Нон пејпер и нон стоп пријетње ратом са Башчаршије

Причу о словеначком "довршавњу распада Југославије" први је пустио сајт Политицки.ба, којим управља бивши Фахрудинов уредник Аваза. Све остало у медијима су реакције. Кад су они објавили, убрзо је Комшић признао да их је Пахор питао о разлазу, итд….

четвртак, април 15, 2021 / 16:24

Занимљиво, два дана се "наши" нису оглашавали. Само Сарајево, Словенија и Брисел. Тема је занимљива у сваком случају. Утакмица је била тврда, права првенствена.

Другима можда звучи као неки кисели краставац извучен да се народ забави, а нешто пролази испод…

Свакако да нешто пролази, па се текста иницијално са словеначког Незванично, дотакао чисто информативно РТРС, затим доста касније Еуро-Блиц. Данас је на ту тему писала и Политика.

РТРС не само да нема аналитичке амбиције, него је уређивачка политика озбиљно против било каквог промишљања.

Муњени блицкриг

Сљедећи озбиљнији текст је у најбољој традицији Блица, који је ту увијек на располагању владајућима када треба нешто завртити, али је међу првима који ће засути негативистичку и дефетистичку баражну паљбу, када Срби почну озбиљно дјеловати на одвајању Републике Српске.

То се, посебно уз јединство свих странака, дешава на провокације из Сарајева, као што је представа са Уставним судом БиХ око пољопривредног земљишта књиженог на државну заједницу.

Њемачке новине пуштају текст о прекрајању граница са (благо?) критичким нотама о тој идеји, коју, према тексту, подржавају Аустрија и Хрватска, као и Пољска, као јак савезник Американаца, који се опет томе противе.

Да имамо Факултет политичких наука, овај текст би се детаљно анализирао. Не због садржаја, него због тога ко га пушта, и које су му геополитичке импликације. Сукоб на релацији САД и Њемачке, које имају лошије односе због њемачке блискости Русији, са једне стране, и њемачких и(ли) америчких савезника Аустрије, Пољске и Хрватске; уз сагласност Француске, с друге стране?

Плус подршка тој идеји Аустрије, чији је тренутни унитаристички држављанин на челу ОХР, у исто вријеме када Швабе гурају свог високог представника умјесто Кловна Валентина?

Или је све само покушај мамљења Срба да прихвате "замјену територија с Косовом*", као што им је нуђена подјела Сарајева у ово што имамо данас.

Комшо и Џафи ће напасти, ако им се не попусти?

У тексту који нуди Блиц, можда је ипак најважније је да њемачке штампарије лист Тања Топић истомишљеник са Жељком Комшићем и Шефиком Џаферовићем. Муслиманским члановима предсједништва, који категорички одбацују могућност мирног разлаза.

И то је оно најпогубније.

Сви причамо о Пахору, а не да Комшо и Џафи пријете ратом ако Република Српска буде одржала референдум о независности.

А одавно је вријеме и да почнемо причу о томе да не желимо Додиков референдум, јер га је испроституисао преко сваке мјере и у њему више нема крви. Али сложићете се и да је изразито опасно када муслимански чланови предсједништва категорично изјављују да су за рат, а не за миран разлаз.

"Ово води БиХ и цијели регион у рат, то је потпуно јасно. Ми нећемо дозволити, ни по коју цијену, да се атакује на територијални интегритет БиХ, на њену независност и суверентитет”, казао је Џаферовић данас, као Алија Изетбеговић 1992. године.

НАТО мисли, оно што Невладинићи кевћу?

Још је опасније када њемачки страни плаћеник, а и сви други страни агенти под заједничким именом Невладинићи – изразито мирољубиво у јавности Српске држе страну исламистичким и граџанистанским агресивцима и ратним хушкачима.

Они, дакле, не виде могућност мирног раздруживања Српске и Ефбиха, те разумију муслиманске позиве на рат. Нема везе за њих што се то не би десило само простим гласањем у парламенту, као што је учинила нарко-НАТО парадржавна власт у Приштини, већ једним врхунским демократским институтом какав је референдум.

Даље, они виде рат као сасвим легитимну опцију и то се уопште не крије да је агресорска страна управо она која жвалави о миру, заједништву, мултиетничности и мултиконфесионалности, али непрестано напада мировни споразум. И звецка оружјем.

Бакир Изетбеговић тако изјављује да Дејтон није "лудачка кошуља", него "гипс који након срастања кости треба скинути, јер онемогућава пацијенту да се креће".

Додиков је референдум озбиљан таман колико и Бакирове пријетње?

Додик високе националне теме користи више пресмијешно и крајње ненадахуто, као пјевач којем је каријера у кризи и увијек се качи за онај стари хит. Референдум, референдум, пјева Додик ако се суочи са гњевом бирача у јавном мнењу, на преочите примјере бахатости и корупције његове власти.

Власт је најбитнија. Много, много битнија од конкретних националних тема, што се види и из СНСД-овог патриотског наступа при формирању власти у Сребреници. Додик је, опет због власти послушник Запада, што се види у његовом дјеловању око "пута у НАТО", а на основу његовог категоричног противљења истом је и убједљиво добио изборе 2018. године.

Ако је већ неко заборавио представу са слањем Жељке Цвијановић и рођене супруге на "инаогурацију Трампа".

С друге стране ту су јавна помињања производње и складиштења "оружја за не дај Боже", односно отворено спремање и пријећење ратом од стране Сарајстана. О чему не свједоче само вехабијска села на границама Републике Српске, већ и складишта наоружања попут оног нађеног недавно у Јањи.

Зато муслиманске пријетње, обзиром да је њихово јавно мнење изразито шовинистички, ратнохушкачки и агресивно настројено; звуче много озбиљније. Само су умјесто референдума магичне ријечи – Срби су кочничари, они су свему криви.

Поготово озбиљније од Додикових обећања о независности, у које више не вјерује ни режимски новинар док му поставља наручено питање.

Коридор 92: Ко ће гарантовати Србима излаз на море?

Политика, која уредно као изјаву преноси (као њемачки медиј) Џаферовићеве ријечи, у коректној аналитичкој синтези сталног дописника из Бање Луке помиње и други сценарио, који би се Србима у цјелини понудио у случају да се Албанији припоји Косово и Метохија. Па се ту каже:

"Подваријанта Јаншиног плана, како пише портал "Политички”, јесте и да се формирају три националне републике у БиХ. "Српска и хрватска имале би тесне везе с матицама, док би бошњачка република добила коридор према међународним морским водама који би гарантовао НАТО”."

Занимљиво да је у случају Дистрикта Брчко, који је начињен само да би Српску направио територијално нецјеловитом, исто тако помињан "излаз муслимана на Саву". Без обзира што у Оџаку и Орашју Ефбих већ одавно има излаз на ту ријеку. Ишло се на муслимански коридор, управо пресијецањем оног који су Срби направили операцијом Коридор 92, како би имали копнену везу са Србијом.

Српски излаз на море је нешто толико нечувено и незамисливо, да је у циљу спречавања тога измишљена читава хибридна Монтенегринска нација, којој су ближи Хрвати и која занемарује да је Његош био Србин. Због тога се Црна Гора најпростачкијим методама држи готово на ивици грађанског рата.

Опет наступају времена када ће сами Срби, почети опет да гледају попријеко оне који заступају његове историјске и културне интересе. А зато је најкривљи Додик и његова политика. Титулама фашиста, геноцидера, шовиниста, манијака, болесника; називају их вождови, учењаци и новинари "из региона".

А њихова наклоност је штоватељима братства и јединства битнија од сопствене куће, куће којој се отворено ПРИЈЕТИ РАТОМ, на било какав помен МИРНОГ РАЗЛАЗА.



Оставите одговор