Одговор Русије и Кине на планове Запада
Ратне копнене и поморске игре Запада у Пацифику, вођене САД и уз учешће, што непосредно, што посредно, што добровољно, што из страха, западних савезника: Јужне Кореје, Јапана, Филипиниа, Вијетнама, Малезије, довеле су до тога да се Пацифик више заталасао, него од удара најачег урагана Пише: Миленко Вишњић У знаку слабљења и нестрпљивости Америчко-западне империје и […]
Ратне копнене и поморске игре Запада у Пацифику, вођене САД и уз учешће, што непосредно, што посредно, што добровољно, што из страха, западних савезника: Јужне Кореје, Јапана, Филипиниа, Вијетнама, Малезије, довеле су до тога да се Пацифик више заталасао, него од удара најачег урагана
Пише: Миленко Вишњић
У знаку слабљења и нестрпљивости Америчко-западне империје и непосредно пре руских војних вежби у Црном мору, са потпуним самопоуздањем, лидери БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) су оштро упозорили САД да смири окупаторске страсти, од Сирије, Ирана до Корејског полуострва, као и према другим земљама света. Својим војним вежбама, руско и кинеско показивање моћи, су поруке које јасно упозоравају Вашингтон да су Пекинг и Москва озбиљни и да мисле оно што и кажу. У исто време, ови догађаји се могу тумачити и као знаци да будућа светска влада, која изгледа сигурно долази, мора добити нови „импулс“.
Плес ратника на Пацифику
Европа је препуштена сама себи!? Сукоб се тражи на мекшој страни! Због оштрог противљења Москве за распоређивањем такве војне технологије у Европи, повећава се број пресретача у Азији, као последица пребацивања балистичких система са Старог континента. Изгледа, Русија плаћа високу цену географски највеће земље, јер НАТО је увек ту: са запада, са југа и са истока, једино се, због моћних ледоломаца и отпорних подморница, осећа сигурна, за сада, са севера.
Ратне копнене и поморске игре Запада у Пацифику, вођене САД и уз учешће, што непосредно, што посредно, што добровољно, што из страха, западних савезника: Јужне Кореје, Јапана, Филипиниа, Вијетнама, Малезије, довеле су до тога да се Пацифик више заталасао, него од удара најачег урагана. Недавно, амерички секретар одбране је најавио да ће се број пресретача на Аљасци повећати за 14, на већ инсталираних 30, на Аљасци и у Калифорнији. Усред сталних тензија на Корејском полуострву, Кина је напала САД због великог гомилања својих анти-балистичких ракета пресретача у азијско-пацифичком региону…
И Кина и Русија се оштро противе америчком нагомилавању анти-балистичких ракетних система у Азији и пацифицчком региону; система, који нису првенствено усмерени на такозване "отпадничке државе" као што су Иран и Северна Кореја, него на подривање кинеске и руске нуклеарне моћи. Далеко од тога да су то само "одбрамбени" системи, способни да прате и униште руске или кинеске балистичке ракете, него повећавају америчку способност да изведе "први удар" без опасности да јој буде узвраћено.
С друге стране, постоји ли непосредна веза између догађаја у Сирији, галаме око Северне Кореје и руских и кинеских војних вежби; првих, у Црном мору, чије је покретање, на повратку из Јужне Африке са састанка БРИКС-а, изненада и док је још био у авиону, наредио Путин и; других, с Русима добро координисаних кинеских војних вежби у Јужном кинеском мору и; трећих, војне вежбе Северне Кореје, с јединим циљем – терање вука испред врата? Северна Кореја хоће преговоре. Америчко-јужнокорејске ратне игре, то, изгледа, не доносе.
"Ратоборност" Пјонгјанга је готово у потпуности вербална. Северна Кореја је мала земља у тешким околностима; земља, која добро памти ужасну бруталност Вашингтона, који је уништио све пред собом педесетих година. Милиони Кореанаца је умрало од америчких тепиха бомби. Северна Кореја је одлучна, ако се поново догоди рат, да иде до краја у борби, потајно се надајући да ће се га избећи и да ће њена „ратоборност“ довести до настављања незавршених преговора и, коначно, потписивања уговора о миру, на који САД никад, за 60 година, нису пристајале; чекајући, ваљда, овакву прилику – прилику, да окупирају цело полуострво
Усклађивањем; изненадних руских војних вежби у Црном мору, уз учешће 30 ратних бродова; сталне патроле руске авијације дугог домета – покривајући целу територију Русије; непрекидно патролирање руских нуклеарних стратешких бомбардера; и све ово, координисано са претходно изненадно започетим кинеским поморским ратним играма у Јужном кинеском мору, јасан је и заједнички сигнал Западу да мора бити осетљивији, имати мало више слуха и много храбрости да покрене светски сукоб, почињући са запада или са истока.
Док САД и њени западни савезници представљају јавности кинеске војне вежбе као претњу Вијетнаму, око „спорне“ територије у Јужном кинеском мору; док НАТО упозорава да би Русија убудуће требала најављивати покрете своје армије, временски распоред поморског размештања руских и кинеских снага, непосредно је повезан са ратом у Сирији, Ирану или Северној Кореји и, уопште, америчком претњом целом Евроазијском простору.
Руске поруке Западу
Америчка империја је замишљена геополитичка шаховска табла, на којој сваки правоугаоник представља једног америчког сатрапа, имајући своју улогу и у припремама за напад на Сирију. О чему се ради? Наиме, Запад је највероватније поново планирао „злоупотребу“ Израела у понављању игре, као оне око Суецког канала. Да подсетимо, 1956. године, пошто је Египат национализовао Суецки канал, Велика Британија и Француска су нацртале план, по којем Израел треба да га анектира
„Наговорањем“ Израела да нападне Египат, требало је да доведе до потребе за војном интервенцијом. Поменуте земље су то планирале, као заинтересоване стране, које су желеле да одрже Суецки канал сигуран и отворен за међународни поморски саобраћај. Данас, нови напад на Сирију, под барјаком Израелаца, могућ је и можда је планирано да се искористити као изговор Турској и НАТО, за "хуманитарну“ инвазију, која би могла довести до стварања хуманитарне тампон зоне на северу Сирије или, доведе до регионалног и ширег сукоба, уопште. Међутим, мало пре тога, почетком 2013. године,
Русија покреће велике поморске вежбе у источном Медитерану, у сенци тензија између Москве и НАТО-а и његовог савезника, Заливског савета за сарадњу (GCC) – коалиције која је и дестабилизовала Сирију. Али, када су САД и њена анти-сиријска коалиција запретиле да ће војно интервенисати у Сирији, распоређујући Патриот ракете на јужне границе Турске; наредбом Путина, распоређена је моћна руска поморска флотила дуж сиријске обале. Шаљући Вашингтону снажну и безпоговорну поруку, да му случајно не пада на памет никаква идеја о почињању још једаног рата, Русија је привремено зауставила Запад у његовој и не баш најбољој намери према Сирији. С друге стране, и не у посебном мачо маниру, САД и њени савезници, у покушају да спасе властити образ, покренули су своју медијску машинерију, ширењем лажи да Кремљ припрема евакуацију руских држављана из Сирије, јер је, наводно, процена Русије да ће „сиријска влада пропасти и ситуација ће за Русе постати неподношљива“.
Руски одговор на ратне планове
Да ли је то само пука случајност да се Русија одлучила да покаже мишиће Западу, 28.марта ове године; само неколико дана након што је НАТО открио планове војне интервенције у Сирији; тек после завршетка БРИКС самита и у време када је Кина већ изводила војне вежбе у Јужмом кинском мору? Два дана касније, Израел и Турска завршавају рад на у Вашингтону планираном споразуму, у којем је, наводно, посредовао амерички председник Обама, службено боравећи у Израелу.
Израелски премијер Бењамин Нетанијаху је одмах обавестио јавност, да је уз помоћ Обаме направљен договор са турским премијером Реџепом Ердоганом о прекиду дипломатских несугласица због израелског напада на Мави Мармара 2010. године. Заједнички злочиначки подухват против Сирије је планиран. Израелско и турско приближавање лепо се уклапило у попуњавању геополитичког мозаика САД на јужној граници Русије.
Обамина посета Израелу је, у ствари, део политике у одржавању Империје. Као два непријатељски расположена суседа Сирије, Тел Авив и Анкара ће имати дубљу сарадњу у остваривању циљева америчке империје, између осталих, и у рушењу сиријске владе. Изненада, владе у обе ове државе, су се солидарно почеле жалити једна другој на тешку хуманитарну ситуацију у Сирији и како је то велика претња за мир.
У фебруару, Велика Британија и Француска су лобирале код чланица остатка Европске уније да укину ембарго на увоз оружја, отварајући могућност „легалног“ наоружавања група страних плаћеника и разних милиција, које упорно, и не баш с много успеха, покушавају да сруше владу у Дамаску. Дакле, Израел и Турска, традиционални непријатељи, били су приморани да поправе међусобну граничну ограду, уклапајући се у геополитички мозаик Запада, првенствено, због непосредне потребе рушења сиријске владе. Само неколико дана касније, уследио је нови успех сиријске Националне коалиције (СНК-лажна опозиција коју су конструисале САД, Велика Британија, Француска, Катар, Саудијска Арабија и Турска), свечано добијајући столицу у Арапској лиги.
Оно што је очито, да се понавља либијски сценарио, јесте, између осталог и чињеница, што је СНК призната као влада Сирије. Већ у току самог самита, 26. марта, лидер СНК Моаз Ал Катиб, потпомогнут и у координацији са позивом Катара за променом режима у Дамаску, позвао је НАТО да одмах војно интервенише у Сирији, бранећи „демократију“.
Осећајући сумњичав, подозрив и оптужујући поглед моћног северног суседа, упртог у турску владу и, можда, губећи присебност гледањем моћи Кремља у Црном мору, турски министар иностраних послова, Ахмет Давутоглу, одбацује тврдње Тел Авива да су Израел и Турска ударили темеље завршног чина рушења сиријске владе. Давутоглу мора да није знао да је већ израелски званичник изјавио о њиховом приближавању или је, већ друга по реду ратна игра суседа, учинила своје?
Svaka čast!
Ujka Sem će uskoro pregaziti Sj. Koreju, a vi pričajte šta hoćete. Kina je najveći partner SAD, Rusi su čkepi tradicionalno. Još zadugo će Ameri vladati …
Човјек је изнио чињенице, не марећи за туђа вјеровања, жеље и љубав према Америма.
Čovjek je iznio mišljenje na mareći na činjenice.
partizan, 10.04.2013. 13:32:49
Што се ти партизан ложиш на те америчке керове рата, коме су они добра донијели, тај је зажалио што је жив!
Куба је данас истински рај на земљи, захваљујући оном споразуму гдје су се американци обавезали совјетима да неће никад војно интервенисати, покушај направити паралелу, колико би тако срећних народа попут кубанског у свијету било, кад би се американци обавезали да неће никад више напасти ни једну суверену земљу на планети!
Вишњић располаже чињеницама и као русофил или прави Србин жели добро свијету.
Чињеница је да сви Срби осим пар олоша воле Русију, шта је ту спорно.
Чињеница је историјска да су Срби били увијек пријатељ свима па и Американцима док нас немилосрдни анђео није искасапио.
Слажем се да може побиједити друга страна и вјероватно хоће бар у Сирији.
Молим Бога да свугдје побиједи правда, бојим се да ће то у свијету бити после нуклеарног рата, јебеш тада правду, коме ће требати?
Ипак Српска требе одмах правду као жедан у пустињи и она овдје може побиједити за два мјесеца.
Зауставимо ми овдје банду да нам се борци не бацају са зграда и под воз као она два несретника јуче.
Ja se ne ložim ni na koga, samo sam realan. To što vi patriJote i ostali ne možete skontati da su bitni prvo intresi pa onda sve ostalo, i živite kao zadnja vanago i bijeda, a biće vam još gore to je druga priča. Vanjska politika SAD je fašistoidna, a ista će bi bila i bila je sve i jedne velike nacije da su u njihovoj poziciji. S tim da bi recimo Rusi i Kinezi potrali pola planete. Mala digresija, SAD u čitavoj svojoj istoriji nije napravila više genocida od Nijemaca, Rusa, Kineza i Japanaca samo par godina/decenija.
Preglupi Srbi vijekovima ginu zbog inata, nebeske pravde, kosovskog mita i kosovskih kita i bespovratno nestaju.
а нека ти можеш сконтати.
јел ти тако и дидо домобран сконтав`о?
😀
Jeste sa tvojim pavelićevim jurišnicima i švapskim kurvama B-)
Човек да не верује, колико има Чанака и Пајтића у српском народу! Ни код нас у Војводини, није ништа боље, стално се умножавају „партизани“. Иначе, симпатичан портал.
Preporučujem svima knjigu Geopolitika energije
http://www.dverisrpske.com/pdf/zoran-petrovic-pirocanac/Geopolitika-Energije.pdf
СликарКарловци, 10.04.2013. 15:14:09
Овај „партизан“ је БАЛИЈА! То вам је у преводу на „паорски“ мађарон – више Иштван Пастор, само лајавији, Ојавији и примитивнији…
Нисте у току, ал не мари… Тамани их!:D
ЛОЈАВИЈИ… да се не кецате шта сам ‘тео касти…
Партизани ко партизани дослиједни до посљедње користи.
Тешан Подруговић, 10.04.2013. 17:55:47
A sta reci nego potpisatiB-)
Mogao bi covjek sa jedno 90 i kusur procenata pogoditi ko je ovdje ko.(interesantno je da su najcesce “ljevicari“ i najvise su pogodjeni “teskom ekonomskom situacijom u Srpskoj“)dok kod njih sve cvjeta.
Nasa braca iz Vojvodine mozda imaju jos lijepih izraza,kao npr.“Folksdojcer“.U prenesenom znacenju oni koji su uvijek pokusavali da zive od tudjeg znoja,paleci i pljackajuci kad god su imali priliku,tj.kad je neko jaci bio im iza ledja.
http://www.youtube.com/watch?v=bKq-zyl6jSw
Nagradno pitanje;
Koji izraz se upotrebljava za sportistu iz fbih koji se bavi kosarkom?B-)
Не браним коментарора – СликарКарловци, али није ништа лоше рекао – насупрот: „стално се умножавају ‘партизани'“, поредећи војвођанску реалност са овом нашом. Видите да је и код нас све више таквих „партизана“; оних, који призивају Запад да нас још више стеже, уништава и понижава, желећи да „Još zadugo će Ameri vladati …“.
“…Пацифик више заталасао, него од удара најачег урагана“
За почетак мало географије. Снажни оркански вјетрови на Пацифику се зову тајфуни, а на Атлантику су урагани.
Покушао сам даље да читам, али не иде.
Симо П. Ороз, 12.04.2013. 13:49:12
Свака част Симо и то се зове знање!? Али, можда и није најблиставије или је излапило, јер је тачна дефиницаија:
„На Пацифику, тропске циклоне називају тајфуни, док их у Карибима зову урагани. Мада се обично мисли да су то различити ветрови, урагани и тајфуни се у суштини не разликују.“.
Зато, други пут, боље се припремите за негирање свега и свачега, док сте још у кабинету, касније ћете се морати борити за живот, те нећете имати времена!
Robovi B-)
partizan, 12.04.2013. 14:26:33
Најгеноцидније нације у историји свијета, америчке!
Робови B-)
Зоро, чуо сам да је Гавран оставио Бегзаду. Вјероватно се нада…
Како ми овај задњи коментар има „у(о)кус“ Васића, бившег гласноговорника СНСД?
Русија је била сувише слаба да нешто уради, у време када је Клинтонов режим померио NATO према руским границама и незаконито напао Југославију, разбивши земљу на мале, лако контролисане делове. Русија је такође била исувише слаба да било шта уради када се режим Џорџа В. Буша повукао из Споразума о ПРО и почео да размешта базе противракетне одбране поред руских граница. Вашингтон је лагао Москву да је циљ база ПРО – заштита Европе од непостојећих иранских нуклеарних интерконтиненталних балистичких пројектила. Међутим, Москва је схватила да је стварни циљ база ПРО слабљење руских средстава нуклеарног одвраћања, на тај начин повећавајући способност Вашингтона да присили Русију на споразуме, који подривају руски суверенитет.
Пише: Пол Крејг Робертс, бивши заменик министра финансија САД и бивши уредник „Волстрит Џорнал“
До лета 2008. руска моћ је била обновљена. По наредби Вашингтона, грузијска војска, коју су обучавали Американци и Израелци, напала је отцепљену републику Јужну Осетију рано ујутру 8. августа, убијајући руске мировњаке и цивилно становништво. Део руске војске је одмах реаговао, и кроз неколико сати грузијска војска, коју су обучили и опремили Американци, била је разбијена и претрпела је пораз.
Грузија се поново нашла у рукама Русије, у чијем саставу је ова провинција била у току 19. и 20. века. Путин је требало да обеси Сакашвилија, америчку марионету, постављену на место председника Грузије након „револуције ружа“ коју је изазвао Вашингтон, и да поново укључи Грузију у Руску Федерацију. Уместо тога, начинивши стратешку грешку, Русија је повукла војску, оставивши у Грузији марионетски вашингтонски режим, који ће и у будућности правити Русији проблеме.
Вашингтон енергично ради на уласку Грузије у NATO, на тај начин повећавајући број америчких војних база на граници Русије. Међутим, Русија је 2008. сматрала да Европа мање зависи од Вашингтона, него што је то било реално, и ослањала се на добре односе са Европом, да не би дозволила америчке базе у Грузији.
Данас руска влада више нема илузије поводом тога да ли је Европа способна да спроводи независну спољну политику.
Руски председник Владимир Путин јавно је оценио да је Русија схватила колико је дипломатија са Европом бесмислена, зато што европски политичари представљају интересе Вашингтона, а не Европе. Министар спољних послова Сергеј Лавров је недавно признао да статус Европе као „поробљеног народа“ даје Русији до знања да њени гестови добре воље неће дати дипломатске резултате.
Пошто се Москва ослободила заблуде да дипломатија са Западом може донети мирно решавање проблема, на сцену је ступила реалност поткрепљена демонизацијом Владимира Путина од стране Вашингтона и његових вазалних држава. Хилари Клинтон је назвала Путина новим Хитлером.
У време када САД усисавају бивше саставне делове Руске и Совјетске империје у своју сопствену империју и бомбардују седам држава, Вашингтон тврди да се Путин у војном смислу понаша агресивно и да намерава да обнови Совјетску империју.
Вашингтон наоружава неонацистички режим који је Обама успоставио у Украјини, уз лажне тврдње да Путин врши инвазију и припаја украјинске провинције. Ову безочну лаж стално понављају западне ПРЕСтитутке.
Ни Хитлер није имао тако послушне медије као што то има Вашингтон.
Вашингтон блокира сваки дипломатски напор Русије и то не води нигде. Сада је реалност натерала Русију да обнови своју ратну доктрину. У новој доктрини, усвојеној 26. децембра, говори се о томе, да САД и NATO представљају озбиљну војну претњу и самом постојању Русије као суверене државе.
У руском документу се спомињу војна доктрина Вашингтона о превентивном нуклеарном нападу, размештање система ПРО, нагомилавање снага NATO и намера размештања оружја у свемиру, као јасан знак да се Вашингтон спрема за напад на Русију.
Вашингтон такође води економски и политички рат против Русије, покушавајући да дестабилизује њену економију, користећи економске санкције и нападе на рубљу.
У руском документу се признаје да се Русија суочава са западним претњама сменом режима, које се постижу помоћу „активности усмерених на насилну смену руског уставног поретка, дестабилизацију политичких и социјалних прилика и дезорганизацију рада владиних органа, битних цивилних и војних објеката и информационе инфраструктуре Русије“.
Невладине организације које се финансирају из иностранства и руски медији у власништву странаца су алат у рукама Вашингтона за дестабилизацију Русије.
Несмотрена агресивна политика Вашингтона према Русији покренула је трку у нуклеарном наоружању. Русија разрађује два нова система интерконтиненталних балистичких пројектила и 2016. године инсталираће борбени комплекс, предвиђен за неутралисање америчког система за противракетну одбрану.
Једном речи, злонамерни милитаристи, који владају у Вашингтону, скренули су свет на стазу нуклеарног Армагедона.
И руска и кинеска влада схватају да се њихово постојање налази под претњом због амбиција Вашингтона да господари светом.
Larchmonter саопштава да су руска и кинеска влада, како би осујетиле планове Вашингтона везане за изолацију те две државе, одлучиле да унифицирају своје економије и да уједине војну команду. Од сада ће Русија и Кина заједно деловати на економском и војном фронту.
Јединство Медведа и Змаја претвара сан поремећених неоконзервативаца о „Америчком столећу“ у опасно трабуњање. Према речима Larchmonter „САД-у и NATO-у биће потребан арханђел Михаил да би однели победу над Русијом и Кином, а по свему судећи арханђел Михаил се придружио Медведу и његовој православној култури“.
Не постоји никакво потенцијално у блиској будућности оружје, стратегија, тактика да би се нанела штета једној од ових економија у успону сада, када су они „базни пар“ (као пар нуклеотида).
Larchmonter види наду у новој геополитици, насталој уједињавањем Русије и Кине.
Не спорим, али ако уображени неоконзервативци схвате да је управо њихова политика хегемоније створила непријатеља којег Вашингтон не може да победи, они ће инсистирати на превентивном нуклеарном удару, пре него што уједињена руско-кинеска команда буде потпуно спремна за рад. Да би се спречио изненадан напад, Русија и Кина морају да буду у стању потпуне нуклеарне спремности.
Економија САД, која се фактички цела оријентише на Запад, од Јапана до Европе – није ништа друго до кула од карата. Откад је пре неколико година започео економски пад, читава економска политика Запада била је преусмерена на подршку неколико супер-великих банака, државног дуга и америчког долара. Резултат су погоршане могућности западних економија и могућности становништва.
Финансијска тржишта се заснивају на манипулацијама, а не на фундаменталним чиниоцима. То манипулисање је нереалистично. Пошто задужености доживљавају експлозиван раст, реална негативна каматна стопа губи сваки смисао. Свему треба додати стагнирајуће или опадајуће реалне приходе потрошача, реалне потрошачке кредите и реалну трговину на мало, зато берза представља спекулативни мехур.
У ситуацији када Русија, Кина и друге земље одустају од коришћења долара приликом међународних плаћања, а Русија разрађује алтернативну SWIFT финансијску мрежу, земље-чланице БРИКС формирају алтернативе ММФ-у и Светској банци, а други делови света разрађују своје сопствене системе кредитних картица и Интернета, амерички долар заједно са јапанском и европском валутама, које се штампају ради подршке курсу долара, могу да се суоче са значајним падом свог девизног курса, што би довело до ремећења функционисања западног света зависног од увоза.
По мом мишљењу, Русима и Кинезима било је потребно много више времена да схвате које зло влада у Вашингтону. Зато обе земље ризикују да задобију нуклеарни ударац, док још није у потпуности спремна њихова уједињена одбрана.
С обзиром да је западна економија – кула од карата, Русија и Кина могле би да сруше западну економију пре него што неоконзервативци увуку свет у рат.
Пошто је агресија Вашингтона према двема државама очигледна, Русија и Кина имају пуно право да предузму следеће одбрамбене мере.
САД и ЕУ воде економски рат против Русије. Стога би Русија могла да изјави да ју је Запад, подривајући руску економију, лишио могућности да враћа кредите европским банкама.
Ако то не сруши лоше капитализоване банке ЕУ, Русија може да објави – пошто руска војна доктрина званично сматра земље-чланице NATO-а за непријатеље руске државе – да неће више подржавати агресију NATO-а према Русији продајом природног гаса земљама-чланицама NATO-а. Ако заустављање већег дела европске индустрије, рапидно растући ниво незапослености и банкротства банака не доведу до распуштања NATO-а и нестанка претњи – у том случају на сцену ступају Кинези.
Кинези располажу великим финансијским активама у доларима. Налик на агенте Система федералних резерви САД, који помоћу операција са драгоценим металима масовно игра на смањење цене злата на тржиштима фјучерса у периоду ниске активности, да би се смањила цена злата, Кина би могла да за неколико минута „избаци“ на тржиште вредносне папире САД, у суми једнаке Квантитативним олакшицама.
Ако Систем федералних резерви брзо штампа доларе, за које се могу купити велике количине обвезница, да се финансијска кула од карата не би срушила, Кинези могу да ставе у оптицај доларе, које добијају за обвезнице на девизном тржишту. Јер, иако Систем федералних резерви може да штампа доларе, за које се могу купити вредносни папири, он не може да штампа стране валуте, за које се могу купити долари.
Долар ће да се сруши, а са њима и власт Хегемона. Рат ће се завршити без и једног испаљеног пројектила.
По мом мишљењу, Русија и Кина имају моралну обавезу пред светом да спрече нуклеарни рат, који су замислили амерички неоконзервативци – адекватним одговором на економски рат Вашингтона.
Pravda.rs
Lijep pozdrav za immortala 😉
„Долар ће да се сруши, а са њима и власт Хегемона. Рат ће се завршити без и једног испаљеног пројектила.“
http://www.youtube.com/watch?v=EJ5v30OZCZ8
Onako usput, svakako se nadam da dok čekaš kupuješ američke dolare, a ne ruske rublje. Jer osim što čekaš, bolje je da pizdiš od kognitivne disonace, nego da još uz sve budeš i budala.
Lijep pozdrav
@immortal, drugar, čemu vrijedjanje?! Onako usput, dobro bi bilo da se malo prešteluješ.
Lijep pozdrav!
Ja se iskreno nadam da si disonancu u glavi pretvorio u keš, a ti se ljutiš. Ili si pukao na rubljama, pa te to bode?
Lijep pozdrav
Lupaš, brate! 😀