Новинар најављује своје убиство: Кад ме млидијаху умријети

Пише: Зоран Јанковић

Док сам био на новинарском задатку, у радном времену, 28. марта, мој аутомобил пратило је друго возило крећући се тик иза мене. У жаргону мангупи то кажу: "возио ми на карамболки". Кад сам се зауставио на општинском паркингу, испред објекта гдје сам запослен, из аутомобила иза мене "излетио" је Драган Јанковић – Бели. Устремио се ка мени, унио ми се у лице, и отпочео je да ми пријети. Бели је опасан човјек; опасан и наоружан. Билдер, познавалац борилачких вјештина, вичан употреби ватреног оружја, локални шериф и кабадахија, кога се плаши цијела регија. Кога он само мрко и погледа тешко се њему.

Изгубио је миран сан. А мене није само погледао, него ми се унио у лице, закрвављених очију и дрхтећи од бијеса, док му се доња вилица видно тресла, спреман да ме удари, зарежао је на мене: "Шта ти пишеш о мени по интернету, да сам предратни криминалац, ратни дезертер, послијератни…" све тако нешто.

Наставио је: "Полтрону један Томов, само ли ме још икад "узмеш у уста" имаћеш озбиљних проблема са мном" час је подвикивао, час режао на мене. Узалуд сам покушавао објаснити да не знам о чему прича, да никад нисам писао о њему, да је истина само то да јесам фотографисао његове пословне објекте… није ме слушао. Није ме ни ударио, јер сам се, свјестан ситуације у којој се налазим, трудио да га ничим не изазовем. Питао сам га да ли он то мени пријети. Одговорио је да ми не пријети, него да ме "упозорава да ћу имати озбиљних проблема са њим "узмем ли га у уста" још икад"!

Ушао је у аутомобил и удаљио се од мене стилом вожње из америчких филмова. Није он возио него неки дечкић, балавац, скоро голобрад, неки од његових рогатичких фанова који се пале на акционе филмове, и којима је он узор највишег ранга.

Све то догодило се на јавном мјесту, мало прије поднева, раднога дана, док сам био на радном-новинарском задатку. Догађај су забиљежиле и сигурносне камере са Општине Рогатица, а посматрали су и запослени у Шалтер сали.

Шта да се ради?

Хиљаду питања у глави!? Зашто ми је пријетио човјек због мог писања да га "не узимам у уста" иако ја никад и ништа о њему нисам написао? И то какав човјек! Много опасан! Јесам направио пар фотографија његових пословних објеката. У једном наврату направио сам фотографију радње облијепљене предизборним постерима Милорада Јагодића; објављена је негдје на интернету, у контексту непоштовања међустраначког договора о плакатирању искључиво на за то одређеним мјестима. Други његов објекат фотографисао сам некад око Дана Републике, јер су се на њему налазиле заједно: застава РС, црна застава Равногорског покрета, и црвена застава СНСД-а. Објавио је нигдје нисам. Читао сам и ја текст у "Авазу" о томе, још неко је ово фотографисао, рекао бих из аутомобила у покрету, а "Аваз" објавио како се црном заставом плаше повратници у Рогатици.

Али.. шта ја имам с тим? Немам ништа!

Дакле: шта да се ради, размишљао сам пуна 24 часа; ноћ и дан. Одлучио сам да је људски сачекати. Сви гријешимо. Чекао сам да ми дође, или да ме назове телефоном, тај преопасни човјек, који случајно носи исто презиме као и ја, и каже нешто као: "Извини, друже, прелетио сам, куцнуо ми дамар, дошла ми жута минута, упалила ми се црвена лампица…" да ми пружи руку и да све заборавимо. Опростио бих и заборавио.

Као најразумније рјешење изабрао сам да поднесем пријаву због пријетњи надлежним органима – ПС Рогатица, и да са пријетњом упознам све оне који подржавају слободу медија и штите новинаре: Линију за помоћ новинарима, ОСЦЕ, Транаспаренси, Хелсиншки комитет за људска права, Обудсмена, Акаунт… и још неке. Поједини од њих већ су покренули поступке о заштити новинара. Да – новинара!

Јер са Драганом Јанковићем белим приватно нисам имао никад ни најмању размирицу. Чак се и веома површно познајемо. Он није пријетио Зорану Јанковићу, него – новинару; пријетио ми је због мојих текстова у којима њега никад нисам помињао. Па зашто онда!

Зато што сам писао о Милораду Јагодићу

Истина је да сам објавио (можда и на) десетине текстова у којима сам писао о незаконитим радњама Милорада Јагодића, посланика СНСД-а у НС РС из Рогатице, незаконитог директора-менаџера Ш.Г. "Сјемећ" Рогатица, и (ваљда) законитог шефа рогатичког СНСД-а. Јагодић је финансијски и политички веома утицајан чова, а "не гади" се било чега у остваривању својих циљева. Писао сам о томе како је он аутор криминалне приватизације "Агрокомбината", пандана "Акрокомерцу", гдје је распродат велики број изузетно вриједних пословних објеката по Сарајеву а да тај новац није ушао у благајну предузећа, нити се зна шта је са њим било; да се тамо гдје су обоје супружника били запослени у "Агрокомбинату" њима дугује и по 50 плата. Писао сам и да је Јагодићу једина казна за све што је урадио као директор "Агрокомбината" било унапређење на мјесто директора Ш.Г. "Сјемећ". Да је ово предузеће претворио у касицу-прасицу рогатичког СНСД-а и своју личну, из које финансира једну по једну предизборну кампању. Итд.

Зато да не бих и даље писао о Милораду Јагодићу

Мало је људи који знају прави разлог због чега Милорад Јагодић, из удобне фотеље народног посланика, жели да се на изборима 2016. године, по сваку цијену укључујући и моју безбједност, дочепа начелничке фотеље. Мени није било тешко одгонетнути "заштом ти зашто".

А сада, кад више немам шта да изгубим, могу то подијелити и за вама. Одговор је: Недостају му тапије на велики дио имовине коју је опљачкао кроз "Агрокомбинат". Није их успио обезбиједити са функције народног посланика, процијенио је да "посао" запиње у Рогатици, и да би га лакше завршио са позиције начелника. Ради се о 1.000 хектара најбоље обрадиве земље у Рогатици, коју годинама покушава укњижити на "Агрокомбинат", а затим и на себе и на своје компањоне. Иако и птице на грани знају да пољопривредно земљиште није и не може бити предмет приватизације. У игри је и неколико изузетно вриједних задружних домова, објеката које су личним добровољним радом и самодоприносима градили мјештани руралних мјесних заједница у Сељанима, Гучеву, Кукавицама,… Ради се о вишенамјенским објектима изузетно великих површина и вриједности, који имају пословне просторе, станове, канцеларије, угоститељске садржаје, продајне просторе, сале за народне зборове… све што је потребно за живот једне мјесне заједнице. Сада је све то Милорад Јагодић наумио је да приграби себи. А пошто знам и како је то наумио, а он зна да сам довољно луд да то и објавим, представљам му праву опасност за реализацију овог "бизМиса".

Комплетну прљаву работу планирао је реализовати путем Комисије зa излaгaње нa увид подaтaкa о непокретностима Републичке упрaве зa геодетске и имовинско-прaвне послове. Ради се о великом пројекту који финансира неко од међународних фактора. Замишљен је тако се, послије рата, народу бесплатно среде имовинско-земљишне књиге, да се коначно зна шта је чије, јер у тој области влада прави хаос, у коме најбоље пливају највећи лопови. Општина Рогатица уложила је десетак хиљада КМ и опремила канцеларије у бившем "Ротексу" гдје су људи могли на миру завршити овај важан народни посао. Међутим, Милорад Јагодић има неке сасвим друге планове.

Комисију је превео код себе, у "Сјемећ", да би му завршили оно шта је наумио. Из Комисије је протјерао све који нису чланови СНСД-а, а и да то није урадио свако у Рогатици зна да онај ко није у СНСД-у не смије ни ногом крочити у "Сјемећ". "Притиснуће" чланове Комисије, макар их морао застрашивати као и мене, да му укњиже сву споменуту имовину као имовину "Агрокомбината", а затим и као његову личну: 1.000 хектара најбољег рогатичког пољопривредног земљишта, све задружне домове, и најбоље рогатичке пословне просторе; пола Рогатице!

"Посао" је много вриједан, не знам га изразити у цифрама. Ваљало би све то збројати и избројити (шта ће некоме толике паре!?).

Да би добио коначне тапије на пола Рогатице, Милорад Јагодић мора да склони актуелног начелника Томислава Пухалца, и он да сједе у ту фотељу.

Знаш да знам и да то нећу да прећутим

Све док, по личним плановима, не сједе у фотељу начелника, Милорад Јагодић мора задржати дупе и у фотељи посланика и у фотељи директора "Сјемећа". Мада је на мјесту директора потпуно незаконито. Наиме, инспекција рада утврдила је да има 43 године радног стажа и да мора ићи у пензију. Издато му је чак и рјешење о пензионисању. Користећи мандат народног посланика уцијенио је (строги) врх СНСД-а (не)дизањем руке у Скупштини. Свједоци кажу чак и да је лупио шаком о сто генералном директору "Шума" Ристи Марићу и ресорном министру Стеви Мирјанићу, да му издају незаконито рјешење директора-менаџера Ш.Г. "Сјемећ". Први коме је лупио позивао се на то да не смије од другог. Онда је обојици њих шаком о сто лупио лично Милорад Додик и наредио да се Милораду Јагодићу изда незаконито рјешење на позицију директора-менаџера "Сјемећа".

Пошто је рођен 05.07.1951. Милорад Јагодић тог датума ове године пуни 65 година старости, и ни по једном важећем закону не може више бити у било каквом радном односу, посебно не у јавном сектору РС. Да има закона у РС!

А шта ће му, на све што већ има и незаконита позиција директора? Све досадашње предизборне кампање финансирао је парама "Сјемећа". За ове изборе "уштекао" је цијели милион КМ којим је планирао, без икакве документације која мора да прати извођење оваквих радова, да прави и асфалтира путеве до својих бирача.

Да поједноставим: мандат посланика у НС РС треба му да обезбиједи незаконити уговор директора-менаџера у Ш.Г. "Сјемећ; мјесто директора треба му да парама "Сјемећа" финансира предизборну кампању за мјесто начелника; начелничка позиција потребна му је да добије незаконите тапије на незакониту имовину коју је на незаконит начин отео од народа! Једноставно – не?

Откуд то да је Бели црвен?

Милорада Јагодића, по политичкој идеологији – кешоловца; и Белог Јанковића, по политичкој идеологији – самозваног четника, спојила је… ова Милорадова идеологија. Интерес! То и заједничка мржња према полицији. Посебно према бившем истакнутом припаднику полицијских структура, а садашњем начелнику општине Рогатица Рогатица Томиславу Пухалцу.

Бели Јанковић представљао се, на почетку рата, да је пратилац првог министра МУП-а РС Миће Станишића (СДС). Људи блиски Станишићу куну ми се да нису ни чули за њега. Током рата носао је некакву предимензионирану пиштољчину у футрлочини, ниско опасану као код Вајата Ерпа, онако за брзо потезање, и узицом привезану око кољена, да не ландара. Шепурио се, тако упарађен у МУП-овој униформи, али само у данима кад се није пуцало. Сваки пут кад би плавци на линијама одбране РС започели мушки "фајт" изгубио би се негдје у виду магле.

У тим опасним временима Милорад Јагодић држао је сеоске страже око свијетских кућа. Успио је добро да нанишани и да се "рани" међу ножне прсте.

За то вријеме аутор ових редака, у борбама, два пута је рањаван као припадник резервног састава МУП-а РС. Оба пута у главу. Можда је баш то разлог што се усуђујем да овако пише!?

Док су они били чланови и сипматизери СДС-а моја маленкост била је "персона нон гратис" (рекао би Шојић).

Данас, кад је сва лова код црвених, и Милорад и Бели су најцрвенији међу црвенима. И узајамно се помажу. Бели Јанковић за изборе "нацрта" се на степенице у најбројнијем бирачком мјесту, у основној школи, прекрсти руке на прсима да му билдовани мишићи још више дођу до изражаја, и само стријеља очима бираче. Шаље им јасну поруку да би морали гласати за оног за кога и он. И нико не смије да га отјера одатле: ни полиција, ни чланови бирачког одбора.

Милорад Јагодић око њега већ је окупио екипу која увелико ради на предизборној кампањи за изборе 2016. године. Белом Јанковићу регистровали су лажни фејбук профил под лажним именом "Марко Мики Ичагић" одакле пише незамисливе увреде на рачун актуелног начелника општине Томислава Пухалац: "џукела", "рђа", "идајник", "изрод", "лажов", "комунистички побачај", "гробар"…

Омладинцима СНСД-а, нешто бољим познаваоцима ИТ-а, он и Јагодић дају идеје и заштиту, а они монтирају видео-материјале, фотомонтаже и најувредљивије могуће конструкције са (такође) лажног профила на фејсбуку "Просјечни Рогатичанин". За насловницу ставили су фоторафију реалног човјек – Младена Михајловића – који данас због свега тога има великих непријатности у приватном животу.

Све то ради се организовано, осмишљено, дириговано, у покушају да се утиче на јавно мнење на предстојећим изборима, а иза свега стоји ОО СНСД Рогатица на челу са Милорадом Јагодићем, шефом ОО, послаником у НС РС, и незаконитим директором "Сјемећа".

Ко је исцртао "таргет" на мом тијелу

Саставни дио "дила" између Белог Јанковића и Милорада Јагодића јесу и пријетње мени. Јер ако мене Бели Јанковић добро испрепада, толико да престанем писати, заузврат ће му Милорад Јагодић, парама "Сјемећа", асфалтирати пут око његовог имања у Пљешевици, и тиме му ријешити дугогодишњи проблем који има са путем кроз сред имања. Ако ли ме не застраше довољно онда…

И тако… ја написах што написах, а што знам да нисам смио. Јер од овога тренутка моја глава у Рогатици не вриједи више ни пишљива боба. Али шта ће ми глава ако ми мисао у њој није слободна! Написах па макар завршио као што сам и почео (овај текст) "О, текстови моји, моја сирочади"! Сад ће се барем знати ко је извршилац, а у чијој руци је даљински управљач.