Новогодишња хроника азбукоубиства (2019.)

Фронтал је у стању да дјелује само симболички, евентуално хроничарски, на процес истребљења српске изворне културе и њеног темеља – писма. То нам је приређено и у новогодишњем програму.

До те мјере је српски народ у Српској културно изгеноцидисан, што од државе Анте Павелића и режима Јосипа Броза, што од њихових данашњих насљедника Невладинића, да сопствено писмо, у сопственом граду и држави, сматра нечим тешко заосталим и непожељним.

То се наставља несмањеном жестином.

Слуге у души

На насловној фотографији овог текста, и нешто увећанијем детаљу низводно, можете примјетити да већина продуцентских кућа руског филма, гдје главну улогу тумачи Србин (Милош Биковић), логотипове има на ћириличном писму, док је плакат за тржиште Бање Луке (односно Српске) ето морао да буде слугањерски – латиницом.

И то је оно најгоре. Када пропаднете у души и немате осјећај према сопственом идентитету и наслијеђу, онда вам је судбина да у будућности можете бити само слуге. Не питате за господара.

На Биковићевом примјеру, односно количини ангажовања и врсти улога које тумачи у филмској индустрији једне суперсиле, најјасније се види зашто не треба у животу и умјетности бити Раде Шербеџија. Тај у Холивуду није одмакао даље од тумачења епизодних улога прљавих и необријаних руских негативаца.

У Борику од азбуке остао само лого

Азбукоубиство је најочитије у случају турнира у малом фудбалу Борик 2019. гдје је од медијске галантерије азбука преживјела једино у – логотипу.

Наравно, захваљујући послушности домаће политичке елите, са грба Града Бања Лука је азбука и четири оцила одавно истријебљена. А и грб је експресно је направљен тако да смо боље видјели као инсигније неких тржних центара по Аустрији.

За медије је као организатор дао изјаву и градоначелник Игор Радојичић, са тврдњом да су се "потрудили да буде најмасовнији до сада". Приређивачи турнира су се, нажалост, уједно потрудили да чак и у спорту убију азбуку.

И то још у фудбалу, гдје захваљујући навијачкој групи Лешинари још увијек живи српско писмо. Како-тако, поткултурно, ексцесно, повремено, на графитима и транспарентима, али и даље живи.

Превенција можданог удара – Азбукоубиство и Халид

Мање је медијски истицано, за разлику од неких других кандидата, да је директор Универзитетско-клиничког центра РС, Владо Ђајић, други по броју освојених личних гласова за НСРС. Било је то у још једној кампањи (2018.) у којој се србовало, турбосрбовало и србовало до пресрбљавања.

Особито је то чинио СНСД, на чијој листи је и наступао Ђајић, те су редовно пљуштале оптужбе за издају, па и усташтво политичких противника. Наравно, тада су у кампањи плакати и остала галантерија били непогрешиово азбуком. И Ђајићеве здравствено-политичке, и при отварању УКЦ РС. А, валахи, и СНСД.

Након побједе на изборима, мало смо се опустили. Да не кажемо разгаћили. У веселом дружењу запослених у УКЦ РС, потпуно је изостала та врста естрадног патриотизма. Чак је и лого установе, који има и енглески превод (ко зна зашто…), исписан латиничним писмом.

Дакле латиницом је све. Не само плакат на којем, ето, неки дизајнер за буџетску плату није био "језички коректан". Азбукоубиство је у овом случају потпуно, а то никако није било на Халидов захтјев, све и да је тако нешто могуће.

Ц као Сњешково: Подравка може ћирилицом, Виталија ни за живу главу

Једна од Фронталових рубрика се назива Латиничење. То је појава да особе које у приватном животу не да не користе, већ чак презиру српско писмо; морају да га користе, јер им је судбина што раде за државну плату натоварила тај крст на леђа.

Тако они непрестано измишљају "свете ријечи", које је према њиховом мишљењу светогрдно написати српским писмом.

У програму ове приредбе смо примјетили 19 случајева латиничења. Чак 17 отпада на домаћа предузећа која су спонзори манифестације, а два на доживљај ријечи "инбокс" и "Фејсбук", као нечега што је некултурно написати како сте управо прочитали.

Синдром латиничења је кључан за уочавање узрока и носилаца азбукоубиства, а уједно је и предворје азбукоубиства самог. Први корак. Стога, као нешто што се кроз Сњешково сервира најмлађима у смислу путоказа за одрастање и усвајање вриједности, укључујемо ово готово трагикомично понижавање сопственог језика и писма.

Сњешково је још и за понос, јер српско писмо уопште користи, тако да ово пишемо у нади да ће се нешто промијенити на боље.

Дакле Виталија, Вивиа, М:тел и Проинтер; у програму морају бити написани латиничним писмом; док Подравка може ћирилицом!?!

У питању је, притом, фирма из клерофашистичке земље, гдје се још увијек актуелна предсједница дјеци бранитеља извињава због чоколада, јер су произведене у Србији.

Азбука није пожељна, односно забрањена је искључиво кад су у питању домаћа предузећа, од којих нека не би ни постојала да нема буџетских новаца.

У преводу, културолошки се реже грана на којој се сједи, а дјеци се поручује да онај који има пара, ко је конкурентан на тржишту и угледан да стоји уз грб Српске и Бање Луке, пише искључиво латиницом. Ако може, неке стране, преферабилно енглеске или латинске ријечи.

Занимљиво је да се сачинитељима оваквог програма, односно свима који учествују у том процесу (од отварања документа на рачунару, преко штампе, до постављања на аутобуску станицу у центру града), могу омаћи разне грешке, али не и да домаћа предузећа "пишу као што изговарају".

Дупло голо

Тако свети логотип ВИВИА на свим мјестима пишу великим, док на једном мјесту може и малим Вивиа? Све то у непосредном сусједству беспотребно заборављених 00 од неке сатнице, и још неколико очигледних, аматерских грешака у куцању, односно лекторисању.

Но, ако за уочавање и исправљање оваквих омашки нема времена, имало се времена 19 пута нешто написати латиницом у азбучном тексту, од чега два пута енглеским језиком. То су већ грешке које се не опраштају?

Земља чије се државне полуге ангажују на истребљењу свог аутохтоног писма, које бране и користе у предизборној кампањи, већ сада је мртвог коријена и духа.

А азбука се прогони!

Од избацивања 4С са двоглавим орлом у комплету са грба Српске, те прављењем "амблема" са идентичним резултатима и мотивима као у случају грба Града Бања Лука; до ових примјера о којим пишемо сада.

На амблему се водило рачуна да "једне седмице пишемо ћирилицом, а друге латиницом", како је био случај и на првим плакатима од пола милиона марака, којим смо почели да парадирамо и славимо Републику, тек када су нам други то забранили.

Тако се понашамо и ових дана према отимању наслијеђа у Црној Гори. Сједи се на двије столице, од чега на крају добијемо искључиво дупло голо. Дон Мило Ђуканезе је још почетком овог вијека протјерао азбуку са телевизије и дугих државних установа, а да нико није ни ријеч рекао из Српске или Србије.

Сада, 15 година по приватизованом стицању самосталности српске Спарте, креће се и са отимањем цркава и манастира. Сљедећи вјерско-културолошки хит ће бити у Републици Српској: Православне цркве живописане латиницом.

Живи били, па читали!