Ноћас спавамо сат дуже: Ево занимљивости о помјерању сата

Љетње рачунање времена биће завршено ноћас, три сата после поноћи, када казаљке на часовницима треба помjерити за један сат уназад, односно са три на два сата ујутру.

Љетње рачунање времена почело је у последњој недељи марта, а завршава се последње седмице октобра.

Овакво рачунање времена, чији је циљ углавном уштеда електричне енергије, код нас први пут уведено 27. марта 1983. године.

Од 1995. године казаљке на сатовима су помјеране у последњој седмици септембра, на основу одлука које је доносила влада, а 2006. године је донијет нови закон у тој области и рачунање времена усклађено је с Европском унијом.

Исланд је једина европска земља која није увела зимско и љетње рачунање времена.

“Службено вријеме” у свијету помјера се унапред у позну зиму или рано прољеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измјена одређују се на локалном нивоу и подложни су промијенама.

Помјерање казаљки у западној Европи уведено је почетком 1970-их година, уз образложење да се тиме “продужава” дан, омогућују уштеде у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.

Све европске земље користе љетње вријеме, а датум помјерања казаљки различит је од државе до државе, тако да на сјеверној хемисфери љетње вријеме почиње последње недеље марта или прве седмице у априлу.

Помјерање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недеље, да не би узроковало веће проблеме за радно становништво.

Прелазак на љетње и зимско вријеме први пут је забиљежено 1916. године у земљама на сјеверу Европе, а до сада је уведено у око 70 земаља, углавном на сјеверној хемисфери.

Од 2002. године Европска унија, као и остале земље у Европи, одредиле су да љетње вријеме почиње последње недеље марта и да се завршава последње седмице октобра.

На јужној хемисфери је почетак и крај љетњег времена обрнут у односу на сјеверну. Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на љетње рачунање времена.

Исланд је једина европска земља која није увела зимско и љетње рачунање времена.

Израел је до прије неколико година мијењао љетње вријеме различито од остатка свијета, због посебног лунарног календара, па већина рачунарских система није могла да прелази на израелско љетње вријеме.

Од прољећа 2011. у Русији се рачуна само љетње вријеме, након што је указом предсједника Медведева одређено да се сат више не помјера у јесен, због штедње енергије.

Поједини астрономи су, међутим, против помјерања казаљки и вјештачког “продужења” дана, јер сматрају да природу не треба “мучити”, макар се то правдало и економском рачуницом.