Од стицаја до стечаја

И послије свега, ево мене опет у привреди. Да, ваљда привређујем, по некаквом логичном значењу саме ријечи. А збиља се никада нисам позабавио истраживањем шта би то ријеч „привреда“ могла да значи. Једни тврде да се ради о склопу двије ријечи, од којих једна означава кретање „при“, што ће рећи „према“, а друга, бива, указује […]

четвртак, април 21, 2011 / 10:15

И послије свега, ево мене опет у привреди.

Да, ваљда привређујем, по некаквом логичном значењу саме ријечи. А збиља се никада нисам позабавио истраживањем шта би то ријеч „привреда“ могла да значи.

Једни тврде да се ради о склопу двије ријечи, од којих једна означава кретање „при“, што ће рећи „према“, а друга, бива, указује на „вр(иј)едност“.

И тако у свом истраживачком списатељству запнем на самом почетку. Мислим, никако да сконтам да ли се ту мисли на ону „нову вриједност“, која се, како то учене књиге кажу, ствара кроз производњу, или се при томе мисли на просто прислањање на некога довољно и вриједног и лудог да се привредом бави.

Но, како се ја нешто све слабије крећем, а поготово према новим вриједностима, ваљда због тога никако да сконтам какве то вриједности представља наша привреда.

Привреда није била дефинисана ни у она времена ненародних самоуправних режима, гдје су је називали „базом“ за све остало што се на њу под именом „надградње“ надограђивало и нагрђивало. Сва срећа па смо од базе одустали, како бисмо се посветили искључиво градњама и уградњама, задржавши ту и тамо само по коју асфалтну базу.

Но, одох ја од привреде о којој сам био наумио да прозборим коју…

Дакле, привреда је мени све непознатији и све даљи појам. Знам да би појам „привређивање“ требао да значава зараду.Но, како год окренем, зараде у привреди скоро никако да примјетим. Јесте да се на нашим телевизијама и јавним сервисима ђакада појаве и „привредници“, али они скоро никада не говоре о зарадама, већ искључиво кукају и запомажу. А што се дубоко коси са званичним статистикама и медијски пропраћеним шкљоцајима маказа енд врпци са све припадајућим им јастучадима.

Истина, још увијек постоји и она државна привреда, у којој се статус доброг привредника и домаћина стиче стицајем на правом мјесту у право вријеме.
То што развојна путања у таквим случајевима врло често води од стицаја до стечаја, није од битне важности за ово моје истраживање.

Привреда још није умрла, а кад ће не знамо, а можда и знамо…

Зато ми се, без обзира на све критике које ће услиједити, све више допада онај хрватски израз, којим се привреда назива господарством. Јер се у господарству на(д) овим просторима јоште може и зарадити, и привредити, и створити нове вриједности. И да све то буде још и сликано, хваљено, обожавано…

Питате ме на кога то мислим ?

Па на странце, наравно… оне које би да нам укину Републику Српску, а ми им то не дамо, и то, што би један мој другар рекао: ни по коју цијену живота.



0 КОМЕНТАРА

  1. Имамо привреду у траговима и обмана широких неуких народних маса причом о фризираном порасту БДП-а. Да није жалосно, било би смијешно. Послије подизања намета привреди, све више сам убијеђен да је овдје на снази пројекат уништавање привреде и да се све свијесно ради. Негдје сам читао неки текст о томе како се те државе под неоколонијалистичком чизмом држе на граници сиромштва, у некој пат позицији, да им се не допушта ни да се извуку, нити да потпуно пропадну. Ако неко има линк, замолио бих да овдје постави! Мислим да је то неки израелски патент према окружењу.
    Ако занемаримо моју параноју, онда можемо констатовати да имамо аматере на битним функцијама у власти. Овдје се све врти око трговине, спољнотрговиски дефицит се компензује живим новцем, који нам упумпавају гастарбајтери и то нас је до сада спасавало од банкрота. Огромна администрација је сама себи сврха и додатно гуши развој привреде. Радије бих дао 100 000 КМ отпремнине, него дао исти новац кроз плату и доприносе у наредне 4 године онима који су нераспоређени, немају ни опис радног мјеста. Ето, нека покрену неку производну дјелатност и нека им држава да тај новац, мање ће нас коштати. А занимљиво је да се још нико не усуђује да отпушта те раднике и да постоји сензибилитет ако морају ићи на биро, а нико сузу није пустио за радницима Јелшинграда, Инцела, Чајавеца, Фруктоне, Мљекаре,… као да су то грађани другог реда, или као да је то нешто нормално и очекивано.

    Што је још тужније, овдје се дефицит на приходовној страни рјешава преко леђа најугроженијих („крешу“ се борачка примања, дјечији додаци, субвенције за електричну енергију и гријање, …), а нико не покушава да повећа приход, да увећа тај „приходовни колач“.

    Нисам економске струке, мада сам окружен блиским особама које јесу и вјерујем да постоји начин да се овдје привуче капитал и да се покрену производне дјелатности. „Витаминка“ извози своје производе. Шта је препрека Фруктони? Шта је била препрека да се „Сава“ Бијељина покрене прије 15 година?
    Пријатељ из Аустрије ми каже да још увијек постоје бирократске баријере при регистрацији предузећа. Зашто неко не уступи бесплатно на кориштење неколико хектара земље нпр. у Дервенти, Рудом, Требињу,… и омогући му регистрацију фирме у року од 48 часова, под условом да покрене производну дјелатност и запосли неки минималан број радника?
    Да ли је неко добро плаћен да нас држи на „корак од дна“ или се неко не разумије у свој посао?

  2. Drazene potpisujem tvoj post. Ne treba biti ekonomski ekspert pa shvatiti navedeno.
    Sto se tice barijera, prvo te male opstine nemaju kadra da pokrenu te projekte privlacenja investicija stranih. Em ne znaju engleski, em slabo zakone poznaju, em je rad na racunaru problem, pa danas se sve na google i forumima moze procitat. Pa nakon fakulteta treba jos godina dana truda da se upoznaju zakoni u svojoj struci, pricam iz licnog iskustva. A vecina nasih diplomaca samo gleda da prima redovno platu i ne zeli da ulaze u sebe a samim tim i u svoje radno mjesto.

  3. ми им то не дамо, и то, што би један мој другар рекао: ни по коју цијену живота.

    „Boricemo se do zadnjeg covjeka da se ne izvrsi genocid nad nasim narodom.“

    A o privrednim temama te o nekim nekakvim stecajevima bolje ostaviti veliko strucnjaku za mnoge oblasti pa i ovu – S.Mazalici da nam prezentuje nove grandiozne uspjehe njegove partije.
    Mada su TAS, pivara, Cajevec, Incel, Kosmos, mljekara i drugi veliki i uspjesni privredni sistemi blizu pjesacke zone pa se pojedinac moze i licno uvjeriti u gore navedeno. Mada nekada ne treba vjerovati ni sopstvenim ocima

Оставите одговор