Нобило: Јуре Радић највјероватније под истрагом
Хрватском Државном тужилаштву тешко би било да избјегне истрагу о Јури Радићу ако постане правоснажна пресуда Анти Готовини и Младену Маркачу за злочине над Србима у "Олуји" 1995. године и ако се потврди да је Радић био дио удруженог злочиначког подухвата, рекао је хрватски адвокат Анто Нобило. Радић је једини живи и непроцесуирани званичник из […]
Хрватском Државном тужилаштву тешко би било да избјегне истрагу о Јури Радићу ако постане правоснажна пресуда Анти Готовини и Младену Маркачу за злочине над Србима у "Олуји" 1995. године и ако се потврди да је Радић био дио удруженог злочиначког подухвата, рекао је хрватски адвокат Анто Нобило.
Радић је једини живи и непроцесуирани званичник из периода "Олује" кога је судија Алфонс Ори прогласио суодговорним за етничко чишћење Републике Српске Крајине.
Хашко тужилаштво разматрало је Радићеву улогу након завршетка војних операција као министра обнове и развоја. Против њега није подигнута оптужница, али је битно помогао кумулативној пресуди Готовине и Маркача.
"Докази не показују да Радић јесте и на који начин био укључен у операцију `Олуја` или војна питања. Његова улога и дјела постала су важна у тренутку кад су крајински Срби напустили своје домове и Хрватску", написао је у образложењу пресуде Ори.
Током суђења Хашко тужилаштво посветило је пажњу дискриминационим законима и административним мјерама Владе Хрватске, посебно Радићевом министарству, којима су обесхрабривани српски повратници. Тужилаштву су на располагању стајали Туђманови транскрипти и Закон о привременом одузимању и располагању имовином српских избјеглица који је одмах након "Олује" донијело Радићево министарство.
Уз текст закона, Тужилаштво је Суду приложило и записник са састанка са Туђманом од 11. августа 1995. који, по њихову мишљењу, доказује намјеру етничког чишћења. Том приликом Туђман је од Радића захтијевао да се у закон унесе мјера којом би се имовина Срба преписала држави ако се они не врате кућама у року од три мјесеца. Одбрана, сада осуђеног Готовине, покушавала је увјерити Суд да није била ријеч о конфискацији него да је ријеч о "привременом посједовању" српске имовине, али превладали су аргументи оптужбе.
Тужилаштво је Суду предочило и записник састанка од 22. августа 1995. током којег је Радић Туђману изнио план о "насељавању историјски критичних подручја", тврдећи да се "нипошто не смије допустити да на тим просторима буде више од десет одсто Срба".
Туђманово реаговање: "Ма, ни десет одсто!" свједоци одбране покушали су релативизовати. Радић је пред Судом тврдио да се "поменутих десет одсто" не односи на расељавање Срба, него на насељавање Хрвата на том подручју, чиме је само ишао на руку Тужилаштву које је доказивало да су оба процеса текла плански и паралелно не само на подручју Хрватске, већ и БиХ, пише лист.
Суду је предочен и транскрипт разговора Туђмана и Радића о БиХ. Министар обнове поновио је замисли о насељавању расељених подручја: "Столац требамо одржати хрватским, а вјеројатно и Требиње. То нам је приоритет као Петрова гора и Бановина". Туђман је томе додао: "Добро би било кад бисмо могли и Јајце… Мораћемо Муслимане носити на леђима. Неће нам бити друге него да их постепено кроатизујемо".
Радић није био задужен само за неугодне задатке након "Олује". Највећи профитер поратних разарања у Хрватској и Херцег-Босни била су предузећа из грађевинског конзорцијума које је водио Институт грађевинарства Хрватске, на чијем је челу Радић.