Нови пад индекса на азијским берзама

На азијским берзама цијене дионица јутрос су оштро пале јер су улагачи сумњичави према извјештајима да европски званичници траже нове начине за сузбијање дужничке кризе у еврозони, која би могла наштетити цјелокупној свјетској привреди.

На Токијској берзи Никеј индекс у 7,30 сати био је у минусу 1,7 одсто, а за толико су пале и цијене дионица у Хонг Конгу, Јужној Кореји и Сингапуру.У Шангају и Аустралији берзански индекси су ослабили између 0,6 и 0,8 одсто, а МСЦИ индекс азијско-пацифичких дионица, без јапанских, био је у 7,30 на губитку 1,8 одсто, заронивши на нови најнижи ниво у 16 мјесеци.

Након што је прошле седмице потонуо 7,5 одсто, тај је индекс већ дубоко ушао у подручје "медвједа", које се дефинише као пад индекса за 20 одсто у односу на његов претходни највиши ниво. МСЦИ индекс азијско-пацифичких дионица сада је на губитку 28,6 одсто у односу на свој овогодишњи врхунац из априла, док је МСЦИ индекс свих свјетских тржишта у минусу 23 одсто у односу на свој врхунац из маја.

На јесењем засједању Међународног монетарног фонда у Вашингтону европски званичници нашли су се под притиском колега из САД, Кине и других земаља да почну одлучније рјешавати дужничку кризу.

Али, обећања министара финансија и централних банкара најразвијенијих свјетских привреда да ће учинити све како би спријечили да европска дужничка криза поткопа банкарски систем и финансијска тржишта нису охрабрила улагаче јер нема никаквих конкретнијих приједлога.

"Одлучније мјере и повећање фонда за финансијску стабилизацију представљали би кредибилно рјешење кризе. Али, ти планови су још у фази гласина и могли би наићи на проблеме док прођу све нивое одлучивања у ЕУ, посебно због неслагања Њемачке", каже Варен Хоган, економист у аустралској АНЗ банци.

Несигурни улагачи повлаче се из ризичнијих инвестиција и улажу у сигурније, као што су америчке државне обвезнице и долар.Посљедњих дана улагачи заобилазе и племените метале, који иначе важе за сигурно уточиште капитала, па је цијена злата јутрос пала додатних 1,6 одсто, на 1.631 долар по унци, након што је у петак потонула за више од 100 долара.

На валутним тржиштима долар јача. Доларов индекс, који показује његову вриједност у односу на шест најважнијих свјетских валута, порастао је јутрос 0,3 одсто. Због дужничке кризе у еврозони, цијена евра је нестабилна. На почетку данашњег трговања достигла је 1,3585 долара, да би касније пала на свега 1,3395 долара, недалеко 1,3382 долара, најнижег нивоа у осам мјесеци на који је пала прошле седмице.

У односу на јапанску валуту цијена евра потонула је један одсто, на само 102,17 јена, најнижи ниво у 10 година. И долар је ослабио према јапанској валути, па му је курс пао са 76,54 јена, колико је износио у петак, на 76,30 јена.Због страховања од слабљења свјетске привреде, а тиме и потражње, под притиском је и цијена нафте. Јутрос се терминска цијена "црног злата" на берзи у Њујорку креће око 80 долара по барелу, након што је у петак у једном тренутку заронила на само 78,50 долара, најнижи ниво у шест недјеља.