Обогатићемо се: Прошлогодишњи извоз већи за 3,09 одсто

БиХ је у 2015. години остварила извоз у вриједности од 9,21 милијарди КМ, што је увећање за 3,09 одсто у односу на 2014. годину, рекао је предсједник Спољнотрговинске коморе БиХ Бруно Бојић. Бојић је на конференцији за новинаре навео да је увоз у БиХ у 2015. години износио 15,40 милијарди КМ, што је за 2,45 […]

среда, фебруар 10, 2016 / 13:35

БиХ је у 2015. години остварила извоз у вриједности од 9,21 милијарди КМ, што је увећање за 3,09 одсто у односу на 2014. годину, рекао је предсједник Спољнотрговинске коморе БиХ Бруно Бојић.

Бојић је на конференцији за новинаре навео да је увоз у БиХ у 2015. години износио 15,40 милијарди КМ, што је за 2,45 одсто мање у односу на претходну годину.

"Позитивни ефекти повећања извоза и смањења увоза у 2015. години резултирали су смањењем спољнотрговинског дефицита за 9,68 одсто у односу на 2014. годину", истакао је Бојић и додао да је дефицит у прошлој години износио 6,18 милијарди КМ.

Он је нагласио да је ЕУ дефинитивно најзначајнији спољнотрговински партнер БиХ, на чије тржиште је извезла робу у вриједности 6,56 милијарди КМ, што је за 2,10 одсто више у односу на упоредну годину.

Према његовим ријечима, и увоз из ЕУ је повећан за 1,05 одсто и износио је 10,55 милијарди КМ.

Бојић је напоменуо да је најзначајнији партнер из ЕУ Хрватска, али је у 2015. години у поређењу са претходном годином дошло до смањења укупног увоза производа из Хрватске за 6,09 одсто, као и извоза за 3,61 одсто.

Он је додао да је у 2015. години дошло до смањења увоза производа животињског поријекла /месо, риба, млијеко/, уз истовремено повећање извоза ових производа.

"Оно што је неизвјесно је враћање БиХ на `традиционални начин
трговине`, у чијем случају би дошло до битних поремећаја у односу спољнотрговинске размјене са Хрватском", рекао је он.

Бојић је нагласио да након ЕУ, земље ЦЕФТА 2006 у размјени робе са БиХ учествују са 15,4 одсто у укупном обиму спољнотрговинске размјене, а најзначајнији спољнотрговински партнер из ЦЕФТА региона је Србија.

Из БиХ је према Србији у 2015. години извезено око 816 милиона КМ, што показује да је извоз смањен за четири одсто у односу на 2014. годину, док је увоз повећан за 6,3 одсто и износио је 2,13 милијарди КМ.

Бојић је нагласио да на тржиште ЕФТЕ БиХ није остварила значајније помаке спољнотрговинске размјене у односу на 2014. годину. Најзначајнији партнер ЕФТЕ је Шајцарска, са којом се обавља готово сва размјена.

Према његовим ријечима, у такозваним осталим тржиштима или трећим земљама најзначајнији спољнотрговински партнери БиХ су Турска и Кина.

Он каже да је турско тржиште било профитабилно за агроиндустријски сектор, чије је повећање извоза порасло за 100,39 одсто у односу на 2014. годину, првенствено захваљујући извозу меса и месних прерађевина, производима млинске индустрије, уља, разних производа за исхрану.

Посматрајући секторску структуру спољнотрговинске размјене БиХ, Бојић каже да је значајан извоз у 2015. години у поређењу са претходном годином остварио агроиндустријски сектор, гдје је извоз повећан за 26,97 одсто у односу на 2014. годину, док је увоз порастао за 4,88 одсто.

"Иако се показатељи у агроиндустријском сектору крећу благо позитивном путањом, ипак је далеко од повољног амбијента за агроиндустрију БиХ јер још биљежимо високу негативну покривеност увоза извозом и ово би требало да буде кључни аргумент у случају преговарања БиХ са ЕУ око `традиционалног начина трговине`", истакао је он.

Према његовим ријечима, дрвни сектор наставља са растом извоза који је у 2015. години повећан за 6,04 одсто, а и даље се највише извози дрво и "дрвени угаљ".

Бојић истиче да је позитиван помак у овом сектору остварен у порасту извоза намјештаја за 5,91 одсто, те производа графичке индустрије, која је забиљежила значајан раст у 2015. години.

"Повећан извоз остварен је и у хемијској и металној индустрији са акцентом на намјенску индустрију. Међутим, константан проблем у већини сектора је негативан салдо спољнотрговинске размјене", рекао је Бојић.

Он је закључио да је спољнотрговински дефицит БиХ смањен првенствено захваљујући благом смањењу увоза у 2015. години у односу на претходну годину, вјероватно, усљед слабије домаће потражње.



Оставите одговор