Њемачка увози раднике из посрнулих европских економија

Њемачка привреда се суочава са недостатком квалификоване радне снаге, па зато тражи стручњаке у земљама чланицама Европске уније које су тренутно у кризи – Шпанији, Грчкој и Португалији.

Према подацима Савезног завода за запошљавање, Њемачкој недостаје приближно 36.000 инжињера и више од 5.000 љекара. Завод се усмјерава посебно на инжињере из Шпаније и љекаре из Грчке.

„У Шпанији су без посла хиљаде инжињера и информатичара“, изјавила је директорка одјељења за посредовање у запошљавању странаца Моника Фарнхаген. Наводно, 17 хиљада Шпанаца у принципу је заинтересовано за посао у Њемачкој, преноси Дојче веле.

У Грчкој су усредсређени на младе љекаре који у својој земљи морају да прођу дужи стаж него у Њемачкој.

Према речима Фарнхагенове сада се воде разговори и у Португалији, гдје су за долазак у Њемачку заинтересовани првенствено његоватељи и његоватељице. Инжињера, љекара, његоватеља и квалификованих радника који би дошли у Њемачку има и у Хрватској и Бугарској.

Влада у Берлину је прошлог мјесеца ублажила услове за запошљавање квалификованих људи из других земаља како би дјелимично ријешила дуготрајно старење становништва и ниску стопу наталитета.

Међутим, услови за запошљавање нису једина препрека ограниченог прилива квалификоване радне снаге у Њемачку. Проблем је и њемачки језик који је за многе тежак, а број курсева у њиховим земљама је мали, кажу у Заводу за запошљавање.

Њемачки одавно није први језик који странци бирају. Већина квалификованих људи као први језик учи енглески, а затим и тражи посао на енглеском говорном подручју.

Осим тога, англосаксонске земље не нуде само радно мјесто, него цијели пакет за цјелокупну породицу – курсеве језика, станове, посао за супругу или супруга и мјесто у вртићу за дјецу. „Из тих примјера можемо да учимо – није довољно имати атрактивне фирме и производе, него и друштво мора бити спремно да те људе прихвати и интегрише“, каже Фарнхагенова.