Новић: Од 2013. године личне карте са биометрисјким чипом

У новој личној карти грађана БиХ, чије би издавање требало да почне почетком 2013. године, наћи ће се и чип са свим биометријским подацима који постоје и у пасошу, рекао је данас у Сарајеву министар цивилних послова БиХ Средоје Новић.

Појашњавајући новинарима најважније промјене у Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о личној карти држављана БиХ, о којима су данас упознати чланови Уставноправне комисије Представничког дома парламента БиХ, Новић је истакао да би уграђивање тог чипа у личну карту додатно и максимално допринијело безбједности документа.

"Други елеменат измјене је електронски потпис који ће бити добровољан, што би значило да би лична карта замјењивала сваку другу картицу коју грађанин има. Треће је што ће лична карта моћи да се подигне поштанским путем, чиме ће грађани моћи да уштеде и вријеме и новац", рекао је Новић.

Наводећи да ће грађани бити ослобођени такси за личне карте, он је навео да ће цијену овог документа утврдити Савјет министара БиХ, али да вјерује да она не би смјела да буде висока, прије свега због тога што је пасош у БиХ најјефтинији у Европи.

Новић је нагласио да су ове измјене у складу са европским стандардима, а да је посебно значајно што се данас у великом броју европских земаља границе прелазе само са личним картама, што би овим измјенама могло да буде омогућено и грађанима БиХ.

"Очекујемо да ће Парламентарна скупштина БиХ имати довољно слуха да усвоји измјене и допуне закона, првенствено што завршавамо са овом фазом постојећих личних карата до средине идуће године и до краја ове године морамо да распишемо тендере за нове добављаче за нове личне карте", нагласио је Новић.

Према његовим ријечима, уколико закон буде усвојен у наредних неколико мјесеци у Парламентарној скупштини БиХ, улази се у техничку страну припреме издавања нових личних карата, а то значи да би почетком 2013. говине требало да почне њихово издавање.

Он је подсјетио да је прије готово три године међународни представник у БиХ привремено наметнуо Закон о измјенама и допунама Закона о личној карти, а који Парламентарна скупштина БиХ још није потврдила.

"Кључна одредба односила се на могућност одузимања личне карте и издавање посебног документа лицима осумњиченим за ратне злочине или онима који помажу тим лицима", рекао је Новић и додао да се поставља питање да ли закон може бити мијењан ако неке његове одредбе још нису потврђене у Парламентарној скупштини, мада се то дешавало у неким другим законским рјешењима.

Комисија је подржала уставне основе и принципе закона, уз констатацију да Парламентарна скупштина БиХ није потврдила дијелове закона које је наметнуо високи представник.

Комисија је у оквиру разматрања Извјештаја о раду Управног одбора Агенције за развој високог образовања и обезбјеђење квалитета за прошлу годину, а након што су на сједници Представничког дома изнесене бројне примједбе на стање у високом образовању у БиХ, предложила да буде задужен Савјет министара БиХ да у року од 30 дана сачини информацију о стању у високом образовању у БиХ и достави је Представничком дому који ће о томе да одржи расправу.

Члан комисије из Демократског народног савеза Петар Кунић рекао је на сједници да је ово питање једно од најважнијих у БиХ које ће имати утицаја и значаја у наредних 30 година.

"Настава се одржава у просторијама мјесних заједница, постоје факултети који имају само једног професора, наставу држе пензионери, има великог криминала", рекао је Кунић.

Комисија је подржала уставне основе и принципе Приједлога закона о измјени Закона о министарствима и другим органима управе БиХ.

Члан Комисије из Савеза независних социјалдемократа Лазар Продановић сматра да се искључивањем из статуса управних организација институција попут РАК-а, Канцеларије за ревизију и Канцеларије за жалбе ствара простор за велике манипулације.

"Савјет министара БиХ је требало да предложи на који начин ће њихову независност да заснива у контексту Закона о платама запослених у институцијама БиХ", рекао је Продановић.

Посланик Хрватске демократске заједнице 1990 Божо Љубић сматра да РАК не може бити независан од јавности и Парламентарне скупштине БиХ.

Предсједавајући Комисије и њен члан из Странке демократске акције Шефик Џаферовић сматра да ове три институције не могу бити дио система извршне власти због њихове независности, те да је то тренд свугдје у свијету и да тако треба да буде и у БиХ.