Одисеја мљекарства у Српској: Трансформација човјека у мајмуна

Ућеравање је јако битан сегмент мљекарства Републике Српске. Пише: Витомир Марковић, инжењер пољопривреде Својевремено као корисник кредита УСАИД-а имао сам бесплатну стручну помоћ коју су пружали. Одслушао сам много семинара из разних области пословања, а које су углавном водили врхунски страни експерти. Такође ти експерти су долазили и директно у предузећа како би помогли у […]

среда, 11 фебруара, 2015 / 10:42

Ућеравање је јако битан сегмент мљекарства Републике Српске.

Пише: Витомир Марковић, инжењер пољопривреде

Својевремено као корисник кредита УСАИД-а имао сам бесплатну стручну помоћ коју су пружали.

Одслушао сам много семинара из разних области пословања, а које су углавном водили врхунски страни експерти. Такође ти експерти су долазили и директно у предузећа како би помогли у отклањању проблематике која је оптерећивала рад предузећа и тако унаприједили његово пословање.

Током љета 2004. године у Републици Српској је боравио Линдел Вајтлок један експерт из Америке . Био је стручњак из области мљекарства. Најавили су ми његов долазак и рекли да је прије него што је дошао у БиХ био ангажован у Литванији гдје је, што би се рекло "ваздигао", т.ј. у огромној мјери унаприједио мљекарство Литваније. У моје предузеће долазио је неколико пута, а обилазио је и откупна мјеста моје мљекаре. На главном откупном мјесту моје мљекаре у селу Ћетојевићи код Лакташа, код домаћина Милана Ћетојевића одржан је састанак коопераната из тог села на коме је Линдел Вајтлок износио своја искуства.

Причао је како је он био у Литванији, гдје је ситуација што се тиче мљекарства била апсолутно иста као и овдје у БиХ. Квалитет млијека је био изузетно лош, огроман број бактерија у млијеку, неорганизованост пољопривредника, никаква институционална повезаност, итд. Мада је било тешко урадити помаке ипак је на крају постигнут успјех јер су сви релевантни фактори тежили ка напретку па је и мљекарство Литваније почело напредовати.

Затим је Вајтлок на свом лаптопу показивао графикон гдје се види како је код квалитетног млијека, које је по мужи брзо охлађено на ниску температуру, број бактерија минималан и не долази до њиховог повећања читавих 48 сати. Ово је предуслов за квалитет млијечних производа и њихов дужи рок трајања.

Ја од много раније знам да је у Америци рок трајања пастеризованог млијека 27 дана. А код нас се млијеко у врећици декларисало на рок од само два дана. Показивао је и однос између брзине хлађења млијека и повећања шкарта-отпада приликом производње у мљекари. Што је хлађење млијека послије муже спорије већи је и проценат шкарта. Говорио је и о антибиотицима у млијеку, а који су мени представљали највећи проблем. Баш због лошег квалитета млијека на откупном мјесту у Ћетојевићима био сам једном приморан на примитиван начин урадити биотестове на присуство антибиотика. Коначни закључак је био да антибиотично млијеко имају они кооперанти који су у једној тури ишли по "требер" из бањалучке пиваре, док су они који су ишли у другој тури имали добро млијеко. Тврдим, а могу и доказати, да Институт за заштиту здравља и Ветеринарски институт уопште нису хтјели помоћи у вези проблематике антибиотика. Aнтибиотици су главни разлог затварања већине малих мљекара.

Једном приликом је госпосин Вајтлок рекао нешто што се мени тада допало, а што се касније у мљекарству Републике Српске потврдило. Рекао је да на мљекарском тржишту могу опстајати само велики мљекарски гиганти, али да такође веома успјешно могу опстајати и мали производни погони. Свједоци смо да су све те наше веће мљекаре или затворене или продате. Од већих затворени су: Бањалучка мљекара; Бјанка-Зворник; ДТД Шњеготина; Натура-Вита Теслић; Строгокон-Градишка.

Треба поменути и мљекару из Мркоњић Града, а свакако и Лактопродукт из Лакташа коју је водила г-ђа Анка Поповић-Врањеш, велики стручњак из области мљекарства, али је, ето, и она морала престати са радом. Остала је, значи, само једна велика мљекара – МЛИЈЕКОПРОДУКТ – која је принципом кукавичјег гнијезда и подршком институција РС уништила све друге мљекаре да би на крају сама била продата. Упропастивши тако сва подстицајна средства која су била уложена у мљекарство РС.

Господин Линдел Вајтлок је био стручњак који је дјеловао, да тако кажем, и на најнижем нивоу, а и на највишем нивоу. Најнижим нивоом сматрам то да је знао доказати тамо некој домаћици да њен апарат за мужу крава, или музилица, није чист.

Дошли ми тако на једну фарму, а он узео посматрати музилицу. Домаћица каже да уредно, тако и тако, одржава чистоћу музилице. А господин Вајтлок засука рукаве и скиде гумице са оних чашки што се стављају на виме приликом муже и показа јој дебели слој жуте масноће, као да музилица никада није опрана.

Највишим нивоом сматрам то што је једног љетњег дана 2004. године одржао састанак гдје су били присутни сви релевантни фактори из области мљекарства Републике Српске. Било је то у некадашњим просторијама УСАИД-а у Улици Петра Кочића. Скромна просторија је била крцата толико да се није могло дисати. Били су ту представници мљекара, пољопривредног факултета, министарства пољопривреде…

Сјећам се Миленка Шарића који је тада био директор Ветеринарског института. Свима нама који смо били присутни Вајтлок је постављао исто питање: „Шта је то што вас спречава да радите у правцу напретка ?“ И, колико сам видио, наши одговори су записивани. Сјећам се једног присутног који није хтио или није знао одговорити.
Вјероватно је уписано: „Одговора нема, особа се блесаво осмјехује!“.

Послије тог састанка Вајтлока нисам више виђао, а нисам ни питао гдје је отишао из ове наше Републике Српске. Због мојих, тада још увијек скромних знања и искустава из области мљекарства, ја нисам у потпуности ни схватао значај доласка такве особе у ову нашу земљу. И да то није могло бити искориштено. Можда је г-дин Вајтлок одлазећи помислио: „Бииип, ви и ваше мљекарство“. Можда је прича у вези Линдела Вајтлока овдје требала бити завршена, али није.

Идемо на један рез, то јесте временску дистанцу од десет година

Читао сам да је, што се тиче филмова, најупечатљивији рез урађен у филму „ОДИСЕЈА 2001“ режисера Стенлија Кјубрика. Кажу да је то немогуће превазићи, урадити нешто боље. Из праисторије, гдје видимо мајмуна како је – пошто је дотакао црни камен у облику монолита – узео кост и почео њоме ударати као оруђем, по другим костима, или оружјем, по другим мајмунима, радња је нагло пресјечена и пребачена у далеку будућност гдје видимо посаду људи који у васионском броду иду према некој планети.

На њој наилазе на онакав исти црни камени монолит приказан у праисторији који је помогао да се мајмун, пошто га је дотакао, почне процесом еволуције претварати у човјека.

Шта се дешава код нас након поменутог реза од десет година?

Поштом се дистрибуишу се и рекламни материјали тржних центара. Прелистам и видим да се рекламира некакав сир. Интересује ме ко је произвођач. Пошто је сувише ситно написано узимам повећало како бих прочитао. Кад оно – сир из Литваније!

Произвело и испоручило Удружење произвођача млијека Литваније. Касније сам видио да су ти произвођачи сира из Литваније узнапредовали. Испоручују нам сир у облику штапића, а то се рекламира путем дневне штампе.

Шта сад да се каже!? Десио се супротан процес! Човјек ове државе се претворио у мајмуна! У мајмуна који није способан да произведе, како за себе тако ни за друге, него мора куповати од другога.

„Ућеравање“

Ућеравање је јако битан сегмент мљекарства Републике Српске. Овдје користим ријечник Јосипа Пејаковића. Пратио сам телевизијски новогодишњи програм. На БХТВ је била монодрама Јосипа Пејаковића коју сам са закашњењем почео гледати, али довољно да поткријепим ову причу. Нисам разумио да ли Пејаковић глуми лика који је био у лудници или се у њој тренутно налази. Његова прича иде отприлике овако: „Наш човјек је природно приглуп и њему је тешко ућерати у главу! Али, кад му се једном нешто ућера њему то из главе никад више нико не ишћера! Нема те силе и снаге која би то ишћерала!“.

Ућеравању претходи темељита медијска припрема, а оно касније бива подржано и од других. Напримјер, када моје колеге из пољопривредно-савјетодавне службе тврде да је праг исплативости тек код држања 10 музних крава ( зашто не 9 или 11?). Или да рецимо сточарство није стратешка грана пољопривреде, него је то воћарство и да само њега треба подржавати.

Прво ућеравање које сам запазио је било по питању малих мљекара. Отворено, путем медија, пласирана је теза да су производи малих мљекара опасни по здравље јер се производе од млијека лошег квалитета пуног бактерија које због тога неће да откупљују велике мљекаре. То нико од одговорних није спречавао. Чак напротив. И из ветеринарског института „Др Васо Бутозан“ су то тврдили.

Из мљекаре „Млијекопродукт“ су путем медија стално рекламирали неку своју лабораторију и тврдили да је њихово млијеко екстракласе што није случај код малих мљекара. Срећа за њих да се тих година тек почело радити на доношењу Закона о конкуренцији БиХ. Кад је коначно, према Закону о сточарству, морала профункционисати лабораторија Института „Др Васо Бутозан“ негдје у јесен 2008. године питао сам тадашњег директора тог института Дарка Деспотовића шта је са лабораторијом Млијекопродукта. Да ли ће и она бити искориштена? Рекао ми је да неће јер та лабораторија није релевантна. Тако, дакле! Када је требало гушити мале мљекаре била је релевантна, а сада више није.

Ја одговорно тврдим да је ситуација сасвим супротна. Ако посматрамо антибиотике, то јесте ако су они присутни у млијеку, онда мале мљекаре нису могле имати производе јер антибиотици онемогућавају ферментацију-производњу јогурта, а такође ни сиреве јер се није могло подсиравати. А не би се паковало ни млијеко у врећици јер не би било рачуна само њега дистрибуирати. Технолози некадашње Бањалучке мљекаре су ми говорили како никад нису бацили ни литру антибиотичног млијека. Све је то ишло кроз тетрапак млијеко. И све су то наши драги потрошачи "попапали". Ружан израз, али је тако. И онда се питамо откуд толика разноразна обољења људи. Ја сам у тексту, који се може наћи на овом порталу, написао да неки експерти указују на потенцијалну опасност од млијека у праху. Прочитајте текст „Здравље на уста улази“.

Мале мљекаре уопште нису у стању користити млијеко у праху или маслац у блоковима, који су –  ко зна одакле увезени  – јер немају опрему за њихово реституисање која је веома скупа. А велике индустријске мљекаре то могу и обавезно раде.

Сљедеће ућеравање је било када се почело радити на томе да се малим произвођачима млијека укине премија, а такође да имају и минималну откупну цијену млијека. Трајало је то, богами, једно пет-шест година. На крају су и сами пољопривредници, као да су анестезирани, мирно прихватили тврдњу да им је млијеко лошег квалитета, да више немају премије и да им се млијеко минимално или уопште не плаћа. То сам добро образложио у мојим текстовима „Како је уништено домаће мљекарство“, а који се такође могу наћи на овом порталу.

Сљедеће што је ућерано је да су нам странци непријатељи. Сваки сељак ће рећи да је тако. Може се чути и понека бакица која крештавим гласом каже да је тако. Па кад ја морам за своју крсну славу са вршњаком водити расправу о томе. Каже он да су нам странци непријатељи, а ја кажем да нису. Он каже да јесу, а ја се исправљам и кажем да неки јесу, а неки нису. Али му кажем и то да треба знати да су нам ови наши домаћи већи непријатељи од било кога страног.

Најновије ућеравање које уочавам је припрема терена за доношења Закона о банкроту. То се нешто интензивирало, а треба знати да све што се планира то се коначно и усвоји. По мом мишљењу, то се веома тиче наших пољопривредника и њихових имања. Захтијева то мало више простора за образлагање па бих о томе у неком наставку овог текста.

И на крају

Морам да кажем да је и мени ућерано. Коначно сам схватио да сам испао велики мајмун што нисам отишао са ових простора онда када сам могао. Размишљао сам зашто да напуштам простор гдје ми је најљепше живјети.Чак сам критиковао оне који су ми савјетовали да одавде треба ићи. Говорио сам: „Када теби видим леђа да си отишао и да отуда из те и те земље позиваш да одавде бјежимо, онда ћу и ја отићи.“

А неки од њих којима сам то говорио су се тако добро ситуирали због ратног профитерства, политике и криминала да не помишљају било куда ићи. Памтим их када су били у излизаним фармеркама или возили одрндане аутомобиле.

Свако ко оде са ових простора има шансу да остане или постане човјек. Овдје владају закони џунгле! Хорде мајмуна нижег степена цивилизацијског развоја уништавају оне који су на вишем нивоу, али су малобројни. Циљ је преотети њихово станиште, храну. Ако ништа друго-онда њихове мајмунице.

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Одличан текст, иако оставља горак укус.
    Искуства човјека из првих борбених редова су увијек корисно освјежење у односу на паламуђење незналица којима се даје медијски простор.

    Осјећај пораза и предаје аутора?
    Не, надам се.

  2. „Каже он да су нам странци непријатељи, а ја кажем да нису. Он каже да јесу, а ја се исправљам и кажем да неки јесу, а неки нису. Али му кажем и то да треба знати да су нам ови наши домаћи већи непријатељи од било кога страног.“

    Ово треба да буде на насловној страни Фронтала да сви виде.

  3. Da, dobar tekst , kako rece nika s gorakim ukusom. Uostalom, takva nam je i zbilja…

    Sjecate li se kada se jednoga dana predsjednik vrati iz Izraela pa rece da nam dolaze strucnjaci izraelski da edukuju srpske mljekare…?

    Omaklo mu se, nije on slagao… Zar on lazov?

    A, koliko je nasih miliona baceno na njegova putesestvija samo zarad fotografisanja…
    I onaj Usorac mi se gadi.

  4. Svakako otici odavde, vjerovatnost da ces zivjet zivotom dostojnim covjeka postoji, ovdje, nikada. Ostati ovdje je kazniti sebe, sto je najgore i najneodgovornije, kazniti svoje potomke da zive kao suznjevi.

    Bolje je i to nego se boriti sa neprijateljem svirepim , najsvirepijim kojga smo ikada imali, koji vreba priliku da te oharaci i orobi a onda vukelicizuje, kravarusicizuje, u najboljem slucaju vulucizuje…

    Nadam se da ce se pojaviti neko ko ce povesti, onako u koloni Negdje, negdje je bolje nego da ostanu ovdje u Nigdje, sa kesom u ruci, sa rukcakom na ledjima sve mlade, obrazovane a bez posla… Onda ce se neko od onih koji su ga dovezli na tenkovima da zapita, nije li vrijeme da idemo po njega?

    Ovako je vise neodrzivo, i za mljekare, i za mesare, i za vinare, vocare, peradare, a najvise za nezaposlene…

    Neodrzivo, nehumano, zjverski, zlocinacko,a nase.

  5. Vitmarkovim analizama redovno fali samokritičnosti. Propao mu pos’o i ispade da su svi ostali krivi a on najmanje i nimalo.

    Ima i danas malih mljekara. Eno čovjek iz Bileće snadbijeva Banjaluku i radi to bolje od kolega mu iz Dubice. Eno ima i onaj Dule iz Dervente ili je iz Prnjavora. Bore se ljudi.

    Mene zanima kako je prošao sa rakijom? Čini mi se da se i time bavio.

  6. Види ђавла!?

    Чим о мљекарсту, Хаџи-Лојо написа сувисао комента. Не муче он џаба. Разумје се у говеда.

  7. Вјероватно није „кусао говна кашиком“ са владајућом кликом, к’o ти, Долићу?!

    Да, неки странци су нам непријатељи, а неки нису, али ништа не би могли без домаћих непријатеља. Чињеница је да су домаћи учинили све да се униште мали, створи један велики, а онда је дошао странац и купио. Домаћи су одрадили за њега. И онда иду приче „добар је, запошљава наше људе, плаћа нама порез“, a нико не пита шта је с газдама и радницима малих предузеђа, која су пропала. Слично је и с малим трговинама. На крају Тодорић купи Меркатор и има раднике по 600 КМ, а безброј малих уништено. А и Тодорић има свога газду.

    Још је трагичније да Бањолучани пију млијеко из Поткозарја и Лијевча упаковано у Дукат амбалажу, а домаћа производња уништена.

    Ја купујем млијеко „Млијекопродукт“, jeр је домаће и задовољава квалитетом, али потпуно разумијем људску причу гдина Марковића. Жао ми је да је систематски уништен од идиота.

  8. Exu, jbmu vraga, kazes, bore se ljudi. Pa dokle ce se boriti. Ako se bore, kao sto kazes, a u pravu si, bore se, znaci ispred sebe imaku neprijatelja protiv koga se bore…

    Mislili smo da cemo poslije rata, poslije borbe , krvave borbe, za Srpsku , raditi, graditi, uzdizati se.
    Ali, ne lezi vraze, NISTA od nase nade i naseg uzdanja. Okupira nas i zauze Srpsku jos ljuci, suroviji, drskiji neprijatelj , opet borba, borba, borba za goli opstanak.

    Pa, dragi moj exu, narodu je dosta borbe, ljudi traze samo p o s a o, traze samo da rade ono sto znaju, i ono od cega mogu skromno da zive…

    Nije nas narod gizdav, ne tazi on mnogo, ne trazi, helikoptere, vile dedinjke, montecarlovske, ne trazi milione, trazi samo da ima jesti, da ima da se obuce, da skoluje djecu, …
    Ali neda mu rudonja od toga nista, neda mu da ima s cim da sahrani svoje najmilije nego i za to mora da ide u zelenaske banke…
    Iritira me ovo, bore se…
    Jb borbu , pa dokle?

  9. @ prijedor, 11.02.2015. 15:00:13

    Nema u borbi ništa loše. Borba je sloboda, borba je znak da si živ. Na pos’o od 7 do 3, stan, auto, godišnji, na samoupravno kuliranje i prst u uvo možemo komotno zaboravit. Bilo, ne ponovilo se. Borba je preduslov blagostanja.

  10. Magarac sa kojim polemišeš nikad ništa nije pročitao od Tesle i njegove poruke čovječanstvu pa svaki njegov komentar je napisan u glavnom odboru SDS-a jer sam nije kadar da komentariše.

  11. Zaboravio sam da napomenem ex da se tebi obraćam i da što prije prestaneš replicirati magarcu manje su šanse da te uvuče u svoju štalu.

  12. exu, borba iskljucuje slobodu, gdje je borba slobode neme. Borba je, kazes,preduslov blagostanja. Imali smo borbu, blagostanja ni na vidiku. Oni koji su pobjegli iz borbe, imaju blagostanje.

    Narodu treba posao, od kojega moze da se skromno zivi. A, ti bi da se zivi kao u prvobitnoj zajednici, u pecini, da se voze u volujskim kolima. Pa dragi exu, u srcu smo Evrope , u 21. stoljecu, ti bi da rudonji, biskupu, emiru, …. kupujemo helikoptere, a da se narod bori sa prezivljavanjem.

  13. Чуј робовласника из Теслићког блата, не поновило се вријеме кад су радници имали осмочасовно радно вријеме, викенд и годишњи одмор, бесплатно школство и здравство, добијали станове од предузећа?!
    Кад су људи били безбрижни, када им егзистенција није била неизвјесна. Када пензионери нису јабуке и парадајз куповали на комад.

    Радници у администрацији у Српској имају готово све ово и данас, а он подржава власт. Али нема свако срећу да је рођак, кум, љубавница или истакнути члан партије, па су неки принуђени да раде и код робовласника попут овог из околине Теслића. Срећом, постоји велики број приватника који су људи.

  14. ex-1978, 11.02.2015. 17:38:00

    kako ti volis statistike evo ti sedmicni radni sati po zemljama.imas tu i godisnje odmore itd… možda jednom i naučiš da to nema ništa sa „samoupravljanjem“…
    http://stats.oecd.org/index.aspx?DataSetCode=ANHRS

  15. Deriznosačtingezafrinlanč. To je najveća istina ekonomske prakse i nauke. Cijenim da i dan danas plaćamo račune iz 60tih, 70tih, 80tih godina prošlog vijeka. Očigledno je, plaćaćemo ih još dugo.

  16. „plaćamo račune iz 60tih, 70tih, 80tih godina prošlog vijeka“

    Misliš, plaćamo rašune iz vremena u kojem su izgrađene sve škole u koje danas idu naša djeca?

  17. @ češnjak, 12.02.2015. 12:12:36

    Kriza o kojoj govorim duboka je. To je kriza mentaliteta. Tamo gdje je rad kuluk i gdje se uspjeh ne oprašta – teško je očekivati blagostanje.

  18. ex-1978, 12.02.2015. 12:23:24 [

    kriza mentaliteta ne postoji.. jer da jpostoji ne bi toliko ljudi sa ovih prostora normalno radilo i živjelo širom svijeta.. nešto drugo je u pitanju…ali, ti si analitičar pa ćeš i to, vjerujem, skontati..

  19. Exu dragi, pa to ne valja sto radis. Ako nizbog cega i nizbog koga , ono zbog tvoje djece i njihove djece.

    Nisi ti glup,da ne vidiz zlo koje se oko tebe sije. Kakav kuluk, pa ovo je najcrnje suzanjstvo
    Pa narod bi bio presretan da ima sta da radi.Bilo gdje. bilo sta.
    Plate neredovne, nikakve, na crno, neosigurani. bez ikakvih prava…
    Ko je uspjesan? Postenim radom uspjesan? Ma nemoj! Uspjesan je bicujuci sirotiju. To je zlocin, nije uspjeh…

    U drzavi gdje je uspjeh biti ekonomsku i politicki terorista, nema sreca. Niti takve drzav zasluzuju da postoje.

    Borio sam se za RSrpsku, sa velikim zarom, zanosom, vjerujuci da se borim za slobodnu drzavu u kojojce biti sunca i hljeba za sve.

    Nazalost, sve je drugacije. Sve je onako kako ni u najcrnjim nocnim morama nisam sanjao.

    Meni licno, exu, niko vise ne moze dati sto nemam. Flabogu mogu skromno da zivim. Ali ako drugi nemaju, ni meni nije sladak rucak, niti putujem odusevljen onim kako zive ljudi u normalnim zemljama. tesko mi je sto nam je Bog dao sva bogatstva ,ali dao nam je i gadove koji kinje i zlostavljaju sve oko nas.

    Dakle, exu, posla , rada, od kojeg moze skromno da se zivi. A uspjesnih , u ovako neljudskim uslovima, nema, to su zvijeri, hijene…

  20. Moja malo slobodnija interpretacija poznate izreke:
    „Prirodi je trebalo milion godina da od majmuna napravi covjeka, a SNSD-u svega 10 godina vlasti da tog istog covjeka ponovo pretvori u majmuna i to pavijana gologuzana“

  21. Колега, прочитао сам Ваш текст са великом пажњом.

    У већини се слажем са свиме реченим, држава мора да има јасну, озбиљну и прогресивну стратегију за пољопривреду коју израђује експертни тим Владе сваких 5 година. Међутим, како у већини случајева, тако и за ову област та стратегија је један формални документ и ништа више.
    Домаћи произвођачи се гуше, уништава се домаћа производња (што свјесно, што несвјесно) и постајемо зависни од увозног лобија.

    Мислим да и птице на грани знају да само РС може годишње произвести хране и пољопривредних производа у обиму 1/3 за властите потребе и 2/3 за извоз. Може се то врло лако, али неће или не знај!

    И позиција и опозиција само паламуде, премиру се овако по порталима и електронским медијима, бучу, ричу, проспају демагогију, пребацују кривицу, пријете једни другима и сл..

    ГОСПОДО, УРАДИТЕ НЕШТО КОНКРЕТНО ПА МАКАР ТО БИЛО ЗА ПОЧЕТАК И НЕКИ МАЛИ КОРАК. ДОКАЖИТЕ ДА ЗНАТЕ, ДА ХОЋЕТЕ И ДА МОЖЕТЕ!

    НАРОДЕ, ДЕМАГОГЕ И ШУПЉОГЛАВЦЕ ОДМАХ НА ШКАРТ, НАМА ТРЕБАЈУ РАДНИЦИ КОЈИ ЋЕ ЗАСУКАТИ РУКАВЕ И ЗАЈЕДНИЧКИМ СНАГАМА ПОЧЕТИ СРЕЂИВАТИ СТАЊЕ У ДРЖАВИ.

  22. Pisao sam o Novom Zelendu i njihovoj politici podsticaja u poljoprivredi. Pisao sam i o tome ko je i zbog čega nama nametnuo podsticaje. Mislim da je to pogrešno.

    Poljoprovrednici su u prevelikoj mjeri okrenuti podsticajima i državi. Kada se pojave u medijima samo o tome pričaju, samo pare sa budžeta traže. Na tržište su zaboravili.

  23. Екс,

    Примјетио сам да си увијек исувише оштар у критиковању реалног сектора који је све више на издисају, а самим тим и државни буѕет је при крају, једино га још опорављају нова задужења и велики-мали кредити.

    Тржиште осигурава искључиво држава, праве законску оквире и испослују најбоље за домаћег произвођача. Нормално да људи траже паре, кад виде да се толика администрација гребе од државних пара, траже дневнице,комисије,аконтације и слично. А сељак не може да добије ни регресирано ђубриво и гориво на вријеме!

    Мислим да си непоштен према њима, а и сам кажеш да си приватник.
    Једино ако си повлаштени приватник, па имаш основа за овакву причу.

    Поздрав!

  24. AGRONOM, 13.02.2015. 11:31:40

    “Тржиште осигурава искључиво држава“

    Тржиште осигурава квалитет и квантитет производа.

  25. @ agronom

    Svako ko čeku državu da mu osigura tržište – čeka onog Godoa. Ne čeka ništa – gubi vrijeme. U tome je smisao slobode.

  26. Слажем се, квалитет и квантитет. Али ако ће свако за себе да ради на том пољу, јбг онда, шта ће нам систем, стратегије, порези. Пусти ме онда да будем слободни стријелац.

    Симо, ти си добар док бар мало се не подкачи власт, онда кидаш саговорника на комаде. Мораш признати и неке грешке, немој тако. Нисам ја ни Приједор ни не знам тамо неки који су потпуно искључиви кад је власт у питању. Ја сам за конструктиван дијалог подкријепљен аргументима, никако за букање и мукање.

  27. Neka poljoprvivrednicima Usorca…
    E,on je skupljac kajmaka, zaradio je vise lizanjem rudonjskih guzova nego svi poloprivrednici sto su dobili zajedno podsticaja za sve ove godine rezimskog satiranja, sviju nas, pa i pojoprivrednika.
    Jbt, a nepismen, ne zna da sastavi ni recenicu prostoprosirenu.

    A, mladi, obrazovani , gledaju kud se magla vije.

    Pratim ovoga agronoma, umije momak , vidi se, a sto nije iskljuciv kao onaj prijedor , i treba da bude takav, za mlade nije iskljucivost…

    prijedoru se moze, nista mu ne treba od onih za koje je iskljuciv, osim zelje da mladima pocne da svanjiva.

  28. Ma jebeš podsticaje,
    maloprije prguglah da Nenad Kecmanović svaki mjesec dobije
    500 eura na Univerzitetu u Istočnom sarajevu i
    1400 eura na Univerzitetu u Banj Luci i
    750 eura mu mjesečno bude isplaćeno iz kabineta Predsjednika RS.

    Niko ne muze po republici Srpskoj ko Nenad Kecmanović

    A glupi seljaci hoće podsticaje.
    A ko da bi onda ostalo para za plaćanje telektualnih usluga.

  29. Bijeli , kazu , prijedor iskljuciv. Kako da ne budem kad me bole kecmanovici, karganovici, emiri i njegove zute dunje, ljepojevici, biskupii galijasevici, … a tek strani libermanovi i stoljetni starci….

    Ispadne da u Srpskoj zive rudonja rudonjski papci , s jedne strane i s druge strane , ljudi.

    Ovi s gornje strane, zive i uzivaju, dok su ljudi u nesvijesti, zamrli, poluzivi, samo sto disu, sto od gladi, sto od bolesti, sto od muke.

    Jbt, mislim emir nas guli, hara nas, pa velim , nadzivjeli smo mi dosta emira, i njega cemo. Kad, ne lezi vraze, uveo emir i svoje zute dunje u nas posjed, u crkvu nasu, pa i ona ubire harac, i vidim, jaci su, od nas nema nista, dobro da smo ikako i zivi sta je preko nasih ledja preslo pljackasa i razbojnika…

  30. češnjak,
    Niko ne muze po republici Srpskoj ko Nenad Kecmanović.

    Није проблем што он музе 3000 евради, него што је музу гладну,а“крава музара“ ће иза свега тога остати јалова, или нед’о Бог нешто горе!

  31. Приједоре,

    Тачно је да сам млад и да нисам ни у лијевој, а ни у десној опцији. Покушавам са некомпромитованим, искреним и радним људима направити нешто. Не крећемо од нуле, крећемо из дебелог минуса.
    Тачно је и то да сам могао бити дио неког политичког клана и својом рјечитошћу и мудрошћу добро омастити брке. Јбг, трајало би то коју годину, али било би исплативо.
    Али нисам! И то ми даје за право да критикујем аргументовано и власт и опозицију и тебе кад видим да твоја прича не води рјешењу.

    Можеш бити огорчен и љут на властодржце колико хоћеш, али ова стратегија твога дјеловања није учинковита. Можда би била за широке народне масе, али овде гдје пишу све и један партијски идеолог, мудрац и спин мајстор, твоја прича не пролази. Чак шта више, остављаш огроман простор за сопствену дискредитацију.

    Ево ти реци колико ја нисам у праву.

  32. AGRONOM, 13.02.2015. 16:01:28

    “Тачно је и то да сам могао бити дио неког политичког клана и својом рјечитошћу и мудрошћу добро омастити брке“

    Тебе к’о да је Никола Лазаревић правио.

  33. Не знам Орозе, ако је срамота бити поштен и непоткупљив у данашњем вакту, онда је овај твој коментар на мјесту!

    Све чешће остајеш без озбиљног коментара и свеобухватне анализе. Некад си то добро радио, па бар и привидно. Данас само ситно подбадаш. Али видјећемо у шта ћеш се пресвући у наредном периоду.

  34. AGRONOM, 13.02.2015. 16:40:22

    “Не знам Орозе, ако је срамота бити поштен и непоткупљив у данашњем вакту, онда је овај твој коментар на мјесту!“

    Није срамота бити поштен и непоткупљив, но је срамота бити нестрпљив и не сачекати да неко други примјети те особине.

  35. AGRONOM, 13.02.2015. 16:40:22

    “Све чешће остајеш без озбиљног коментара и свеобухватне анализе. Некад си то добро радио, па бар и привидно. Данас само ситно подбадаш.“

    Ја никад нисам написао озбиљан коментар. Мој циљ је баш да подбадам и подјебавам. То ми је партијски задатак.

    Озбиљни људи пишу озбиљне анализе. Моје је да по неку реченицу извучем из контекста и да вадим живце озбиљним коментаторима и аналитичарима.

    Кужиш?

  36. Nisi u pravu , sto se tice i sebe, i mene. Siguran sam barem sto se tice mene, jer znam stanje.
    Da podjem od sebe, posto sam placeni strani i adenaurovic, pisem ono , i kako mi se kaze, ono zasto sam placen.

    Da mi kazu da pisem drugacije, pisao bih, Kad mi kazu, mijenjaj pravac, mijenjacu. Kad mi kazu, u rikverc, u rikverc cu….
    Jbg, od neceg mora da se zivi.

    A, sada ozbiljno. Dragi agronome,prevashodno, cilj moga pisanja je da iznesem misljenje starijeg covjeka, borca, penzionera koji nema vise nikakvih ocekivanja, niti mu sta treba ,osim zelje da vama mladma bude jednog dana bolje, da ne bjezite, da Srpska ne ostane pusta. I to je jedan jedini motiv sto pisem.

    To sto se diskreditujem, pa dragi moj , pa sta? Koga ja ostetim, kome sta ukradem , koga manipulisem sto viknem:ua lopovi.

    A, sada o tebi.
    Zivot je kratak, rijetko je da mladi ljudi ne vole mast, da ne mastaju o tome i da ne zavide svoim vrsnjacima koji su zasjeli uz kazan sa masnom corbom.

    Ali, nisi mudar, umjesto da si sa takvim REFERENSAMA sjeo pokraj kazna, ti si sjeo uz onoga koji cijelog zivota lovi kazandzije, ali ga kazandzije nece , a on izgurava mlade sposobne, i njihove uspijehe sebi pripisuje.

    Dakle, mislim, da si napravio gresku u koracima, furaj po svom, brisi kompleks jer ga nemas, nemoj dati da se u tvojoj sjenci hladi drugi kojem su referense u debelom minusu
    Na mladima svijet ostaje.

    Sjetices se prijedora, pametan si, vidjeces…

    Dakle, sa sebi ravnima se ukolo hvataj, mani stare izandjale rage koje fale sebe vise nego onaj koji fali svoju ragetinu o kojem Zmaj pjeva u jednoj pjesmi…

    Najdobronamjernije, cika pd.

  37. Агроном, пусти старог прдоњу. Слага чим зине…

    Него, ево теби од Симе неколико савјета:

    „Ђубриво доноси пшеницу и социјалдемократију.“

    „Направимо од наше државе земљу гљива. Нека узгајање гљива буде научно, интензивно и индустријализирано!“

    „Нека овом социјалдемократском земљом одјекује Пјесма о великој риби и нека се земљом шири снажан мирис рибе и друге здраве хране.“

    „Градимо нашу земљу, нека буде најмоћнија на свијету! Нека она буде рај за наш народ како су то замислили велики другови Миле и Симо!“

    „Нека дуго живи велика побједа у рату против читавог свијета!“

    „Бранимо нашим животима Главни одбор СНСД који предводи велики Милорад Додик!“

    „Ми служимо народу, Мили и савезу!“

    „И коментарисање на Фронталу је такођер борба.“

    „Увијек живи онако како си живио као војник.“

    „Ослањање на самог себе и на СНСД је једини начин да квалитетно живиж!“

  38. Ја сам много научио кроз школу,од старих, кроз младост,породицу,тзв. народну управу, ратове, ракове, научио сам много од сељачких и интелектуалних варалица, кафане, пријатеља, пријатељица,кроз бављење спортом, тзв.волонтерски рад, много кроз медије, кроз коментаторе на овом порталу, кроз…………………………..

    Паметан човјек учи док је жив.

  39. Овдје је било ријечи директно о мојој струци и стању у тој грани привреде. Пољопривреда се сматра базалном граном привреде и она развија цјелокупну индустрију. Али озбиљно бављење пољопривредном производњом подразумјева развијену сопствену машинску и хемијску индустрију. итд, итд.. Дакле лоши су нам предуслови, лош нам је пословни амбијент, лоша нам је производња… О некој нашој конкурентности да и не причам-

    Дакле момци није ријеч овде о политици као нарацији, него о политици која може практично да дјелује.

    Поздрав!

  40. A, takva politika kod nas ne uspijeva. Nazalost. Kad su dovozili sjeme na tenkovima, dobro su pazili sta dovoze, dovezli su mumu politiku, od koje nema ni industrije, ni poljoprivrede, ni rudarstva …nicega. Ima samo smrdljivih papaka koj treba da uniste i materialnu i zivu silu.

    Tebi agronome i tvojim drugarima, da ne biste docekali nadajuci se boljitku sijedu kosu , ne preostaje nista drugo nego , ucenje stranog jezika, i u koloni jedan po jedan u normalni svijet.

    Zivot je jedan i prodje zacas da biste ga potrosili uzdajuci se u normalan zivot, a njega je pudonja isprezivao.

  41. Па да оставим да ми зараста ђедовина и пропада оно што волим и што ме у животу можда највише чини срећним.

    Не мислим ја ићи одавде- туристички и привремено то да. Имао сам прилику до сада да будем у неким европским земљама и то како се тамо третира радна снага са Балкана ми се уопште не свиђа.
    Ја сам мало традиционалан човјек и јако емотивно везан за ове наше просторе.

    А то да је неко уништио или нам уништава животе, на то не пристајемо и константна је борба за боље. Док траје борба траје и живот. Ако ништа некма се биолошки крај примиче, тако да наде за бољитак увијек има.

  42. Pusti te krilatice o djedovini , moj agronome. Zivot ide korakom. Sjedovina , ne da zrasta, zatrpavaju je oluje, polave, klizista. Pitace te starost gdje je bila mladost, pitace te djeca, zasto si nas osudio da zivimo , kako beba crv rece, u govnima…

    A ideale, ginu budale, sto rece Bora Corba.

    Rudonjici su u Milanu, Londonu. Monte Carlu, na Dedinju, po ambasadama i kao oficiri u njima, a postene rezim vukelicizuje, vulicuje ili vraca u zavicaj u vidu Istorije matematike…

    Volio bih da si u pravu, ali moje zivotno iskustvo govori suprotno. Evo jedan je nekidan otisao, biolioski, zao mi je , prerano, imao je desetak funkcija, sto advokatskih, sto profesorskih, savjetnickih, poslanickih, seratorskih… i mislis da ce na ta mjesta biti rasporedjen neko osim iz reda papkara?

    Nece, agronome.

    A, od rijeci , borba mi je muka. Pa dokle da se uvijek jedni te isti vbore, a drugi da uzivaju na njenim plodovima.
    Ti si ucio, a oni koji su prvo radno mjesto dobili u ambasadama dobijali su sestice gledajuci kako se drugi bezuspjesno bore za pravdu, otpremajuci ih da cuvaju djedovinu za sva vremena.

    Djedovini se pomaze ako su ti pokolenja srecna, a ovdje nema uslova za to, ne daju mumu stvorenja.

    Sjetices se mene, , nemoj da za to bude kasno.

    Najdobronamjernije, cika pd.

  43. Приједоре,

    Хоћу да кажеш да се стање може промијенити. Борбом, радом, жртвом али може. Јел де?

  44. Momce, mlado i zeleno, ni od djeteta ne mozemo traziti da kaze ono sto bismo od njega voljeli da cujemo, ne mozemo da mu stavljamo rijeci u usta i traziti da ih izgovori.
    Naprimjer, Hocu da mi kazes , sine, da ti se svidja ova prica, da kazes da ces da se zrtvujes za pobjedu na utaknmici…

    Besmisteno, tortura…

    Da, stanje se moze promijeniti, izmedju ostalog, i borbom, radom zrtvom…

    Dok sam bio mlad, razmisljao sam o borbi, zrtvi… Sa ove vremenske distance vidim da su borba i zrtva najzadnje opcije, samo u slucaju odbrane .

    Sve nase borbe su uzaludne, zrtve ,takodje. Borili smo se za slobodu zemlje i naroda, i izborili se.
    Medjutim, tu slobodu su uzeli u svoje papke neprijatelji, svirepiji i neprijateljskiji od svih dosadasnjih neprijatelja zajedno.

    Sve zrtve su bile uzaludne…
    Kamo srece da smo se predali ranijim neprijateljima, bilo bi nas vise, a zivot pod tim okupatorom bio bi snosljiviji u odnosu kakav zivot ima ovo malo ljudi koji su preostali pod sadasnjim okupatorom… Neprijatelj , okupator bi dosao i otisao.

    Ja bih sad volio da nas okupiraju Austrija, Sjajcarska. Norveska, Svedska… Prvi bih ih docekao sa cvijecem. Bolo bi posla, a tm i zivota.

    Da, radom se moze promijeniti stanje, od njega bi se moglo da zivi, i trebalo, ali ne daju silnici, ne daju tirani pod kojima smo…

    Oni su zacrtali da bi trebali samo odabrani da zive, oni imaju svega u izobilju, od rada koji je zasnovan na tiranji, na lazima, prevarama, manipulacijama, pljacki. Ostali treba da poskapavaju i pocrkaju.

    Ovo je zemlja nonsensa, zemlja tiranije manjine nad vecinom, zemlja plemenskih vodja i vraceva, zemlja nepravde, ropstva , tamnica u kojoj je utamnicena vecina stanovnistva, bez ikakvih uslova za zivot, uskoro i zemlja u kojoj se nece smjeti da izusti ni uzdah prilikom nasilnog ubijanja macem naostrenim bijedom.

    Jel de?
    Ne zamjerim ti momce mlado i zeleno , i ja sam tako razmisljao u tvojim godinama, sada savjetujem djeci, da ako im ovi ne daju posla, a ne daju im, neka ga traze tamo gdje ima, a borbu i zrtve da zaborave, jer jedan zivot imaju, i neka ga ne trose u borbi, zrtvujuci se.

    Pogledaj, kako zive oni koji su se borili, i koji se bore strajkujuci po parkovima, a kako onaj koji je pobjegao iz nje i vratio se na tudjinaskim tenkovima da satire one koji su se borili, i koji se bore…

Оставите одговор