Нови сукоби у СПЦ: Иринеј Буловић против Лаврентијa
Епископ бачки Иринеј оштро је реаговао на приједлог владике шабачког Лаврентија, да би непризнатој Македонској православној цркви требало дати аутокефалност. Док је Лаврентије рекао да би Свети архијерејски сабор СПЦ на мајском заседању идуће године могао да покрене питање нормализације односа између СПЦ и канонски непризнате Македонске православне цркве уколико Синод покрене такву иницијативу, Иринеј […]
Епископ бачки Иринеј оштро је реаговао на приједлог владике шабачког Лаврентија, да би непризнатој Македонској православној цркви требало дати аутокефалност.
Док је Лаврентије рекао да би Свети архијерејски сабор СПЦ на мајском заседању идуће године могао да покрене питање нормализације односа између СПЦ и канонски непризнате Македонске православне цркве уколико Синод покрене такву иницијативу, Иринеј је у отвореном писму Лаврентију, послатом електронском поштом, истакао:
– Значи, по лаврентијевској логици, један цркворазбијачки пуч, антисаборски и антисаборни акт самопроглашења, извршен уз активно учешће и подршку световне, притом безбожничке и антицрквене власти, треба просто-напросто признати: безакоње треба прогласити законитошћу, расколништво црквеношћу, мржњу љубављу, зло добром – написао је Иринеј, упитавши – куда би нас то одвело?
Иринеј је поставио и питања Лаврентију: шта би остало од цркве и њеног богоустановљеног поретка? Има ли у историји цркве иједног примера за такву методологију решавања канонских питања? Да ли су блаженопочивши патријарси Герман и Павле и толики наши епископи за време трајања већ готово полувековног раскола били у тешкој заблуди или у стању умне помрачености када су, упркос свим претњама тадашњег режима, заузели одлучан, а канонски и једини могући став према црквеним пучистима и њиховим настављачима?
– Да ли су и све помесне православне цркве у заблуди – или „незреле”, како веле вође раскола у Скопљу – зато што, солидарно са Српском православном црквом, не признају самопроглашену аутокефалију и одбијају канонско општење са расколницима – указао је Иринеј.
Док Лаврентије вјерује „да би у Македонији такву иницијативу оберучке прихватили и док би се он радовао као мало дете када бисмо тај проблем решили”, Иринеј је узвратио:
– Епископ Лаврентије најављује да би или он или неко други могао да на Архијерејском сабору предложи ово што је сада изјавио, па остао жив. Дубоко сам уверен да, осим њега, нико не би предложио тако нешто, а све се надам да ће и он у међувремену промислити, а можда понешто из еклисиологије и канонског права и прочитати. Уместо најављенога, могао би да учини нешто друго. Он је, наиме, до сада три пута подносио и повлачио оставку на активну службу, односно на управљање епархијом. Уколико оваквим потезима мисли да крунише своју вишедеценијску архипастирску службу, много корисније и за њега и за цркву било би, уверен сам, да четврти пут затражи умировљење и да при томе остане. Ово говорим, пред Богом и пред људима, крајње добронамерно, без и трунке злобе или ироније – написао је Иринеј.
Коментаришући овакав тон у обраћању владике Иринеја и одговарајући на наше питање – да ли је таква комуникација међу епископима уобичајена, вјерски аналитичар Живица Туцић каже да је ово заиста неуобичајена оштрина у контакту једног епископа са другим, без обзира на године старости и архијерејства.
– Схватио сам Лаврентијеве изјаве као добронамерно, лично мишљење које је он хтео да проследи Сабору и Синоду, како би они проценили то мишљење. Лаврентије није диктирао свој став нити инсистирао на њему. Одговор Иринеја је црквено-правно тачан, јер за македонско питање није довољан само позитиван став црквеног Београда, већ „свеправославни консензус”. Давање аутокефалије Скопљу није само питање добре воље СПЦ. Ово писмо схватам и као позив Иринеја Буловића Лаврентију да се повуче – наглашава Туцић.
Одговор на питање шта мисли о ставовима епископа Иринеја јуче нисмо успјели да добијемо од владике Лаврентија, а у Шабачкој епархији рекли су нам да немају коментар.
Vecina ovih vladika su za Uniju sa katolickom crkvom koja nam je poklala narod. Jedino je Artemije pravednik i pravi vladika i protivnik papista i zato je kaznjen. Ali pitanje je kako to da ga narod vidi kao jedinog iskrenog cuvara pravoslavlja.
Tu je jos Jefrem, Nikanor i jos par cestitih vladika.
Овај поп Лаврентије је ишао папи љубити руке, па је јасно одакле ова прича дува, провидни су као мала дјеца…
http://www.youtube.com/watch?v=6zibHGhqt0k
Nazalost, u ovo tesko doba vecina crkvenih velikodostojnika su stali na stranu rezimskih silnika zbog svojih licnih prizemnih interesa, Zgrozio sam se veceras kada sam cuo izjavu patrijarhovu da sa divljenjem gleda sta se radi u Republici Srpskoj. Doslovno tako je rekao. Kako da protumacim njegove rijeci nego da je zadivljen nasom patnjom i nesrecom , nasim nestajanjem.
Daleko od toga da je on neobavjesten o razmjerama stradanja i patnje naseg naroda od strane rezima , dakle uistinu je zadivljen nasom propascu.
Nije se ni cuditi grigoriju, vasiliju, lavrentiju kad je i patrijarh izmedju naroda svoga i rezima odvolio rezimskog tlacitelja . I, to me boli.
Није у реду да се овако по медијима они препуцавају.Логично је да многи имају различита виђења на свијет. Али оно што је важно јесте да су и епископи људи и од крви и меса и нису безгрешни.Међутим, сагласно њиховим светим и освећеним именима, свештеници Господњи, служитељи Бога нашега (Ис.61,6), и живот њихов треба да, уз помоћ Божију, буде свет и освећен. Сам небески Првосвештеник Господ Исус Христос се у предсмртној молитви својој Оцу небеском молио за њих: Посвети их истином својом… Ја њих послах у свијет. Ја посвећујем себе за њих, да и они буду посвећени истином (Јн.17,1719). „Учини их светима, ради светог служења Цркви мојој. Посвети их истином у Духу Светом, ради особитог служења самој истини Еванђелској), која је Слово твоје, или учење твоје… Желећи да видите добре дане у вашем светом животу, уздржавајте свој језик од зла и усне ваше од преваре, уклањајте се од зла и чините добро, и тражите мир са свима (1.Пт.3,10-11).Ви сте свјетиљке упаљене на свијећњаку да свима свијетлите својим светим животом. Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, а највише пред духовним чедима које је Бог уручио вашем руководству, те да виде ваша добра дјела, и славе Оца вашега који је на небесима (Мт.5,14-16) ради вашег смирења, кротости, побожности, свакидашњег трезвоумља и других освећених врлина које су својствене пастирима. Будите вu, дакле савршени, по беспријекорном животу (колико је уопште могуће немоћи људској), као што je савршен Отац ваш небески (ст. 48), како пастви не бисте дали никакав повод за прекор. Никако ни у чему, браћо света, не дајте спотицање, да се служба не куди (2.Кор.6,3), већ представљајте себе као узоре, као што и треба да живе слуге Божије (ст. 4), како би свако од вас могао смјело да каже: Због тога и сам се трудим да, у свом служењу, имам чисту савјест свагда пред Богом и људима (Дап. 24,16). Дакле, није добро да се по медијима развлаче овакве распре, јер онда то неки користе и за неке властите интересе, а то нам у овом моменту најмање треба. Мени се чини да неко жели да Цркву сведе на „дневнополоичке“ садржаје, што није добро.Није добро да се међусобно препуцавају,јер народ није баш просвијећен, па онда може свако да калеми свашта. Од муве да се прави слон итд.
Потпуно је сулудо да поред толико наших проблема они од македоније праве питање. Македонци су отишли, немате тамо подршку народа, пробајте нешто договорити, али то је све лук и вода.
Ветерани РС тражиће и благослов СПЦ, прије планиране продаје својих ратних признања и одликовања. Надам се да нћемо бити оптужени за Богохуљење,јер само нам још то треба. Види коментар Ветеран о Љубињу које такође за своју идеју треба да тражи благослов СПЦ јер ризикује аутокефалност.
Srpski vojnici bi trebali traziti od SPC da ona gleda kako ovome narodu bude bolje, da stavi anatemu na ovu okupatorskoUgnjetavacku vlast, da stane uz svoj narod u ovome presudnom vremenu, kada je rezimm kidisao na svoj narod , sto je nezabiljezeno u nasoj istoriji, pa onaj kojega sam se odrekao javno kaze da kome se ne svidja neka ide. Trazim od velikodostojnika crkvenih da anatemisu one koji nas tjeraju sa nasih ognjista.
Ukoliko vrh SPC ne ispravi nepravdu prema Artemiju koji je jedan od rijetkih protivnika unije sa Vatikanom Bog ce nas surovo kazniti. Na mnogaja ljeta vladiko Artemije. Protiv unije sa krvnickim Vatikanom su jos: Jefrem banjalucki, Nikanor banatski, Vasilije zvornicki, Vasilije sremski, Nikolaj dabrobosanski (ali on je star i u tu eparhiju je usao grigorije i sasluzuje sa katolicima).
ISTINA JE SAMO JEDNA VLADIKA ARTEMIJE
http://www.facebook.com/pages/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%98%D0%9D%D0%90-%D0%88%D0%95-%D0%A1%D0%90%D0%9C%D0%9E-%D0%88%D0%95%D0%94%D0%9D%D0%90-%D0%92%D0%9B%D0%90%D0%94%D0%98%D0%9A%D0%90-%D0%90%D0%A0%D0%A2%D0%95%D0%9C%D0%98%D0%88%D0%95/93589526605#!/pages/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%98%D0%9D%D0%90-%D0%88%D0%95-%D0%A1%D0%90%D0%9C%D0%9E-%D0%88%D0%95%D0%94%D0%9D%D0%90-%D0%92%D0%9B%D0%90%D0%94%D0%98%D0%9A%D0%90-%D0%90%D0%A0%D0%A2%D0%95%D0%9C%D0%98%D0%88%D0%95/93589526605
Svi treba da pruzimo podrsku Eparhiji rasko-prizrenskoj u egzilu i protjeranom monastvu sa vladikom Artemijom od zutih vatikanskih proslih vlasti DS-a u Srbiji.
http://www.eparhija-prizren.org