Новац, секс, дрога, алкохол и само један вук

Мартин Скорсезе и Леонардо Ди Каприо још једном су ме увјерили да се Холивуд није сасвим продао глупим комедијама, стриповима, снагаторима или мелодрамама…

Пише Андреја Левичник

О не… Напокон интелигентан филм, напокон више од двије реченице сценарија, напокон смислена прича, напокон задивљена излазим из биоскопске сале.

„Вук са Вол стрита“ је сам себи довољан, не треба му ни поправка ни додавање ни одузимање, само да се мало укључите и постаће вам јасно зашто је једно од најбољих остварења протекле године.

Чисто да разјаснимо неке ствари од почетка: Џордан Белфорт, Вук са Вол стрита, је и више него стварна особа. Рођен 1962. године, дипломирао биологију на Америчком универзитету, постао брокер, зарадио милионе, исте потрошио, провео 22 мјесеца у затвору због оптужнице која је имала наведен троцифрен број кривичних дјела. Данас је мотивациони говорник, и да, опет зарађује милионе. Написао је мемоаре „Вук са Вол стрита“ и „Хватање вука са Вол стрита“. Продао права за снимање филма. Доживио је да види како га глуми Леонардо Ди Каприо. Онда нека ми неко каже да није срећник.

Скорсезе нас је навикао да пристојан филм просто мора да траје више од два сата, а овог пута ћете одвојити тачно 180 минута. И неће вам бити досадно. Да ли ћете вољети главног лика? Мислим да не. Нико не заслужује да живи тако и да избјегне космичку правду и умре у мукама. Нико. Да ли ћете му завидјети? Хоћете, много…

Ди Каприо је већ награђен Златним глобусом за ову изведбу, а заслужио је и Оскара. Дошло је вријеме да му се Академија одужи за све оне брилијантне улоге које су се правили да нису видјели. Понекад помислим да ће највеће завјештање Џејмса Камерона бити то што је баш Ди Каприа одабрао за улогу у „Титанику“. Једна бљутава историјска мелодрама је мала цијена за каријеру коју је пажљивим бирањем улога направио.

Завешће вас од прве реченице, без обзира на то што нећете разумјети шта говори. Увјериће вас да је могао и потпуно сам да изнесе цијели филм. Сви други глумци су само статисти. Ту су због амбијента, а не због приче. Сасвим су неважни. Сви сем Метју Меконахија. Стари, оронули Мет је и даље мачак који води коло и његову петоминутну улогу ћете запамтити, без обзира што се у осталих 175 минута филма апсолутно нигдје не појављује.

Али вратимо се Леу – идеал америчког сна док стоји на педесетметарској јахти, обучен у бијело, обасјан сунцем и вијесник пропасти док дрогиран и парализован балави и пуза у хотелском фоајеу – све је то живот…

„Вук са Вол стрита“ је на тренутке толико опсцен да ћете пожељети да затворите очи и не гледате баханалије, курве, секс, с&м, голотињу, конзумирање дроге, алкохола и љекова против болова… На који начин је Скорсезе од толиког блуда и разврата направио овако сјајан филм, то ми никада неће бити јасно. Како је Џордан Белфорт све то преживио још је већа енигма.

У овом остварењу сви непрестано блебећу. Што сами, што једни преко других, што за вријеме секса, свадби, сахрана, временских непогода. Баш због тога не треба да вас чуди чињеница да је „Вук са Вол стрита“ филм са највише псовки. Посебно ће вас забавити бесмислени дијалози. Зашто је безалкохолно пиво без алкохола или да ли су мали људи патуљци, извођачи, људи или нешто треће… Кажем вам, само Скорсезе и Ди Каприо од тога могу направити ремек дјело. Само они…

Осим што блебећу често су и голи, сасвим. Изгледа да глумцима то није сметало, а неће сметати ни вама. Амбијент је такав да ће вам све изгледати одговарајуће, нормално, природно. Сви су безобразно богати, бескрупулозни, савршено обучени, док су обучени. Савршенство које је осуђено на пропаст.

Само у богатству нема пропасти. И затвор за богате је само привремен и неопходан одмор. Чак смо и ми то научили. Ако је електронска, хм, како ли се то зове, „наногица“, можда, била довољно добра за диву и српску мајку добра је и за Белфорта? Ипак, није све у новцу има нешто и доларима.

Вјерујте ми на ријеч, не можете себи допустити луксуз да не погледате „Вука“. Опустићете се, забавити, завирити у чудесни живот бахатих милионера и научићете да продате хемијску оловку. О да, у томе је сва мудрост. Продајем вам ријечи, али хемијску оловку не бих знала…