Нови извјештај Савбезу УН у четири поглавља: Резолуција СДС о „грађанској БиХ“ највећа унутрашња пријетња Дејтонском мировном споразуму

Влада Републике Српске усвојила је данас, на 94. сједници, 24. Извјештај Савјету безбједности Уједињених нација који je, у име Републике Српске као потписнице свих анекса који чине Дејтонски споразум, генералном секретару УН и земљама чланицама Савјета безбједности, упутио предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

четвртак, 29 октобра, 2020 / 18:51

24. извјештај Републике Српске Савјету безбједности УН односи се на период мај – октобар 2020. године и у њему, као и у својим досадашњим извјештајима, Влада Републике Српске изражава своја виђења о кључним питањима и проблемима са којима се суочава БиХ, а у циљу разјашњавања својих становишта члановима Савјета безбједности и међународне заједнице.

У првом поглављу Извјештаја наглашава се опредијељеност Републике Српске за Дејтонски споразум и наглашава потреба да друге заинтересоване стране покажу исту опредијељеност. Дејтонски споразум је један од најуспјешнијих мировних споразума у историји, због концепта Устава БиХ који штити два ентитета и три конститутивна народа у БиХ. БиХ је често дисфункционална, али основни разлог не лежи у Дејтонском споразуму, него у одбијању важних актера да га прихвате и поштују. БиХ може бити потпуно успјешна само ако се актери у БиХ и изван ње буду придржавали Дејтона.

Друго поглавље Извјештаја бави се оспоравањима Дејтонског споразума који долазе из саме БиХ. СДА, највећа бошњачка странка, јасно је ставила до знања да не прихвата дејтонски компромис. Често демонстрира своје одбијање Дејтона, између осталог и у својој декларацији из септембра 2019. године у којој отворено позива на укидање дејтонске структуре БиХ. Позиви на такозвану „грађанску” БиХ у ствари су позиви на државу којом владају и којом се влада за најбројнији конститутивни народ у БиХ.

У трећем поглављу Извјештаја говори се о потреби да се лидери у БиХ залажу за регионалну сарадњу и помирење. Иако Република Српска и њени лидери раде на изградњи мостова са сусједним земљама БиХ, СДА и многи други елементи сарајевског политичког естаблишмента раде управо супротно.

Четвртим поглављем Република Српска наглашава своју опредијељеност за пут БиХ ка ЕУ и истиче напредак остварен на пољу европских интеграција, као и препреке које стоје на том путу. Република Српска остварила је значајан напредак на усклађивању закона са правним тековинама ЕУ и реализовала реформе са циљем постизања напретка на европским интеграцијама. БиХ такође напредује са реформама и показала је кретање на остваривању 14 кључних приоритета које је Европска комисија истакла у свом Мишљењу о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ. Међутим, даље присуство високог представника и страних судија у Уставном суду БиХ остаје препрека европским интеграцијама. ЕУ је с правом указала на то да је високи представник неспојив са чланством у ЕУ. 

Пето поглавље говори о приливу миграната у БиХ који, поред хуманитарне кризе, доноси пријетњу по безбједност БиХ.

Комплетан Двадесет и четврти извјештај Републике Српске Савјету безбједности Уједињених нација доступан је на интернет страници Владе Републике Српске у српској и енглеској верзији.



Коментариши