Нови начелници: Шта каже анализа и да ли је било криминала?

Наставак серијала интервјуа са неколико начелника општина у којима је дошло до смјене власти на Локалним изборима у октобру 2012. године.

У првом дијелу, начелници су одговарали на питање: Какво су стање затекли у општини?

Данас нам говоре о резултатима анализе ситуације и евенуталним доказима незаконитог рада претходне власти.

Драго Ћирић

начелник Општине Србац

У протекла четири мјесеца евидентирали смо огромне дугове и обавезе које је претходна власт СНСД-а оставила иза себе.

Тако дуговања за електричну енергију износе 722 хиљаде марака и тренутно нема могућности да се у скорије вријеме отплате. Неконтролисано су се подизали стубови расвјете у свим селима и тако куповали гласови пред изборе. Из Електрокрајине је недавно стигао налог да се искључи Школски центар „Петар Кочић“ и неколико других субјеката, али је Општина уплатила 50 хиљада марака и тако спријечила искључење и тужбе.

Од предвиђених 100 хиљада марака за подстицај развоја пољопривреде у 2012.години, претходна власт је до краја новембра исплатила свега 5.100 КМ а нама оставили терет преосталих дугова.

Направили су дуг за гориво око 30 хиљада марака а за пиће и храну чак 60 хиљада. Само Скупштина општине је до краја октобра потрошила 400 литара љутог пића и преко 2 хиљаде пакет сокова. Просјечна потрошња репрезентације и горива је износила око 7 хиљада марака а за првих мјесец дана мог мандата потрошили смо хиљаду и по за гориво а за репрезентацију ни 500 КМ.

Један од кључних проблема је неефикасан рад појединих јавних предузећа и установа због чега смо морали кренути у одређене кадровске промјене. Само Дом здравља и Градска апотека су направили у прошлој години губитак од око 350 хиљада марака а негативно мишљење о раду од стране Скупштине општине су добили и Водовод, Комуналац, Агенција за развој малих и средњих предузећа Апис, Територијална ватрогасна јединица, Туристичка организација и Радио Србац док Центар за културу и спорт чак није ни доставио извјештај о раду што свједочи о неозбиљности руководства.

Директори морају постати менаџери и показати да имају способност да извуку предузећа из дубиозе а они који то не буду знали биће замијењени новим кадровима који ће имати много више ентузијазма.

Пред локалне изборе претходна власт је асфалтирала локалне путеве и улице чиме су задужили буџет за 683 хиљада марака. Одлуку о задуживању је донио прошли сазив Скупштине, односно скупштинска већина СНСД-а и то тек након завршених радова, што није у складу са законом. Чак су и склапани уговори о инвестиционим радовима са неким предузећима која нису ликвидна.

Имамо проблема у индустријским зонама Црнаја и Ситнеши јер је готово сва квалитетна земља распродата по подстицајним цијенама а годинама ништа није изграђено. Иако су инвеститори били дужни да направе објекат у року од годину дана, парцеле су и даље празне а неки су чак препродавали земљу по троструко већој цијени. Зато смо на једној од сједница Скупштине донијели одлуку да се у року од шест мјесеци прибави документација а у наредних годину дана почне са изградњом. Уколико се то не испоштује, покренућемо поступак за поврат земљишта.

Још увијек нисмо ријешили проблем државне земље која је дата великим фирмама на концесије у Пријебљезима и Ситнешима. Све парцеле су отишле у руке три велика концесионара из Српца и Лакташа због чега је угрожена егзистенција за око 50 пољопривредника.

Додјела земљишта није извршена на легитиман начин. Парцеле су одузете а да мјештане о томе нико ништа није питао. Није им остављено ни 20 одсто површина које им по закону припадају. Крчили су земљу двије деценије а сада је обрађује неко други.
Претходна власт није учинила ништа да стане у њихову заштиту а чак су поједини службеници у разноразним комисијама доносили одлуке на њихову штету.

Љубиша Ћосић

начелник Општине Источно Ново Сарајево

У току је анализа која се односи на учешће пореских и непореских прихода у укупном буџету општине и њихово усмјеравање у потрошњу буџетских ставки, у складу са приоритетима. Анализа стања у области расподјеле буџетских прихода, били порески или непорески, је веома битна из разлога што имамо ситуацију недовољног пуњења буџета, те постоји пријетња појаве буџетског дефицита.

Немам намјеру никога да оптужујем ни за шта и мислим да утврђивање да ли је било незаконитог рада и евентуално доказивање незаконитости у раду претходних власти није у мојој надлежности и сматрам да би се по питању тог проблема требало огласити Министарство унутрашњих послова РС. Уколико дође до захтјева за доставом одређених података које смо износили од стране надлежних институција, ми ћемо их доставити.

Лично сматрам да пракса подношења кривичних пријава од стране садашњих начелника према оним који су прије били начелници, неће дати резултата, већ ће чак шта више довести до појаве политичког реваншизма, из чега у коначници неће доћи до утврђивања било какве незаконитости у раду и постојања извршених кривичних дјела. Све институције треба да раде свој посао у оквиру својих надлежности, и само тако долази до успостављања системског приступа у раду.

Одговорно тврдим да је дио буџетских финансијска средства, од стране претходне власти, коришћен у сврху финансирања предизборне кампање, док су у периоду када је општина располагала значајним буџетским средствима било несавјесног пословања које је усмјерило буџетски новац у погрешне сврхе, произвело губитке. Па чак и довело до тужби и пресуда на штету општине.

Чињеница је и да сам од преузимања дужности начелника принуђен да исплаћујем неизмирене обавезе настале за инфраструктурне пројекте на подручју општине, који су током цијеле 2012.године кориштени у предизборне сврхе односно реализације политичке кампање локалног СДС-а, попут дуга за асфалтирање улица и изградње сеоског водовода. Између осталог, током септембра се у предизборне сврхе дијелио и школски прибор и уџбеници који никада нису плаћени.

Мислим да су сви добро упознати са највећом предизборном манипулацијом на подручју једне општине, коју је доживјело 57 младих људи којису на незаконит начин, без јавног конкурса, примљени као приправници у општинска предузећа и установе, гдје је као критеријум за пријем за одрађивање приправничког стажа кориштен модел „доношења“ најмање 20 гласова за тадашњег начелника и СДС. Како у буџету општине никада нису планирана средства за ову сврху, нити је постојала могућност финансирања приправничког стажа, сигурно је да су ови млади људи искориштени искључиво за скупљање гласова и личне интересе тадашњих власти. Финансијска средства и оптерећење буџета општине у износу од 350.000 КМ по основу тако закључених приправничких уговора, општина никада није била у могућности да обезбједи, а имајући у виду проблеме са којима би се суочили ови људи уколико им не би обезбједили могућност да заврше започети приправнички стаж, одлучио сам им понудити волонтерски уговор гдје им се и даље плаћа допринос за здравствено осигурање и минимална накнада у износу од 150 КМ.

Већина њих је прихватила нове услове и надамо се да ћемо макар успјети исфинансирати ове обавезе према њима, с тим што и оне буџет општине коштају 150.000,00 КМ.

Томислав Пухалац

начелник Општине Рогатица

Изразити сам тимки играч. Мишљења сам да су све области нашег дјеловања одавно постале толико мултидисциплинарне да је знање из било које од њих недовољно да би друштвеним процесима успјешно управљао и руководио један човјек. Зато општином Рогатица руководим на начин да сам само први међу једнакима. Најстручнијих људи које сам у Рогатици могао пронаћи воде ми поједине ресоре и у високом проценту су већ снимили стање. И нисмо задовољни затеченим. Ни они ни ја. Рогатичка привреда налази се буквално на кољенима. Осим неколико дрворерађивача, једне месне индустрије, једног откупљивача и прерађивача љекобиља, неколико произвођача кромпира, све остало је у стању дубоке запуштености. Општински буџет је у дефициту. Не тако драстичном као у неким другим општинама, али у дефициту дефитивно – јесте. Омладина одлази из Рогатице. И не само омладина. Ако то не зауставимо све остало нам је џабе. Дом здравља је у дуговима. Ватрогасној јединици се дугују озбиљни износи.

Центар за културу је нефункционалан. Центар за социјалних рад и Црвени крст средства која им се дозначе троше углавном на плате запослених. Основна школа нам је руинирана, а инсталације у њој се распадају. Спорт смо затекли буквално у фази тоталне дезорганизације… ма могао их вам о томе причати колико хоћете. Помало чак и сам себе уплашим кад размишљам о томе шта смо затекли у Рогатици. И шта би све требало поправити. Што не значи да нисам оптимиста. Напротив. Понајбољих рогатички стручњаци раде на рјешавању проблема у појединим областима. Прве озбиље резултате, па макар само заустављање негативних трендова и тенденција, очекујем до краја ове календарске године.

Ако дозволите да се мало и нашалимо, што би мудри људи у мом крају рекли за своју дјецу „Да нису моји имао бих ти о њима шта причати три дана“. Као човјек који је највећи дио радног вијека провео у безбједносним структурама ја тешко могу да преко језика превалим баш ту квалификацију „незаконито“. И сами знате да би морала постојати најмање основана сумња да је неко прекршио закон, да не кажем и да је правоснажно осуђен, па да његово чињење тако квалификујемо. Али упркос томе не могу а да не примијетим да је дјеловања које, па хајде да се тако изразим, је „на ивици закона“ јесте било. И то највише у процесу приватизације.

Рецимо, цијели један комплекс пољопривредног земљишта појединци су покушали укњижити на своја имена. И скоро да су у томе и успјели. Ту се незаконитости „виде из авиона“ али институције система их, на жалост, не виде. Морам, истине ради, да кажем и то да је претходна власт учинила све што је било у њеној моћи да спријечи те радње. И да је прилично успјела у томе. Што јој, заиста, може да послужи на част.

Па да тиме и закључимо одговор на ово питање. Незаконитости нису у опису послова општинске административне службе, него полиције, безбједносних агенција, тужилаштава и судова. Позивам их да раде свој посао. Једна од ријетких опсервација власти на републичко нивоу са којима се слажем јесте та да поменуте институције не раде довољно ревносно свој посао. Посебно онај дио који би морали по службеној дужности.

Зоран Латиновић

начелник Општине Градишка

Направили смо цјеловиту анализу цијеле ситуације имајући у виду и општи економско-социјални контекст у РС који је забрињавајуће лош и у значајној мјери лимитира наша настојања да реанимирамо функционисање локалне заједнице. Паралелно с тим, и управо у тим координатама, донијели смо буџет за текућу годину и дефиисали кључне правце акције. Прво ћемо настојати да ревитализујемо буџетске приходе, паралелно с тим креирали смо мјере уштеде на расходовној страни буџета што нажалост подрзумијева и смањење плата и броја запослених за по 10 одсто.

Трећи правац дјеловања јесте довођење у ред функционалних линија унутар администрације и увођење реда који се подразумијева по ИСО стандардима. Све је то неопходно урадити паралелно са кључним послом а он се своди на константне напоре да обезбиједимо инвеститоре како би подигли привреду Градишке и бар донекле ублажили велики притисак и посљедице које незапосленост за собом оставља.
незаконитог рада претходних власти?

Ми смо у неколико случајева били приморани да ангажујемо правне експерте како би добили ваљану и мериторну анализу неких уговора чија финансијска страна знатно оптерећује буџет Општине. Врло је вјероватно да ћемо тражити и експертизу других струка како би знали на чему смо и шта нам ваља чинити. Индиција има али постоје институције које ће дати правну верификацију ових случајева.

Милован Бјелица

начелник Општине Соколац

Проста анализа указује да због неусклађености броја запослених ,њихове квалификационе и старосне структуре, њихове мотивисаности за рад, са стварним потребама јавних и државних предузећа, наша локална заједница се сусреће са истим проблемом као и многе у Републици Српској: Запослени, а неупослени радници су терет свим јавним и државним предузећима. Тако је дошло до парадокса да имамо истовремено на списку вишак радника које запошљавамо и мањак кадрова који нам је потребан. До овог парадокса је дошло јер су без потребних критеријума и квалификација запошљавани радници који нису били потребни за процес рада.

Овај проблем видимо као последицу глобално лоше вођене кадровске политике јавног сектора и државних предузећа и као последицу прекомерног запошљавања у сврху политичког маркетинга.

То наводи и на закључак да се локална власт која нам је оставила велика финансијска задужења, није задуживала ради горе наведених циљева, пошто у том смислу није ништа учинила за општинске субјекте.

Анализа каже да – да би се неко од озбиљних инвеститора заинтересовао за улагања у нашу средину, поред земљишта за објекте, потребно је обезбједити и одговарајућу инфраструктуру, одговарајући ниво услуга и повољну пословну климу. Уз то, да би му у великој конкуренцији окружења баш ми били интересантни, град мора изгледати као привлачно мјесто за живот и рад. Пошто готово ништа од тога немамо, одмах смо предузели следеће кораке:
• Извршили смо попис свих празних привредних објеката погодних за изнајмљивање или продају инвеститорима и понуду уврстили у каталог општине. Она ће бити објављена и на интернет-страници.
• Извршили смо снимање стања тих објеката и индустријских зона у погледу опремљености потребном инфраструктуром и започели планирање сљедећих корака на реновирању / обезбјеђивању инфраструктуре.
• Извршили смо реорганизацију локалне управе ради повећања њене ефикасности. Реализација реорганизације је у току.
• Планирамо да у наредном периоду извршимо ревизију свих такси и дажбима које су у надлежности општине
• Започели смо активности на просторном и урбанистичком сређивању града. У току је израда идејног решења за поједине дијелове града.
• Детаљно планирамо активности на уређењу града, зелених површина и прилаза граду, као и ознаке у граду, на путевима и раскрсницама. Активности ће започети када то временски услови буду дозволили.

У сврху израде Стратегије развоја за период од 2013. до 2020. године, а у крајњем циљу коришћења тих података за одређивање наших реалних потенцијала у свим областима, прикупили смо оквирне, а у наредном периоду намеравамо да прикупимо детаљне податке о свим привредним субјектима, пољопривредним газдинствима, кадровским потенцијалима, сточном фонду, земљишном фонду и његовој искоришћености… и да о томе формирамо датотеку података која ће нам бити потребна у будућем раду.

Генерално гледано, привредним субјектима ове општине у протеклом периоду локална власт није обезбједила добру пословну климу и амбијент за развој, препустила их је да се сами сналазе на тржишту, није се довољно залагала за рјешавање постојећих проблема и то је довело до великих тешкоћа у пословању постојећих фирми, стагнације и гашења многих, као и до отпуштања радника.

Протекли период нам је доказао да некоординисане и непланске акције, посебно ако нису синхронизоване са стратешким опредјељењима виших нивоа власти, или ако их прати неспровођење сопствених одлука, воде ка несагледивим пословним, финансијским и социјалним посљедицама по цијелу заједницу.