Ноћни летачи (Nightflyers)

Ту исту сцену, са помахниталим биологом који сјекиром тражи освету за мртву жену пчеларицу и дијете зачето током путовања у свемиру, али у потпуности исту, и истом дужином као на почетку, одгледамо тек пред крај девете епизоде. Од њих десет.

Право освјежење у понуди научнофантастичних серијала и далеко је бољи и од прве и од друге сезоне Звјезданих стаза које се дају у његово вријеме. Од истог продуцента.

Продукција је све вријеме у свемиру, али на много вишем, те укуснијем нивоу, него што је то, рецимо Пространство. Увијек смо на броду, осим када пређемо у други. У једној епизоди.

Уједно, прича је занимљивија одраслом потрошачу ове аудиовизуелне разбибриге.

Најбољи примјер за то је када Тејл, младић телепата нивоа Л-1, погледа у ум Луми. Софтверашице одбјегле из неке врсте противтехнолошке секте налик Амишима, мање или више стотињак година у будућност од данас.

Тејл даје ниво настране занимљивости првих неколико епизода на броду Ноћни летач, али убрзо кварови и катастрофе бивају пребачени на одговорност Синтије Ерис. Телепате не могу да контролишу софтвер, већ су привиђења само холограми, кроз какве се манифестује и капетан брода, Рој Ерис.

Син мртве градитељке Ноћног летача и вође Ерис корпорације. Њен син је капетан брода који језди ка непознатом, па нам, појављујући се први пут уживо и ломећи врат побуњеном члану обезбјеђења, говори да је након њене смрти, само њено биолошко тијело отишло са брода.

Она, Рој, је остала. Свијести учитане у Кристал. Неку врсту хардвера за сав софтвер на броду, што се у серији пуно не објашњава.

Црна, хорор и мјестимично акциона научнофантастична драма, са настраношћу и мало таблоидном интригом, познатом свима који су читали или гледали Игру пријестола.