Њемачка: Дан Кристалне ноћи и пада Берлинског зида

Девети новембар један је од најзначајнијих датума новије историје Њемачке – на тај дан забиљежени су неки од најгорих догађаја, као што је почетак погрома Јевреја, али и најрадоснијии тренуци, попут пада Берлинског зида. Тог датума навршава се 21 година од пада Берлинског зида. Био је то догађај који је промијенио свијет. Годину дана након […]

среда, новембар 9, 2011 / 14:59

Девети новембар један је од најзначајнијих датума новије историје Њемачке – на тај дан забиљежени су неки од најгорих догађаја, као што је почетак погрома Јевреја, али и најрадоснијии тренуци, попут пада Берлинског зида.

Тог датума навршава се 21 година од пада Берлинског зида. Био је то догађај који је промијенио свијет. Годину дана након тога, 3. октобра 1990. године Њемачка се ујединила, а нестанком бивше Њемачке демократске републике (ДДР) нестао је цијели социјалистички политички блок у Европи. Конфликт између истока и запада Европе био је окончан.

Тај датум је и због других догађаја важан за Нијемце. На тај дан 1918. социјалдемократа Филип Шајдеман прогласио је Републику Њемачку. Монархија краља Вилхелма Другог била је окончана.

Тако је 1923. године у Минхен умарширала велика група националсоцијалиста. Њих је предводио Адолф Хитлер, који је десет година касније преузео власт и увео цјели свијет у катастрофу.

Деветог новембра 1938. и прије него што је почео рат, широм Њемачке горјеле су синагоге, а јеврејске радње су пљачкане. Те ноћи убијено је око 100 Јевреја, око 26 000 одведено је у концентрационе логоре.

Погром је цинично назван "кристална ноћ" и био је генерална проба за холокауст који је најавио Роберт Леј, шеф националсоцијалистичког Радничког фронта: "Јевреји ће пасти и морају да падну. Јевреји мора бити уништени. То је одраз наше свете вјере".

Девети новембар 1938. сигурно је један од најмрачнијих дана њемачке историје. То је велики контраст у односу на оно што се десило 9. новембра 1989. када је пао Берлински зид.

Мјесецима прије тога биљежени су протести против старих кадрова тадашњег Политбироа државне партије СЕД. Хиљаде Нијемаца са истока већ се домогло западне Њемачке преко граница Мађарске или преко зидова амбасада Њемачке у источним државама.

Из дана у дан растао је притисак на власти ДДР-а да својим грађанима укину забрану путовања у иностранство – наводи "Дојче веле".

Када је један државни функционер на међународној конференцији за новинаре изјавио како ће грађани моћи да прелазе границу и потом додао (данас неки кажу – грешком) да то правило важи одмах, десетине хиљада људи су кренуле према граници. Радост је била безгранична.

"Прво су пуштали једно по једно, а потом су једноставно дигли рампу. Прошли смо без икакве контроле, без исправа. Ја немам ни личну карту", изјавио је те ноћи један становник источног Берлина.

Повратка није било. Грађани су почели сами да буше и руше Берлински зид. И тако су срушили читав један систем.



Оставите одговор