Њемачка у нашем срцу: Владар без шпилхозни

Дејан Каталина, велики познавалац популарне културе, дао је овај пут своју анализу геополитички поглед на нови, еврозонски успон Њемачке. Након бриселског карамбола који је означио отцепљење Британије од Немачке и Француске, све више се прича о једној од омиљених тема теоретичара завере, али и ветерана Другог светског рата (све малобројнијих) – воздизању Четвртог Рајха. Пише: […]

петак, јануар 13, 2012 / 07:43

Дејан Каталина, велики познавалац популарне културе, дао је овај пут своју анализу геополитички поглед на нови, еврозонски успон Њемачке.

Након бриселског карамбола који је означио отцепљење Британије од Немачке и Француске, све више се прича о једној од омиљених тема теоретичара завере, али и ветерана Другог светског рата (све малобројнијих) – воздизању Четвртог Рајха.

Пише: Дејан Каталина

Неприхватање британског премијера Дејвида Камерона да се придружи европском фискалном споразуму, правдајући то „одбраном и промовисањем британских интереса“, чиме је звизнуо шамар у фацу Меркеловој и њеном Боб Року сличном кедију, Саркозију, Немачка је де факто постала главни европски банкар, али истовремено и брутални стратег економске и политичке будућности старог континета. Што, нормално, одмах буди сумњу.

Довољна је вишедеценијска доминација Немачке у фудбалу да би се повукла паралела са нацистичком иконографијом, а ова ситуација у којој Меркелова добија, наизглед, одрешене руке да општи са мајком коме стигне, не личи ни на шта друго доли на трејлер за нови холокауст.

Таман да им Жером Боатенг једног дана буде председник, а Мехут Озил канцелар, Немци никад неће моћи да побегну од своје нацистичке прошлости и чињенице, која је данас, након укидања мораторијума на избегавање да се о томе прича гласно, потпуно јасна.

Сви су они, на овај или онај начин, били фасцинирани Хитлером и супериорношћу нацистичке Немачке. Од Хуго Боса, који им је кројио парадне униформе, преко Лени фон Рифенштал (по Хитлеровој наруџбини снимила је контроверзни документарни филм „Тријумф воље“, у коме је приказала нацистички конгрес са парадом у Нирнбергу 1935.

То остварење се сматра кључним филмом нацистичке филмске пропаганде; технички савршено изведен, уз употребу 30 камера, што је било незамисливо за доба у коме је настао.

До, на концу, Гинтера Граса. Нобеловца и познатог антинацисту те присталицу Социјалдемократске партије Немачке, који је у својим мемоарима „Љуштећи лук“ из 2006. године признао да је поткрај Другог светског рата био у елитним нацистичким СС јединицама. Листа је много дужа, али мислим да су ови примери довољно илустративни за малопређашњу тезу.

Уосталом, довољно је бацити поглед на садржај који у последње време доминира кабловским каналима „Национална географија“, „Дискавери“ и „Хистори“, па видети да им је програмска шема пренапучена документарцима о успону нацизма, зачетку Другог светског рата, Хитлеру у свим могућим видовима и фашизму уопште (од Дучеа и Франка до Јапанаца).

Коинциденција? Ма, јок, чиста медијски актуелизам, па макар и исфорсирани.

Der Höhepunkt der Fete war der Gruppenfick danach

Наравно, ако тражиш паралелу сигурно ћеш је и наћи, али доминација Немачке у ЕУ свакако није уобразиља. Меркелова је осетила општи зент од тога, па је брже-боље испалила: „Важно ми је да вам кажем да не морате да бринете због страхова које чујете или о којима читате ових дана – да Немачка жели да доминира Европом или слично. Апсурдно је. Европско и Немачко уједињење су били и остали две стране исте медаље и то никад нећемо заборавити“.

Баш нас је умирила. Нешто слично је и Лубурић рекао у Бањој Луци 1941. Године, па су ми усташе убрзо поклале целу фамилију.

Вероватно су због тога неки њене речи након Брисела тумачили и овако: „Сазревају ставови унутар ЕУ да је Немачка решила да влада еврозоном, односно Европском унијом, на начин супротан Лисабонском спразуму. Врх ЕУ и еврозоне је прихватио опцију немачке доминације и контроле над буџетима чланица да се не би распала еврозона и нестао евро.

Владе које буду прихватиле нови споразум о фискалној унији, мораће да пристану на досад незабележено уплитање институција ЕУ у државне буџете што је урушавање државног суверенитета и нека врста финансијског протектората. Уводе се и казнене мере, односно санкције, за државе чији дефицити премаше три одсто вредности БДП.

Буџети држава еврозоне мораће да буду достављани на увид Европској комисији, која ће имати и права ревизије, па ће тек онда буџети бити и усвојени у парламентима држава чланица еврозоне. Државе ће, такође, морати унапред да известе Унију о томе колико планирају да се задужују. Иза ове контроле стајаће ЕЦБ и, вероватно, ММФ, а све то под контролом Немачке и, вероватно, финансијског и банкарског система САД.“

Још пре бриселског фајта, Немци су наметнули Грцима и Италијанима нове премијере, технократе блиске врху ЕУ лојалном Швабама и ММФ-у, што је посебно изнервирало Британце, који су у медијима врло отворено покренули питање нацистичке прошлости, све чешће цитирајући Маргарет Тачер и њен став да ће „утопијска мегадржава бити Вавилонска кула којом доминира Немачка“, мислећи притом, офкорс, на ЕУ.

Један од најдиректнијих поборника овог става је Ју-тјуб звезда Најџел Фариџ (или Фераџ), контроверзни лидер Британске независне партије у Европском парламенту, који је зборио овако: „Ми данас живимо у Европи којом доминира Немачка, а то је нешто што је Европска унија требало да спречи. Два пута смо у двадесетом веку поднели огромне жртве да би зауставили немачку доминацију. Мислим да ово што се сада дешава уопште није добра ствар. Оно што је урађено демократији да би се спасио евро треба све да нас забрине“. Иначе, његова друга жена је Немица и с њом има двоје деце, тако да очигледно и приватно зна шта значи „немачка доминација“.

Ту треба додати и онај промашени Саутгејтов пенал у финалу Европског првенства против Немачке 1996. који Енглези још нису адекватно преболели.

Упркос противљењу Британаца и још неких држава које се скоро ништа и не питају (типа Србија), Немачка је фактички обезбедила економску, политичку и стратешку доминацију. Американци се нису оглашавали по том питању, што значи да је њихово ћутање заправо знак одобравања.

Елем, да ли то значи да је управо почело лагано формирање фамозног, скоро окултног Четвртог Рајха? Пааа… Тешко. Докле год Мосад функционише и докле год се јеврејско-израелски представници нешто питају, а питају се наравно, такво што неће бити могуће. Неће бити могуће све док је актуелан рефрен хита Леонарда Коена: „Фирст wе таке Манхаттан, тхен wе таке Берлин“. Значи, на свето никада.

Willst Du ficken oder was?

Остаје да се види где смо ту ми? Својим природно крутим ставом да Србију не пусте ни на праг Уније, Немци, новопрокламовани владари старог света, праве јој поприлично scheisse унутрашњег карактера.

Реално, Србији улазак у ЕУ и није нужан (гледано из перспективе пука, тј. посвемашње сиротиње раје), али будући да комплетна политичка платформа и власти и опозиције (а тек енономска!) почива на тој премиси, у недостатку реално оствариве (чак и незамисливе) алтернативе, земља граби, лагано али сигурно, у загрљај васкрснулих и само наизглед упокојених архитеката и подизвођача Милошевићеве идеологије. Поред ремастеризованих перјаница СПС-а које ресорно већ владају државом, те одметнутих Радикала, помаљају се и типови који су почетком деведесетих шетали престоницом у маскирним униформама паравојних формација, с револверима за пасом, ширећи се попут џиберских шерифа из тексашких вукојебина, претли непоћуднима и са својом братијом нас истресали из кревета усред ноћи, да би нас депортовали да против своје воље стављамо главу у шлем на фронтовима које су измислили са својим фингираним антиподима с друге стране нишана.

Попут СПС-оваца, они такође имају изговор за своју „мрачну“ прошлост (морали су да бирају – да буду смрадови или да буду мртви, па су изабрали природно решење), носе модерну и актуелну гардеробу цењених фешн фирми уместо униформи, патриотска реторика им је прилагођена садашњем тренутку и можданим капацитетима већине; леђа им чува иста организација, популарно звана „служба“, која их је првобитно и измислила те пустила у промет, а која сада има нове клијенте. Или су и они остали исти? К’о да је битно…

Ја босиљак сејем – мени Фридрих Ниче

Тек, било да је реч о Немачкој или Србији, задах фашизма никад неће изветрити. Што важи и за остатак Европе и света. Што би се рекло – исто срање, друго паковање, па све тако у круг.

Замамна, а истовремено до зла бога дебилна идеја о поретку у којем самопрокламовани генијалци и визионари фурају трип да су изданци генетски супериорније људске врсте – надљуди (јеб’о их лоше протумачени Фридрих Ниче!), неискорењива је, па се стога духови прошлости враћају да нас прогоне по истом принципу уз другачије нијансе.

С фашизмом ил’ без њега, с Леном или Ненон, с Бајерном ил’ Борусијом Дортмунд, с Вивом или „Бравом“, немачко управљање Европом неминовно ће проузроковати многе катастрофе и ланчане реакције, а међу њима наћи ће се и ново скретање Србије у „сиву зону“; (п)остаћемо сиромашна земља (с пар нових мостова и саобраћајница) са огромним процентом незапослености, готово нултом стопом индустријске производње и извоза, без иностраних улагања, потпуно мртвим градовима и селима на југу, док ће београдским и новосадским трговима опет уместо певача доминирати нове-старе патриоте, иначе хероји ток-шоу дискусија, грлено позивајући људе на оружје, на одлучну акцију и одбрану светиња: Косова, земунског кеја, Суботице, Златибора, Санџака… Притом свесни да је њихов вихорни патриотизам као таксиметар (откуцава друг тарифу к’о блесав, наравно и на чекању), те да је највећа животна светиња њихова рођена гузица, тзв. пркно.

Реч је, наиме, о сценарију који су планери Ђинђићевог смакнућа имали у виду док су на покојног нишанили. Ниједан од тих и таквих не седи у било ком српском казамату, баш као што ни сама Србија није толико битна у целој причи. Не, Србија је само победила на локалном такмичењу за Најбољи фактор нестабилности у региону, показавши се најквалитетнијом кад је реч о заметању клице галопирајуће епидемијске анархије и њених нуспојава. Зашта је сама крива. Тек да се зна.

Nimm Dein Scheißgeschenk und schieb’s Dir in den Arsch!

Стварање некакве уније налик бившој СФРЈ, или темеља за безконфликтну економску сарадњу комшијских држава истог корена, нешто је чега се бирократе у ЕУ највише боје, а многи и отворено говоре против тога. На пример, већ помињани Фариџ, дефинисан као евроскепкит и на овим просторима симпатисан због критика на рачун челника Европског парламента, пре него што је Хрватска потписала приступницу у Бриселу, зборио је овако:

„Открио сам да ЕУ чини све што може како би подмитила хрватску политичку класу – и у томе прилично добро успева, заправо, превише добро. Европска Унија је Хрватској већ дала 320 милиона евра у оном што се назива претприступна помоћ. Европска Унија је управо потрошила милионе евра на блатантну пропаганду и рекламну кампању кроз коју се Хрвати настоје убедити како им је Еврославија једина преостала нада.

Заставе Европске Уније се вијоре на службеним зградама у целој земљи како би се стекао утисак да се ради о већ готовом послу. У Хрватској не фали помагача овој намери јер су стари комунисти још живи и још увек на моћним позицијама – сви ће се они лично енормно обогатити ако се Хрватска прикључи Европској Унији…

Ова земља је готово хиљаду година тражила независност. Задњих 20 година је коначно и има, напустили су пропали југословенски политички експеримент – но ако буду дигли руке за придруживање Европској унији, гласаће за поновно прикључење новој Југославији – пропалом политичком експерименту који тек треба да имплодира“.

Из српског угла

Гледано из српског угла, ово се може тумачити и као смишљен сценарио да Србија остане са залупљеним вратима Уније испред носа, док за то време њихови суседи из Хрватске, српског архенепријатеља, уживају у благодетима приступних фондова и осталим лепотама живота под сукњом Ангеле Меркел и њокалицом Николаса Саркозија.

Исти осећај имаће и друге државе из региона попут Босне и Македоније, које због своје сложене међународне ситуације нису ни близу да конкуришу за улазак у ЕУ, мада има неких који им сугеришу да то и није толика научна фантастика. А могло би се и протумачити како је Хрватска потребна ЕУ да се Словенци не би превише опуштали.

Могло би се тумачити на хиљаду начина, али могао је и Видић да погоди пенал против Словенаца, само није. А зашто није? Је л’ Хандановић тол’ко добар голман или Видић не уме да пуца пенал? Видите и о томе би могли до сутра… А тек о овоме… Значи, боље да ни не почињемо ту расправу, него да се дотакнемо још неких ствари везаних за покушаје здруживања.

Платини и турске серије

У прилог противљењу ЕУ било каквом међусобном повезивању на просторима Западног Балкана, говори и покушај оснивања Балканске лиге у фудбалу, у којој су требали да учествују најбољи регионални клубови. Директор бугарског ЦСКА, Драгољуб Симоновић, у новембру 2011. изјавио је: „Балкан и Источна Европа много заостају за западом. Ако сами себи не помогнемо, нећемо достићи њихов ниво. Многи клубови из Србије, Бугарске, Грчке, Русије, Румуније и Турске нису успели да се ове сезоне пласирају на међународна такмичења. Одатле идеја да се формира регионална лига. Интерес свих је да се играју јаке утакмице, а не само оне у домаћем првенству“.

УЕФА је одмах сасекла ову идеју саопштењем да неће подржати формирање Балканске лиге. У писму које је потписао заменик генералног секретара УЕФА Теодор Теодоридис, а упућено је Фудбалском савезу Бугарске, наводи се да УЕФА неће послати свог представника на састанак у Софију који је заказан за понедељак, а на коме ће се разговарати о оснивању асоцијације балканских клубова, пренеле су агенције.

Даљих образложења није било, дошло је и до одустајања већине регионалних клубова (да не причамо да су хрватски тимови, а с њима и Партизан, у старту били против), па се ова идеја урушила колико одмах, иако је и те како имала смисла са спортске стране, као и здраву финансијску логику.

Мислим, јеби га, коме би сметала Кокошињац лига? Онима којима требају Турски спонзори, очигледно. Тако су нама од Турака запале серије, а кинта је отишла Платинију.

Балканска унија

Немам намеру да тврдим да постоји завера против оснивања било каквих унија на Балкану, уосталом имамо регионалну кошаркашку Јадранску лигу, коју контролишу Словенци, а освајају Гробари, тек очигледно је постојање интереса да на овим просторима настави да доминира тензичност и нетрпељивост, а њен гарант свакако ће бити кљакава Србија изван ЕУ, држава изгубљена у митској прошлости, ојађеној садашњости и неизвесној будућности (у економском и територијалном погледу).

У њој ће наставити да доминирају сваковрсни дуализми, а сукоби произашли из њих ће се само множити и по потреби ескалирати у правцима који буду одговарали онима који су овакву Србију хтели и произвели. Ко су они? Јес’ да ланем, па да ми сутра полупају шоферку или изломе колена. Зезам се, немам благе везе, кеве ми, а неозбиљно је да нагађам.

Можда их раскринка Љуба Милановић ако га опет позову да гостује у јутарњем програму на РТС-у; он се специјализовао за овакве ствари.

Der Typ hat mich ganz schön beschissen!

Уместо тога подсетићу вас на исте ствари на које подсећају и речени документарци на „Националној географији“ и „Хисторију“: да је фашизам ескалирао у време када је свет био у великој економској и друштвеној кризи након завршетка Првог светског рата, с огромним бројем тињајућих жаришта, нерешених проблема и крвавих сукоба широм планете – од Манџурије преко Етиопије до Шпаније.

У многим европским земљама на власти су били истрошени монарси или неспособни пролиберали. Параноични зент од комунизма био је једнако велики као и сада, само из другачијих разлога (тада се ваздизао, сад може да се повампири), незапосленост и инфлација међусобно су обарали негативне рекорде и подизали лествицу мизерије. Раја је очајнички, као у песми Бони Тајлер, требала хероја – који је јак, брз, одморан од лета, хероја на јутарњем сунцу, сигурног, скорашњег и већег од живота – некога ко ће се попети на говорницу, стати пред преплашену масу и рећи:

„Онима који желе да живе, мора бити омогућено да се боре, а они који не желе да се боре у овом свету вечне борбе за опстанак нису ни заслужили да живе“ или нешто једноставније: „Нико не сме да вас бије“. Кад су се овакви „хероји“ појавили, проблеми су нестали. Појавиле су се масовне гробнице и свеопшта разарања. А Ангела Меркел је још увек била добра, млада, расна Швабица.

Могућа поента

Дакле, да поентирам, ако је то икако могуће. Не требају нам мајанска пророчанства већ минимум здравог разума како би закључили да ће 2012. бити година великих и апокалиптичних срања широм планете.

Е, сад, једно од њих могла би бити ревитализација фашистичке идеје затомљене незадовољством огромних осиромашених маса, које тако могу постати леталније од осиромашеног уранијума. А то уопште није тешко.

Како нас је научио аутор „Мајн Кампфа“, рецепт је једноставан: „Лаж треба да буде велика, треба да буде једноставна, мора се непрестано понављати, и на крају ће људи у њу поверовати“.

Ха, знам! Након ове реченице сумњате и у оно што сте прочитали у овом тексту. Тако и треба. Мислите својом главом, избегавајте спинове политичара као што Ноле неутралише Надалове и будите сигурни да ће све бити океј док се Ангела Меркел не појави у јавности у шпилхознама.

Ако се то деси, па – најебали смо, ал’ глобално.



0 КОМЕНТАРА

  1. Aha,sad je jasno sto ganci gotivi Armani…
    Nijesam znao ovo za Hugo Boss-aB-)

    “кљакава Србија изван ЕУ, држава изгубљена у митској прошлости, ојађеној садашњости и неизвесној будућности (у економском и територијалном погледу).“

    Evo u ovom i jos nekim pasusima ovog teksta cija je prva polovina obecavala da bude jedan od jacih na Frontalu ,iz aviona se vidi tipicni Beogradski sebicni “pogled na svijet“,koji je nas narod doveo do ivice nestanka.
    Bravo!Jos malo ovakih uniznih samosazaljenja i (ubacene) mantre repetitorskog tipa MEA CULPA i…mozemo komotno reci “zbogom Srbijo“.
    Pa onda se neko cudi zasto je Srpska matica a Srbija,zemlja u kojoj ce ovom logikom uskoro(vec vidjeno)biti sramota izjasniti se kao Serb je izgubila sebe u potpunosti.
    Ispade da je najveci seljak i coban iz lijepih Serbskih planina zapadno od Drine bio vidovitiji i proracunatiji od ovog tzv.“Urbanog i pro-Gay“vidjenja “Metropole“,kad je rekaojos od rusenja Berlinkog;“Svabo jope jak ko medjed,nije dobro,jope ce svabo jasiti s’onima zajedno s’kijem su jasili prije 50 ljeta.
    …metropole..svjetske i euuuuropske,koja bi se skraceno mogla nazvati necim sto lici na Rimski naziv na kojekakvim “trijumfalnim kapijama…VZDSKPPIODN(vid’la zaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu)

    Елем, да ли то значи да је управо почело лагано формирање фамозног, скоро окултног Четвртог Рајха?

    Opa.Jos jedna zabluda,koju ce izreci “neobavjesteni Serb.Taj Reich nije “formiran“ negoli traje li traje a prica pred ’41 se ponovila kad je zapad “zmirio na jedno oko“misleci da ce Sauron zgaziti istocni Shire i stoga niko nije zamjerio Mordoru kad je poslao Orke na Poljsko “medjuzemlje“
    Osim toga precutno se Albion i prekobarske mutikase danas sa Sauronom igraju podjele ostatka svijeta,sireci se kauboji jasu prerijom nesmetano a Smeagol kome je drazi zlatni prsten nego sve ostalo se vec samozadovoljava u svojoj magicnoj drzavici.
    Danas se ne ratuje musketama,nego monetama.

Оставите одговор