Одштета за дан на Голом отоку – 9 долара

Одштета од девет долара за дан проведен на Голом отоку, коју српска влада намјерава да исплати, изазвала незадовољство, па и пријетње тужбама бивших затвореника. "Ово је биједно", каже за агенцију АП Божидар Вуловић (85), један од малобројних преживјелих "Голооточана". За осам година је кроз "југословенски Алкатраз", који је успостављен 1948. године и из којег нико […]

среда, 25 јула, 2012 / 15:39

Одштета од девет долара за дан проведен на Голом отоку, коју српска влада намјерава да исплати, изазвала незадовољство, па и пријетње тужбама бивших затвореника.

"Ово је биједно", каже за агенцију АП Божидар Вуловић (85), један од малобројних преживјелих "Голооточана".

За осам година је кроз "југословенски Алкатраз", који је успостављен 1948. године и из којег нико никад није успио да побјегне, прошло око 16.000 политичких затвореника.

Ту су доспјевали пошто би их режим Јосипа Броза Тита оптужио за изражавање наклоности према Стаљину и његовој тврдокорној совјетској диктатури. Тито, који је успоставио либералнији вид комунизма, раскрстио је са Москвом 1948. године задобивши потом подршку Запада.

Процјењује се да је око 600 затвореника свих југословенских народа умрло на острву од последица тортура и болести, а на хиљаде њих је претрпило психичка оштећења од нехуманог затворског система који је тјерао затворенике да се за опстанак боре једни против других, наводи АП.

Неки од бивших српских затвореника пријете да ће тужити владу пред Међународним судом за људска права због, како кажу, слабе надокнаде за страхоте које су преживјели. Други кажу да ће нерадо прихватити понуду државе зато што немају времена за дуге правне процедуре.

"Да сте мојих година, и да сте лошег здравственог стања, шта бисте урадили?", пита 91-годишња Смиља Филипчев, која је провела више од три године на Голом отоку.

Србија је сада, са закашњењем, одлучила да рехабилитује жртве Титовог комунистичког режима, укључујући бивше дисиденте, ројалисте и затворенике са Голог отока.

Власти кажу да су до одштете од девет долара дневно дошле пошто је и Хрватска понудила сличну суму. Али то је било прије десет година, када је новац више вриједио него данас, а Хрватска је својим држављанима дала и статус "привилеговане" пензије, наводи АП.

Словенија је 2003. године "Голооточанима" понудила 6.300 евра за сваку годину проведену на острву, док друге бивше југословенске републике још нису обештетиле своје држављане.

Ове полемике у Србији оживјеле су болне успомене на острвски логор који је деценијама био тајна. Запад је у великој мјери игнорисао његово постојање зато што се сматрало да су затвореници тврдокорни просовјетски комунисти, а не дисиденти попут оних у бившим совјетским затворима у Сибиру, наводи АП.

Тито је био неспорни лидер Југославије 35 година, а они који би јавно изразили подршку Москви, након његовог разлаза са Стаљином, били би по кратком поступку пребачени на острво, без суђења.

Вуловић се сјећа да су други затвореници новајлијама приређивали добродошлицу тако што би их ударали својим рукама.

"Морали смо да шпијунирамо једни друге и да тучемо друге затворенике ако би нам то наредили. Стално су нас тукли, док смо радили, ишли на доручак или ручак", каже он и додаје да ни Међународни црвени крст ни било која друга међународна хуманитарна организација никад није посјетила острво док су они били тамо.

Вуловић каже да су тривијална дјела могла да одведу некога на Голи оток. "Било је довољно да неко слуша радио Москву или приватно каже нешто добро о Стаљину, па да се то јави тајној полицији, након чега би услиједио Голи оток".

"Ја сам, на примјер, ухапшен због глупости – неко је кредом написао ‘Доле Тито, живио Стаљин’ на фасади зграде у мом крају у Котору. Према логици тог времена, само средњошколци су могли да набаве креде, тако да су ухапсили нас шесторо из краја и тукли су нас док нисмо признали да смо то урадили. Имао сам 17 година", прича Вуловић.

Голи оток је 1956. године престао да буде политички затвор и постао је строго обезбјеђени објекат за најтеже криминалце.

Годинама након Титове смрти, хрватска туристичка организација је покушала поново да отвори острво за туристе спремне да плате да искусе живот политичких затвореника – укључујући тежак рад, бљутаву храну и ноћи у самици.

План, који је чак имао подршку неких бивших затвореника који су се понудили да раде као туристички водичи, пропао је због протеста организација голооточких политичких затвореника.