Њима било лијепо: Комшо и Џафи празнични у свом државоидном филџанчићу

Игноришући факат да немају контролу над пола територије која нападно и одлучно не слави, предсједавајући Предсједништва БиХ Љиљан Комшић и (друг) члан Шефик Џаферовић честитали су „свим грађанима и народима у БиХ и дијаспори 1. март – Дан независности БиХ“.

понедељак, 2 марта, 2020 / 07:45

Такође, они игноришу и што у свим оним мјестима која имају (неуставно) шаховницу на грбовима градова, чак ни у Ефбиху не славе 1. март – ако ни због чега, због тога што то чини Жељко Љиљан Комшић.

Надаље, игноришу и чињеницу да им је логика на којој заснивају своје честитке противурјечна самој себи, па тако Комшо каже да је „већина грађана и народā се изјаснила за суверену и независну“, не видећи у томе прегласавајући шовинизам једног народа, који није хтио да остане у СФРЈ баш под изликом да је српски народ већински, па је то онда „Велика Србија“.

Он је задовољан што је и данас у предсједништву однос 2:1 и жели да то остане и у тзв. Уставном суду БиХ (5:4), али је то однекуд и равноправност народа…

Кад каже „већина народā“, то значи већина од два народа је прегласала мањину од једног (српског) народа!

У реду, а зашто онда даље у својој празничној посланици борац једнонационалне и исламистичке Армије БиХ, обећава „Увијек ћемо се залагати за Босну и Херцеговину која ће бити држава равноправних грађана и народā“, када слави резултат постигнут захваљујући ономе што је изгласала „већина од два народа“?

То ни њему није јасно.

Џафи је исто правовјерник, који такође у својој честици не посједује именантну логику. Он је, ко зна како измаштано, 1992. године био „против тираније“ слиједећи писца Исламске декларације?!

Такође, он се борио против „пријетњи нестанком БиХ“, док је у стварности тиранија школским примјером исте оличена у ОХР, за чији вјечни останак се он залаже и данас.

Борба за сувереност је и да туђини суде у твом рођеном „Уставном суду“ и то противно вољи судија из редова српског и хрватског народа? Да ли је то та „владавина права, демократија и идеја о равноправности свих грађана“ коју заговара Џафко у својој благданској фетви?

Непоштовање одлука тзв. Уставног суда БИХ, као она о равноправности бораца Армије Западна Босна под командом Фикрета Абдића (стварног побједника предсједничких избора 1990. године у Социјалистичкој Републици БиХ, чију функцију је преузео Алија Изетбеговић), а који су били против исламистичке политике СДА и за договор са Србима, на најбољи начин показује колико та измаштана „суверена и независна БиХ“ не постоји у стварности.

И то највише захваљујући управо политици коју агресивно натура и заговара Сарајстанска чаршија. Дакле, они неће поштовати одлуке тог тзв. Уставног суда БиХ када им не одговарају (и то никада!), али зато Српска треба да их поштује увијек и свугдје, јер је непоштовање њихових политичких, правно неутемељених и крајње недемократских одлука – „пријетња нестанком БиХ“?

Важи…

Но, да мало увеселимо атмосферу, ево и честитки у цјелини и без измјена:

Равноправност мајоризације у Комшином стилу: Гласаш за једног, добијеш два члана предсједништва

„Прије двадесет осам година већина грађана и народа се изјаснила за суверену и независну државу Босну и Херцеговину. Иако је много изазова пред нама, сигуран сам да ћемо заједно стићи до нашег циља, а то је достојанственији и просперитетнији живот за све грађане и народе Босне и Херцеговине. 

Увијек ћемо се залагати за Босну и Херцеговину која ће бити држава равноправних грађана и народа, за државу у којој је било, у којој има и у којој ће увијек бити мјеста за све.

Свим Босанцима и Херцеговцима честитам Дан независности Босне и Херцеговине“, наводи се у честитки предсједавајућег Комшића. 

Џедај Џафи против тираније, али прегласавањем једног конситутивног народа и страним судијама у домаћем суду

На данашњи дан 1992. године грађанке и грађани Босне и Херцеговине дали су свој глас за суверену, цјеловиту и демократску Босну и Херцеговину. То је био глас за слободу и самосталност, а против тираније и пријетњи нестанком БиХ.

Генерација која је извела нашу домовину на пут самосталности учинила је епохалну ствар која ће бити вјечно запамћена у босанскохерцеговачкој историји.

Референдум о независности Босне и Херцеговине проведен је, уз строго поштивање Устава Босне и Херцеговине и међународног права, због чега су све државе свијета признале Босну и Херцеговину као независну земљу.

И данас, 28 година послије, вриједности  које симболизује 1. март – владавина права, демократија и идеја о равноправности свих грађана, остају основна идеја водиља ка коначном циљу, а то јесте безбједна и просперитетна Босна и Херцеговина, чланица Европске уније и НАТО савеза.

Свим грађанкама и грађанима у домовини и дијаспори честитам 1. март, Дан независности Босне и Херцеговине.



4 КОМЕНТАРА

  1. Ђе су се ово сликала браћа у унформама,“спремни за домовину“. Овај златни љиљан, а овај други шуровао са муџахединима. Наш шверцовао цигарете, а можда и нафту, али и то је боље него убијати на правди невине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *