Нови изазови за Папандреуа и нови штрајкови
Владу премијера Јоргоса Папндреуа, која је синоћ добила поверење у парламенту, чека нови, још већи изазов пошто посланици треба да прихвате и њен програм штедње који је изазвао противљења чак и међу појединим члановима владајуће странке. Премијер сада треба да убједи и неке посланике у ПАСОК-у да гласају за програм штедње, који је иначе изазвао […]
Владу премијера Јоргоса Папндреуа, која је синоћ добила поверење у парламенту, чека нови, још већи изазов пошто посланици треба да прихвате и њен програм штедње који је изазвао противљења чак и међу појединим члановима владајуће странке.
У синдикатима већ најављују штрајкове у време када се парламент буде изјашњававао о програму штедње.
"Чинимо све што је у насој моћи да изведемо земљу из кризе… Имамо план, имамо изгледе да успемо уз помоћ међународне заједнице ", поручио је премијер, свестан да је синоћ у поноћ пребродио само једну препреку и да га следећих дана у парламенту чекају нова искушења.
Лидер водеће опозиционе Нове демократије Андонис Самарас одбја да подржи владин програм штедње и сматра да треба отворити преговоре с међународном заједницом и да неке ствари у њему треба мењати.
Према извештајима агенција, Самарс се нашао под притиском званичника Европске уније пошто би банкрот Грчке озбиљно угрозио заједнички монетарни систем.
Влада је у програму штедње предложила смањење плата, отпуштање радника и службеника, повећање пореза и продају јавних предузећа.
То је услов да се добије нова рата кредита од 12 милијарди евра, од укупно 110 милијарди колико је Грцкој прошле године гарантовано. У противном, земља средином идућег месеца практично неће имати готовине да плати рачуне за струју и воду – банкротираће.
Нови министар финансија Евангелос Венезелос, који се суочио са великим изазовом, нада се да ће парламент усвојити пакет штедње до краја јуна.
"Морамо да следимо овај курс како бисмно спасили земљу, стекли повјерење ЕУ", изјавио је он.
Грчка се суочила с највећом економском крзом у савременој историји: јавни дуг је премашио 340 милијарди евра, односно сваки становник, од 11,3 милиона грађана, дугује по више од 30 хиљада евра.
Економисти се питају да ли ће земља успети да изађе из кризе, иако је средњорочним планом штедње предвиђена и продаја јавних фирми, што би требало да обезбеди 50 милијарди евра.