Њемачка жели јачу војску, да јој судбина не буде у америчким рукама

Њемачка је у питањима одбране деценијама препуштала "прљав посао" другима – углавном НАТО, а војни експрети кажу да мора да се ради на војном јачању Европске уније, што је канцеларка Ангела Меркел наговијестила изјавом "ми Европљани морамо нашу судбину да узмемо у своје руке".

субота, октобар 14, 2017 / 16:06

Водећи њемачки стручњаци за безбједност више не виде САД као најважнијег савезника и сматрају да би Берлин, када је ријеч одбрамбеној политици, више требало да се фокусира на ЕУ умјесто на НАТО. То произилази из анкете спроведене међу 200 стручњака за одбрамбена питања из политике, привреде, међународних организација и медија, пише Дојче веле.

Резултате истраживања објавио је бриселски труст мозгова "Пријатељи Европе".

У њој се износи тврдња да је привредно најснажнија европска земља, када се ради о одбрамбеним питањима, живјела о трошку својих партнера, те да би сада требало више да учини за своју одбрану.

Меркел је увидјела да је вишегодишњим смањењем војног буџета ослабила Бундесвер. До заокрета је дошло 2016. године. Ипак биће потребно много времена да се изједначе недовољна финансијска издвајања из прошлости. Отприлике петнаест година ће бити потребно да се модернизује ратно ваздухопловство. При том, каже Тејлор, није проблем новац већ менталитет. Њемачка је у могућности да издвоји више новца за одбрану. И поред историјског терета нема оправдања за то што Њемачка другим земљама препушта "прљав посао".

"Сјенке прошлости су терет за Њемачку, али истовремено јој омогућују комотну позицију", оцијенио је он.

Могућу промјену курса Меркел је већ наговестила. Њена чувена изјава "ми Европљани морамо нашу судбину да узмемо у своје руке", односи се на двосмислене изјаве Доналда Трампа о колективној безбједности НАТО.

Повод за војно јачање је наводно војно јачање Русије и анексија полуострва Крим. Прави разлог је, тврде поједини аналитичари, јачање Њемачке хегемоније унутар системском кризом растрзане ЕУ. Жеља за јаком армијом је предупређивање потенцијалних потреба за интервенционизмом у самој Европи.



Оставите одговор