Обраћање Дани(ј)ела Симића поводом скупа српских новинара и медија у Црној Гори

Помаже Бог, браћо и сестре!

Задовољство ми је да вам се, баш овим поводом којим сте се скупили, обратим у име Удружења новинара Републике Српске.

Српство у Црној Гори је угрожено и нападнуто, али је још увијек живо и жилаво.

Веома га је тешко искоријенити, чак и кроз неограничену власт у овом монтенегринском поретку који се наставио на традиције диктатуре Јосипа Броза.

Зашто је тешко за искоријенити српство у Црној Гори? Зато што се тим искоријењује и сама црногорска историја и државност.

Црну Гору су створили Срби и без српства нема Црне Горе.

Довољно је само да се отворе архиве и види и прочита оно што се у њима чува, па да се види да је Црна Гора била српска држава, са косовским завјетом као централном идеолошком поставком.

Чим се закопа мало дубље, одмах ће бити јасно да се хибридна монтенегринска нација, заснива на учењу да су Петар Петровић Његош или Никола Петровић били ментално поремећени, када су за себе тврдили да су Срби.

Те ствари се не могу сакрити и упорно се дјеци не предају те лекције у школи тобожњег црногорског језика. Велича се Његош као црногорски писац и владар, али се прескаче да је био Србин. А то су чињенице, као и да је посткомунистички споменик Краљу Николи у Подгорици, ливен у Смедереву.

Само чињенице су довољне да сви непријатељи српства падну у очај, усљед неодбрањивости својих позиција са историјских прије свега, али и са становишта здравог разума.

Зато, српски медији у Црној Гори се требају међусобно препознати, увезати, испомагати и, што се основних интереса српства тиче, дјеловати у истом правцу.

Зато је ваш вечерашњи посао важан.

Српство у Црној Гори, по ускраћеним правима и очито репресивним и преумљујућим односом државног, посебно образовног и судског апарата, можда није најугроженије у земљама бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, али је српство само по себи и у својој цјелини, стратешки најугроженије нападом на њега у Црној Гори.

Црна Гора је српски излаз на море. Њеним одвајањем Србија, као матица, али и Република Српска, стављене су у непријатељско окружење. Готово безизлазан положај.

Није без разлога Црна Гора прво одвојена од српског бића, а затим и прикључена војном савезу који је сијао смрт са формулом осиромашеног уранијума у Републици Српској, Србији и Црној Гори, 1995. и 1999. године.

Сада смо опкољени од стране НАТО савеза и нема те помоћи која би дошла из међународних вода, од оних савезника који би нас у свијету још увијек подржали.

Ја сам тог кобног маја 2006. Године био у Подгорици на дан одржавања референдума и свеједочио сам да је сав државни апарат Мила Ђукановића био укључен у кампању на противзаконит и неморалан начин, али да то није сметало европским представницима.

Сутрадан сам био на Цетињу и касније написао репортажу са фотографијом укрштене шаховнице и новокомпоноване, односно историјски фалсификоване заставе Црне Горе, која не изгледа чак ни као једна од застава која се користила у вријеме Николе Петровића, посљедњег краља Црне Горе, ако се не рачуна његов унук Александар Карађорђевић.

Написао сам тад да са хрватском заставом нема никаквих проблема, али да је ту ноћ неко развио српски, односно донедавно и црногорски државни барјак, питање је да ли би се наносао главе.

Тада ни у Републици Српској није могло слободно да се говори. Не може ни сада, али тада смо били под непосредном војном окупацијом, а данас је та окупација остала само духовна, што се види и по недавним догађајима, када се српски политички представници не могу договорити о бојкотовању избора које је прописао грађанин Њемачке, Кристијан Шмит.

Са свијешћу у којем се историјском тренутку налазимо, морам рећи да сво преумљење које се десило српском народу у Црној Гори, није нешто што треба гледати као коначно. Нема мјеста очајању.

Као што су одржани референдуми за одвајање од српства, тако се сутра могу одржати и они који ће Црну Гору вратити сутра.

Не смијемо и нећемо одустати, те као што сам рекао, ту ви радите важан посао.

У том вам могу пожељети само срећу и пуно успјеха, уз увијек пружену руку за помоћ и сарадњу од браће и сестара из Републике Српске.