Нови Хасанбеговићев иступ против антифашизма

Нови хрватски министар културе Златко Хасанбеговић стално је у средишту афера због својих контроверзних иступа, а један од њих је и одбрана имама Хусеина ефендије Ђозе, који је током Другог свјетског рата био у "Ханџар дивизији". Историчар Хасанбеговић недавно је антифашизам назвао "флоскулом", због чега је педесетак хрватских глумаца /као и због ћутања Хрватског друштва […]

уторак, 2 фебруара, 2016 / 12:40

Нови хрватски министар културе Златко Хасанбеговић стално је у средишту афера због својих контроверзних иступа, а један од њих је и одбрана имама Хусеина ефендије Ђозе, који је током Другог свјетског рата био у "Ханџар дивизији".

Историчар Хасанбеговић недавно је антифашизам назвао "флоскулом", због чега је педесетак хрватских глумаца /као и због ћутања Хрватског друштва драмских умјетника о таквим иступима ресорног министра/ напустило то еснафско удружење.

Медији су објавили и интервју који је 2013. године Хасанбеговић дао за "Погледе", а у коме је бранио Хусеина Ђозу, који је био имам 28. Регименте 13. СС Вафен "Ханџар дивизије" са чином капетана.

Након рата, Ђозо је одлежао пет година у затвору "јер је својим радом дизао морал у непријатељским јединицама".

Неки родитељи пожалили су се на то што основна школа у Горажду, коју похађају њихова дјеца, носи Ђозино име јер се ради о човјеку који је служио у нацистичкој војсци.

Према доступним подацима, Ђозо није учествовао у војним операцијама, али је као имам судјеловао у бројним активностима и носио официрску униформу са нацистичким обиљежјима и карактеристичном мртвачком главом на фесу, која је била заштитни знак "Ханџар дивизије".

Постоје и фотографије на којима је Ђозо у друштву високорангираних нацистичких официра.

Међутим, Хасанбеговић, тада сарадник Института "Иво Пилар", назвао је те документе "јефтиним новинарским сензационализмом".

Хасанбеговић је рекао да је све то плод српских лобистичких група на Западу, које настоје да измисле везе Бошњака са нацизмом, па су тако, према његовим тврдњама, у тај контекст стављале и Алију Изетбеговића.

Све је то, тврди Хасанбеговић, српски пропагандни рат с циљем дискредитовања бошњачке, хрватске и албанске политике као "нацистичке", "фундаменталистичке" и "терористичке".

Што се Ђозе тиче, Хасанбеговић је навео да се "компликована историја Другог свјетског рата, те држање и мотивација појединих актера, не могу интерпретирати само из визуре накнадне памети, испразног моралисања и оптике савезничког ратног напора против сила Осовине."

Хасанбеговић је навео да је Ђозо био осуђен на "само пет година затвора", те да га нису теретили за ратне злочине, већ "само за издајничко дјеловање".

Неки хрватски иторичари, пак, подсјећају на добре везе Ђозе и јерусалемског муфтије Хусеинија, који деценијама није престао да позива на убијање Јевреја.

Хусеини није могао да наговори ни једног Арапина да се придружи рату, па је умјесто тога за циљ изабрао босанске муслимане и послао их у смрт као њемачко топовско месо.

Именовање Хасанбеговића, као историчара, на мјесто министра културе, изненадило је многе културне раднике у Хрватској, који га сматрају, заједно са већ отишлим министром Црнојом, идеолошком батином лидера ХДЗ, Томислава Карамарка.