Од Покровска до Красноармејска и даље према новим америчким санкцијама против Русије
Већ дуго је главно питање рата у Украјини, а уједно горећа тачка овог тренутка на фронту, свакако Покровска избочина. Питање је времена кад ће то упориште ОСУ прећи под контролу Руске Армије, што ће рећи да је тренутно вријеме најважније и најтајанственије питање овог рата свеукупно.
Русија напредује, али не темпом којим би не само вољели они који су на руској страни, већ тај напредак није довољне брзине да би се могла предвидити скора пропаст ОСУ, што би довело најбрже до краја овог крвавог рата. То ће значити још веће губитке и у људству и у техници и у инфраструктури.
Руси су у сриједу напредовали, за стандарде овог рата, дубоко у дубину противника код Сјеверска и такво сламање фронта може да се спријечи једино увођењем резерви ОСУ у борбу, те је сада још једно питање, колике су заиста резерве које посједује команда из Кијева.
Мобилизациони потенцијал власти у Украјини још увијек постоји и није занемарив, али све више се примјећује да ОСУ имају проблем и са људством, а посебно са мотивацијом људства.
Сирски има проблеме и код Степногорска, гдје Руси данас заузимају неколико висова и покушавају се на њима утврдити..
Покровск, или Красноармејск како га зову Руси, игра улогу коју је до сада имао Бахмут, Соледар, Авдејевка, Угљедар, Часов Јар и сва она мјеста која су Руси дуготрајно и постепено заузимали, али су их на крају заузели.
Са стране Кијева ту је стратегија задржати и исцрпити Руску Армију до крајњих могућих граница, а Москва се нада да ће кроз те акције уништити најбоље и борбено најспособније украјинске јединице, што ће довести сљедствено до потпуног слома и почетака стратешког повлачења ОСУ.
Примјера ради, операција за заузимање града Часов Јар је дошла је на дневни ред Руске Армије 04.04.2024. а трајала је до 31.07.2025. године. Дакле, не иде брзо, али се већ се разматра и вјероватно утврђује нова линија иза Краматорска и Славјанска, а без тих градова и заузимања предратних граница Доњецке области, неће бити мира што се тиче руске стране.
Чекајући истек скраћеног ултиматума Доналда Трампа
Мирно рјешење би било одлично. Међутим, ни Трампова, односно америчка страна, није пуно промијенила у свом приступу, осим што смо видјели да су спремни на то да Русија добије територијалне уступке од Украјине и на тај начин потпише мир.Доналд Трамп са мјеста америчког предсједника покушава посредно, економски, да сломи ратну машину Русије, притиском на њене економске савезнике. У првом реду земље БРИКС.
Царине Бразилу повећао за додатних 40%, те су оне дошле до 50%, јер се Бразил није хтио отказати од увоза руске нафте. Сада је Индији, са којом САД имају прилично добре односе, увео тарифе од 25%. На исти начин покушавајући да притисне и Кину. Циљ је да Русија буде притиснута економски, те се администрација америчког предсједника нада да ће се то одразити и на стање на фронту.
Како сада тече овај рат, требамо се привићи на то да ће вјероватно одбрана Покровске избочине да се сруши и изцури назад у позадину територије под контролом Кијева, тек крајем овог мјесеца августа и можда почетком септембра. Није немогуће да се деси раније, али
Затим слиједе вјероватно још крвавије битке за Славјанск и Краматорск, чиме би се завршила тек епизода са заузимањем територије ДНР, односно предратне глранице области у Украјини, чиме би биле комплетиране двије области. ЛНР и ДНР, а остаје тежак посао и велики залогај, а то су Запорожје и повратак у Херсон.
Коалиција вољних је присутна од новембра 2024. године и садржи 31 земљу. Од њих су најважније Француска, Велика Британија и Њемачка, јер једино оне имају озбиљне војске и озбиљне буџете, да би могле пружити конкретну помоћ.
Тренутно је стање тако, да је повећање од 5% војних издвајања земаља НАТО, ријешено тако да они дају своје старе системе Украјини, а они купе нове из САД. Из саопштења "Коалиције вољних" од 10.07.2025. види се да је њихов приоритет ПВО.
Руси настављају по старом
Све су прилике да Руси сматрају како имају снаге за тај стратешки притисак и наставак изнуривања непријатеља, иза којег стоји преко 50 држава у крајње спонзорском смислу. До степена да је Украјина само аватар, кроз који они могу испољити своју мржњу према Русији и нанијети јој зло.
Путин је узвратио тим да је ракетни систем Орешник, већ испробан јавно у демонстрацији на фабрици у Дњепропетровску, послат јединицама на бојево дежурство. Од новитета су ту још и Герањ-3 брзине до 500км/час са дометом 1200-1500 км. То је озбиљно оружје стратешког значаја,
Владимир Путин је недавно изјавио да је све што су понудили као могућност мирног рјешења и даље на столу. Међутим то не одговара ни Зеленском ни Западу.
Зато ће овај рат трајати, а нама остаје да видимо какве је то нове санкције смислио Трамп.
Надати се да неће испоручивати оружје, посебно далекометно којим се намјерава гађати Москва и Петроград у смислу демонстрације моћи, јер то би било заиста озбиљна ескалација која би могла опет да нас примакне нуклеарном сукобу.