О Степинцу догодине у Новом Саду
– Надбискуп Алојзије Степинац и Српска православна црква од 1934. до 1941 – била је тема у уторак завршеног првог радног састанка Мешовите православно-католичке комисије која разматра историјску улогу загребачког надбискупа.
– Надбискуп Алојзије Степинац и Српска православна црква од 1934. до 1941 – била је тема у уторак завршеног првог радног састанка Мешовите православно-католичке комисије која разматра историјску улогу загребачког надбискупа.
„Надбискуп Алојзије Степинац и Српска православна црква од 1934. до 1941“ била је тема у уторак завршеног првог радног састанка Мешовите православно-католичке комисије која разматра историјску улогу загребачког надбискупа.
Дводневни састанак одржан је у Загребу, у просторијама Хрватске бискупске конференције (ХБК), а предсједавао му је, у име Свете столице, Бернар Ардир, предсједник Папског вијећа за историјске науке. О односу надбискупа Степинца према српској цркви до почетка Другог свјетског рата на овим просторима, разговарале су петочлане делегације Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције.
Српска делегација за ову прилику позвала је на састанак и професора др Љубодрага Димића са Филозофског факултета у Београду. Како је саопштио ХБК, наредни састанак заказан је за 13. и 14. фебруар следеће године и биће одржан у Новом Саду.
Комисија, основана на приједлог папе Фрање, треба да размотри улогу Алојзија Степинца прије, за вријеме и након Другог свјетског рата користећи се научном методологијом историјске науке, подсјећа се у саопштењу ХБК. Осим кратког саопштења домаћина овог сусрета, као и приликом првог састанка у Риму на којем је утврђен начин рада комисије, нису се оглашавали ни СПЦ ни Католичка црква у Хрватској.
Ипак, у српским медијима појавили су се незванични наводи да папа Фрањо неће канонизовати надбискупа Степинца, који је 1998. године проглашен блаженим, па чак и да је о томе дипломатским каналима обавијестио и сам врх СПЦ. У српској цркви такве наводе не желе да коментаришу, уз више пута поновљени став да је канонизација Степинца унутрашња ствар Ватикана.
С друге стране, ХБК је, у саопштењу поводом другог састанка комисије, навео да рад комисије неће имати утицаја на канонизацију, која је за Католичку цркву у Хрватској „готова ствар“. Црквене комисије које су се бавиле канонизацијом Алојзија Степинца завршиле су свој рад и остало је још само да папа својим потписом потврди његово уврштавање у ред светих Католичке цркве. То не би требало да се деси док Мешовита комисија не заврши свој рад за који јој је дат рок од годину дана.