Одлучено коме припада патент на кључни алат за генетски инжињеринг, спор иде на суд

Поред огромног научног престижа и пратеће суревњивости актера, јасно је да ће се монетизација овог патента мјерити милијардама долара.

субота, март 12, 2022 / 21:09

Амерички завод за патенте и робне знаке одлучио је да патент за КРИСПР, алат за мењање генетског садржаја на биљкама и животињама, буде приписан Броад институту и његовим партнерима чувеном МИТ-у и Универзитету Харвард.

Поражени у овом случају су Универзитет Беркли и Бечки универзитет.

Овај патент за сада се примењује на замјени генетског материјала код биљака и животиња, али научна јавност има велике наде да ће бити у потпуности примјенљив и на људима.

Поред огромног научног престижа и пратеће суревњивости актера, јасно је да ће се монетизација овог патента мјерити милијардама долара. Зато и не чуде најаве за сада поражене стране која најављује да ће читаву ствар изнијети пред судске органе у САД и тако оспорити одлуку Америчког завода за патенте и робне знаке.

Спор траје од 2016. између двије групе угледних научника и истраживача. На једној страни је молекуларни биолог Фенг Занг (Броад и Харвард) док су на другој страни двије нобеловке, биохемичарка Џенифер Дудна (Беркли) и микробиолог Емануела Шерпантје (Универзитет Беч). Оне су подијелиле награду за откриће КРИСПР.

Берклијев тим је поднио захтјев за патент неколико мјесеци раније, али Завод је у том тренутку имао правило да патент додјељује на основу тога ко је први изумио технологију, а не поднио захтјев. Касније је прилагодио процедуру већини остатка свијета, гдје се цијени вријеме подношења патента.

На основу ове технлогије настало је на хиљаде конкретнијих патената, али почетни патенти око којих се води спор сматрају се широким и темељним. Многе компаније које желе да продају производе на основу ове технологије вјероватно ће морати добијати лиценцу, без обзира ко побиједи у овом спору.



Оставите одговор