Новљанин добио Дунавску награду за младог научника

Марко Ђукановић из Новог Града, доцент на Природно-математичком факултету /ПМФ/ у Бањалуци, овогодишњи добитник Дунавске награде за младог научника, рекао је да је са колегама са бањалучког Универзитета аплицирао за нови начуни пројекат који је заједнички урађен са Технички универзитетом у Бечу.

уторак, 22 новембра, 2022 / 10:17

Ђукановић је рекао Срни да је добити награду коју су установили аустријско Савезно министарство за образовање, науку и истраживања и Институт за Дунавски регион и централну Европу велика привилегија, али и додатна мотивација за још преданији рад.

"Награда ће допринијети додатној озбиљности мог профила, те видљивости мога научног дјела. Тиме расте и видљивост Универзитета у Бањалуци којем дугујем захвалност за подржавање моје апликације. Такође, захвалност иде и колегама са ПМФ-а, који су учествовали у реализацији идеја које само имао, те допринијели максимизацији научне продукције која је за добијање овакве награде неопходна, осим неминовног квалитета", навео је Ђукановић.

Ђукановић је открио да сљедећи кораци у каријери обухватају учешће на новим научним пројектима. "Аплицирали смо са колегама са Техничког универзитета у Бечу на заједнички /билатерални/ пројекат. Ми вјерујемо да ће овај пројекат бити позитивно оцијењен до краја ове године, те средства за истраживање додијељена. Тиме би додатно оснажили везе Универзитета у Бањалуци са Техничким Универзитетом у Бечу", истакао је Ђукановић.

Он је навео да је планирана сарадње са колегама са Машинског факултета Универзитета у Београду, те коментора његове тезе са Аутономног универзитета у Барселони на новим научним истраживањима која се тичу развоја нових хибридних алгоритама у математичкој оптимизацији.

"У плану је и организовање мини воркшопова, на које би позвали еминентне, свјетски признате стручњаке из области оптимизације и машинског учења и на тај начин довели врхунску науку у БиХ. Тренутно покушавамо да обезбиједимо средства да то све и реализујемо", рекао је Ђукановић и додао да је сарадња са привредом нешто што јачају из дана у дан.

Ђукановић сматра да се у БиХ научници не цијене колико би требало."Мислим да би средства за научне пројекте која се издвајају у Републици Српској требао да буду доста већа. Развијене земље издвајају и десет пута већи износ процентуално у односу на пројектовани државни буџет него код нас", истиче он.

Он је напоменуо да би и оптерећеност професора наставом требала да буде доста мања, док би посвећеност науци, менторисању младих била већа, те истиче да се на Катедри за рачунарске и информатичке науке у Бањалуци, неријетко држе и дупли часови наставе у односу на прописану норму.

"Ми смо задужени на чак четири-пет предмета у једном семестру. Поред оптерећености наставом, наилазимо на проблем мањка млађег асистентског особља", рекао је он и изразио наду да ће на Катедри убудуће бити више асистената.

Ђукановић је нагласио да Универзитет и Министарство за научно технолошки развој Републике Српске у одређеној мјери подржава писање научних радова кроз подстицаје које дају, те да се сваке године оглашавају два конкурса гдје бивају награђени научници са Универзитета који објављују радове на СЦИ листи /листа научних часописа/.

"Међу њима сам и сам био добитник оваквих новчаних подстицаја у неколико наврата", рекао је Ђукановић.

Ђукановић је објаснио да наука којом се бави захтјева да рачунар јачих перформанси са солидним бројем језгара да би могли паралелизовати извршавање експерименате.

"Међутим, како наука операционих истраживања и уопштено оптимизације напредује из дана у дан, алгоритми које конструишемо постају све комплекснији, нарочито егзактни, а и захтјевају више ресурса. Експерименти су, такође, све захтјевнији, тако да рад само са персоналним рачунарима постаје све тежи да бисте били на највишем нивоу и такмичили се са најбољим научницима у свијету, као што су истраживачке групе из ове области у Бечу, Барселони или на Флориди", рекао је Ђукановић.

Он је навео да ту добро дођу јако добри професионални односи са некадашњим ментором, бечким професором Гинтером Рајдлом, који је омогућио приступ кластерима његове групе, тако да мање-више све резултате експериментисања са нашим алгоритмима можемо да добијемо у разумном временском периоду, да би могли брзо да изведемо закључке о ефикасности алгоритм.

Ђукановићево научно интересовање укључује дискретну оптимизацију и операциона истраживања.

Марко Ђукановић је 2009. године завршио Гимназију у Новом Граду као ученик генерације, а исте године уписао бањалучки ПМФ, математику и информатику општи смјер. Факултет је завршио 2013. године са просјечном оцјеном 9,87.

Добитник је Златне плакете за студента генерације на ПМФ-у, биран је у својству асистента на овом факултету 2014. године.Мастер студије математике завршава на ПМФ-у 2016. године, са просјечном оцјеном 10.00.

Докторске студије из компјутерских наука започиње 2017. године на Техничком универзитету у Бечу, на Институту за логику и израчунавање у оквиру Факултета за инфрматику, под менторством професора Гинтера Рајдла.

Успјешно их завршава 2021. године, са највишом похвалом. Биран је у доцентско звање на Одсјеку за математику и информатику ПМФ-а Универзитета у Бањалуци 2021. године.