Нормалан, збуњен и – мртав: Преминуо Бањолучанин Мустафа Надаревић

Глумац Мусатафа Надаревић преминуо је након дуге борбе са тешком болешћу у 77. години. Дијагностификован му је био карцином плућа, недавно је отпуштен из болнице и био је у кући у Загребу, а како су писали медији није излазио због епидемиолошке ситуације.

недеља, 22 новембра, 2020 / 21:47

Мустафа Надаревић рођен је у Бањој Луци 1943. године, па отуд да је Бањолучанин, иако је живио и радио у многим градовима СФР Југославије, највише у Загребу.

Позоришну каријеру је започео у Загребачком позоришту младих, а 1969. године постао је члан Драме Хрватског народног позоришта у том граду.

Најприје је велике улоге добио у домаћем позоришту – Богдан у „Хваркињи“, Помет у „Дунди Мароју“, Милетић у „Оставци“, Леон у „Господи Глембајевима“. Његов таленат убрзо су препознали страни режисери па је добио главну улогу у представи „Лорензако“.

Осим тога глумио је Сирана, Фигара и М.П. Марфија у великим представама.

Филмску каријеру започиње тек почетком осамдесетих година у споредним улогама.

У филму „Отац на службеном путу“ Емира Кустурице из 1985. године истакао се улогом Зијаха.

Затим су услиједили филмови „Већ виђено“ Горана Марковића из 1987. године, „Глембајеви“ Антуна Врдољака из 1988. године, па „Кудуз“, „Глуви барут“, „Празник у Сарајеву“, „Пушка за успављивање“, „Ничија земља“, „Гори ватра“, „Нафака“ и многи други.

Као редитељ је дебитовао 1992. године са представом „Лет изнад кукавичјег гнезда“, а након тога поставио је неколико представа – „Балкански шпијун“ Душана Ковачевића, „Забуне“ Алана Ејкборна у Сатиричном позоришту Керемпух, „Хасанагиница“ Милана Огризовића у Хрватском народном позоришту и Народном позоришту у Сарајеву.

У посљедње вријеме широј јавности је познат тумачећи лик Изета Фазлиновића у серији „Луд, збуњен нормалан“ која је снимана од 2007. до 2016. године. Отуд и наш наслов – а коме је непримјерен, то је зато да се запитамо шта је све изречено у медијима о митрополиту Амфилохију и патријарху Иринеју (уз Артемија приде), а да се нико из Ефбиха није нашао да против тога устане јавно.

Посебно не они којима би засметао овај баш досјетљив наслов, а сви се запитајмо зашто.



Оставите одговор