада особа које су пребациле свој новац на оф-шор дестинације, укључујући породицу предсједника Азербејџана Илхама Алијева и благајника кампање француског предсједника Франсоа Оланда.

На име ћерки азербејџанског предсједника, Арзу и Лејлу, 2008. регистроване су компаније на БДО. Фирме су као директора навеле Хасана Гозала, богатог бизнисмена чијој компанији су додијељени велики уговори у Азербејџану. Оф-шор компаније које се повезују са Алијевим и његовом породицом су: Арбор инвестментс, Лабелека холдингс, Харвард менаџмент и Розамунд интернешнал. Наводи се и случај супруге Игора Шувалова, бизнисмена блиског предсједнику Русије Владимиру Путину, који је први замјеник премијера од 2008. Олга Шувалова је наводно основала неколико оф-шор компанија. Богати бизнисмен Бидзина Иванишвили, који је постао премијер Грузије 2012, заведен је од 2006. до 2009. као директор компаније Бошерстон оверсиз корп, којом се управља преко једног агента из Панаме, која је и даље активна.

Са Тајланда се помиње Налине Тавесин, која је тренутно представник те државе за међународну трговину. Била је министарка у влади Јинглук Шинаватре прије него што је поднијела оставку прошле године. Супруг канадске сенаторке Пане Мерчант регистровао је оф-шор труст, уплативши депозит од 800 хиљада долара. Наредио је да се писана комуникација "сведе на минимум".

Марија Имелда Маркос Маноток, најстарија ћерка покојног предсједника Филипина Фердинанда Маркоса, која је гувернерка једне провинције, 2005. је на БДО регистрована као "инвестициони савјетник" и корисник Синда труста, који је основао њен сарадник, сингапурски бизнисмен Марк Чуа.

Најбогатија шпанска колекционарка умјетничких дјела, бароница Кармен Тисен-Борнемица, бивша мисица и удовица индустријалца милијардера, користи оф-шор фирме за куповину слика. Међу скоро четири хиљаде америчких имена, налази се Дениз Рич, бивша супруга озлоглашеног трговца нафтом Марка Рича, оптуженог за утају пореза и рекетирање, кога је помиловао предсједник Бил Клинтон.

Петнаестомјесечно истраживање је показало да, поред легалних трансакција, тајност и слаба контрола коју нуди оф-шор свијет, омогућава процват превара, утаје пореза и политичке корупције. Добро плаћене књиговође, посредници и други оперативци помажу

оф-шор клијентима да сакрију идентитет и пословне интересе. Међународни конзорциј истраживачких новинара саопштио је да су им у анализи података помагали колеге Гардијана и Би-Би-Си-ја у Великој Британији, Монда у Француској, Зидојче цајтунга у Њемачкој, Вашингтон Поста у САД и још 31 медијски партнер широм свијета. "Никад нисам видио овако нешто. Овај тајни свијет напокон је откривен", рекао је Артур Кокфилд, професор права с Универзитета у Канади. Навео је и да га ови документи подсјећају на сцену из класика "Чаробњак из Оза" – када се повлачи завјеса и сви виде да је чаробњак заправо тајни механизам. Њујорк Тајмс пише како се међу земљама на које се односе прикупљени подаци налазе, између осталог, Аргентина, Јерменија, Аустралија, Азербејџан, Белгија, Бразил, Бугарска, Канада, Чиле, Колумбија, Костарика, Хрватска, Данска, Финска, Француска, Грузија, Њемачка, Грчка, Индија, Ирска, Италија, Јапан, Литванија, Малезија, Мексико, Молдавија, Холандија, Нови Зеланд, Нигерија, Норвешка, Пакистан, Парагвај, Филипини, Румунија, Русија, Србија, Сингапур, Јужноафричка Република, Шпанија, Сри Ланка, Шведска, Швајцарска, Тајланд, Украјина, Велика Британија, САД и Венецуела. Више података и имена биће објављивано у наредним данима, а међу власницима тајних рачуна многи су јавне личности.



Оставите одговор