О једном албуму: Одбрана и последњи дани

Почетком осамдесетих година једна од најпопуларнијих група, које су касније сврстане у тзв. Нови талас рокенрола, били су ВИС Идоли.

1981.-1982. Идоли су одлучили да сниме свој други дискографски производ. Дали су му име: Одбрана и последњи дани, по роману Борислава Пекића који је написан 1977. године.

Све је одмах мирисало на експеримент (или: пројекат, рекли би неки данашњи Шапери?) Идоли су имали идеју, одважили се и након вишемјесечног рада у студију завршили албум. Снимање албума је трајало више од 400 сати, чим је постигнут рекорд у бившој Југославији.

Критичари су писали да је плоча специфична јер нуди антрополошки приступ православљу, захвата у енигму Тито и бави се први пут неким темама, нпр., контекстом Пекићевог рада.

Састав је врло добро манипулисaо медијима и прије овог албума. Писали су графите по Београду који су привлачили пажњу, а често би најављивали промјену имена састава, што је био мамац за новине и радио-станице.

Ипак, осим музике, необичних текстова и имена албума, највише пажње изазвао је омот плоче који је био исписан ћирилицом. (Узима се да је то први такав случај у ју-рокенролу)

Ћирилица и ју-рок нису ишли заједно. Данас није тешко сјетити се да је и Рибља чорба латиницом исписивала називе албуме – отуд и она чувена рибља кост умјесто латиничног слова И.

Егзотично-православно, тако је све изгледало.

Производ који су спаковали Шапер и другови, тим прије, дјеловао је (комуницирао – данас се каже) као да се бави будизмом или неком, за западне рок звијезде уобичајеном, експерименталном темом.

Првобитна идеја бенда да на насловној страни буде чувени милешевски Бели анђео, наишла је на забрану интерне комисије дискографске куће!

Горанка Матић, задужена за омот албума отишла је у Народни музеј Србије у Београду и направила фотографију детаља са тканине на икони Светог Николе.

Позадина омота је детаљ са златне позадине иконе. Фонтом који је инспирисан словима Мирослављевог јеванђеља – препознаћемо га дaнас на широком терену, од надргробних споменика до предизборних плаката – албум је насловљен: Одбрана и последњи дани.

Идоли су промотивни концерт одржали су у Дому омладине почетком јуна 1982. године. Отворен је појањем православног хора, које је пуштено са плоче, прије него што је састав изашао на бину. Тачније, сачекали су још и да драматург Биљана Максић окади бину, што се наводно, баш и није свидјело тадашњој дневној штампи.

Албум је добио и добре и лоше критике, а бенд није снимио ниједан спот. Продато је 50.000 носача звука у Југославији.

Идоли су освојили награду за најбољи албум и најбољи омот албума 1982. године. Критичари југословенског рока су 1986. године изгласали овај албум као најбољи југословенски рок албум двадесетог вијека. Захваљујући тој плочи, по избору критике часописа "Џубокс", проглашени су за групу године. По избору седам европских магазина долазе на четврто мјесто рок група у Европи. Углед албума Одбрана и последњи дани добро се држао код критичара током сљедећих година и бивао је проглашаван за још увијек најбољу плочу.

Бенд је био активан до 1984. године, а двије године касније критика Одбрану проглашава најбољим албумом ју-рока. Напоменимо, ни пјесма Девојко мала, ни пјесма Маљчики, као ни Ретко те виђам са девојкама, нису биле на овом албуму.

Ту се не завршава његова прича – Одбрана и последњи дани је дочекао да буде нарезан и на ЦД. Или ипак није, дословно.

Десило се то 1990. године, у издању Југотона из Загреба. ЦД је штампан латиницом, а Одбрана је постала Обрана. (А годинама послије рата, многи су се изненадили када су Драгојевићеве Ране постале Озљеде)

Пјесме:

Кенозоик
Последњи дани
Моја си
Сенке су другачије
Немо
Небеска тема
Русија
Играле се Делије
Једина (узурликзурли)
Одбрана
Где си сад Цица-мацо
Главна птица (скрати свој дугачки језик)
Хајде, сањај ме, сањај

(Ово испод је тад био врхунац дизајна. Шаперу, царе!)