Његош умро прије 160 година

На данашњи дан, тачно прије 160 година, на Цетињу је умро Петар Други Петровић Његош, црногорски владика, државник, филозоф , духовник и песник. Остало је забиљежено да је Његош умро у десет сати прије подне, истог дана када је 21 годину прије смрти постао господар Црне Горе. Сачуван је и запис о ријечима Његошеве мајке […]

На данашњи дан, тачно прије 160 година, на Цетињу је умро Петар Други Петровић Његош, црногорски владика, државник, филозоф , духовник и песник.

Остало је забиљежено да је Његош умро у десет сати прије подне, истог дана када је 21 годину прије смрти постао господар Црне Горе.

Сачуван је и запис о ријечима Његошеве мајке Иване, одмах након смрти њеног сина. „Није ми умро. Не. Он је мени жив”, казала је Његошева мајка.

„Умре нам врли и дивни владика црногорски”, јавио је из Котора , у новембру 1851. године, Вук Поповић Вуку Караџићу.

Петар Други Петровић Његош сахрањен је трећи дан по смрти, на Цетињу, у гроб Светог Петра Цетињског , Петра Првог Петровића, Његошевог стрица и предходника на владарском трону Црне Горе.

На Његошевом погребу, према запису Вука Поповића, било је више од сто свештеника и око четири хиљаде људи.

Његош је желео да буде сахрањен на Ловћену, али су се Црногорци бојали да би неко, „тамо у пустињи”, „по наговору крвника”, могао пјеснику и господару одсјећи главу и однијети је.

Договорено је, међутим, да се Његошеве кости послије три године пренесу на Ловћен, „у кућу ограде, да у њој стоје људи”.

Његош од тада почива на самом врху црногорске свете планине, до 1976. године у капели која је неколико пута миењала изглед, а од тада у мермерном маузолеју, до кога се, на великом успону, долази степеницама.

Посљедњих шест Његошевих дана описао је српски пјесник Љубомир Ненадовић. Уочи смрти Његош је желио да оде у Ријеку Црнојевића, али су му рекли да је тамо јака и хладна киша.

Његош је помињао и приморје, јер му се чинило да би тамо туберкулозу лакше поднио. Црногорци су били спремни да га носе у Котор. Била је припремљена и посебна столица за Његоша, али опет се испријечило кишно вријеме, какво само зна да буде у јесен у Црној Гори.

Црногорци су видјели да су Његошу земаљски дани одбројани, али нико се није усудио да га пита за посљедњу поруку. Ипак, то је учинио Његошев пријатељ, јунак Новица Церовић, један од оних који су убили Смаил Агу Ченгића.

„Господару, тебе се живот крати”, рекао је Церовић, на што му је Његош одговорио-"И прекратио се”. Затим је подигао главу и казао: „Нека вам је све просто. И нека Бог вама , и сваком Црногорцу и Србину, гдје год који био, благослови и умножи сваку добру работу”.

Онда је кратко ућутао и наставио: „Не заборавите на моје ријечи -љубите Црну Гору и сиротињи чините правду”.

Његош није заборавио да на самрти каже да је његов тестамент у Дубровнику, код руског конзула Јанка Гагића.

Његоша је затим причестио свештеник. Господар је устао из постеље, прошетао, помолио се „великом самостворитељу” и замолио га да помогне „јадном, но јуначком, црногорском народу” и да га „одржи у слози и витешком поштењу”.

Његош је рођен 1813. а умро 1851. године.

Његошев „Горски вијенац”, дјело које се не може једнозначно окарактерисати, преведен је на готово све важније језике у свијету.

Његош је до дана данасњег, у сваком погледу, остао главна национална икона Црногораца. Његова личност и дјело се и даље проучавају.

Штавише, од Његоша је направљен и својеврсни мит , а томе је погодовало све код Његоша – његов физички изглед, љепота, мудрост, цио живот и сама смрт.

Његош је био не само духовни горостас, већ и по физичком изгледу. Био је висок 193,49 центиметара. Вршена су обимна антополошка истраживања Негошевих земних остатака. Утврђено је, на примјер, да је Његошев мозак био тежак близу 2.000 грама.

Његоша је на црногорском престолу наслиједио његов синовац књаз Данило Петровић. Он је одвојио цркву од државе и себе прогласио књазом Црне Горе, њеним првим световним владаром.

0 КОМЕНТАРА

„Његош је до дана данашњег, у сваком погледу, остао главна национална икона ЦРНОГОРАЦА. Његова личност и дјело се и даље проучавају.“
Чланци су вам изузетно добри и објективно говоре о стању ствари,али никако не могу да схватим како и ви прихватате те глупости да су Црногорци нација.То је само провинцијалиѕам као што је то и Војвођанин,Шумадинац,Крајишник,Македонац…
То су пролазне ствари,које су присутне у заврнутој свијести модерног човјека,а које ће убрзо нестати јер нису дошле природним токовима већ људским,вјештачким додавањем.Исто би било као кад би завезали људима репове и рекли ето то више нису људи него мајмуни.

Имао се рашта и родити

Његова дијела живе вјечно…док траје све оно шео је он видио и прије појаве Хабла!

http://www.njegos.org/petrovics/luca.htm

…
Сном је човјек успаван тешкијем,
у ком види страшна привидјења,
и једва се опред’јелит може
да му биће у њима не спада.
Он помисли да је неке путе
од сна овог освободио се;
ах, његове преварне надежде:
он је тада себе утопио
у сна царство тврђе и мрачније
и на позор страшни сновидјења!

Хитрост му је и лукавство дато
само теке да је член достојни
на земаљски сајам несмислени;
воље му је основ положена
на крилима непостојаности;
жеља му је страстих ужаснијех
побудитељ, руковођа сл’јепи;
злоћа, завист, адско насљедије,
ово чојка ниже скота ставља, –
ум га, опет, с бесмртнима равни!

У временом и бурном жилишту
човјеку је срећа непозната –
права срећа, за ком вјечно трчи;
он јој не зна мјере ни границе:
што се више к врху славе пење,
то је виши среће непријатељ.
Наша земља, мати милионах,
сина једног не мож’ вјенчат срећом:
самовлацем кад постане њеним,
тад наздрави чашом Херкуловом.

Наше жизни прољеће је кратко,
знојно љето за њиме сљедује,
смутна јесен и ледена зима;
дан за даном вјенчаје се током,
сваки нашом понаособ муком:
нема дана који ми желимо,
нит’ блаженства за којим чезнемо.
Ко ће вјетар луди зауздати?
ко л’ пучини забранит кипјети?
ко л’ границу жељи назначити?
…

Оно што је Славни Његош видио и прије Хабла…

Шест небесах коловитних пређем,
шест млечнијех прелетим путовах,
вељу сферу играјућих шарах,
који вјечно свијетла движења
у правилним колим’ извршују
која им је рука свемогућа
начертала пресветом мудрошћу.
Ах, ти тајно, Богу тек извјесна –
састав ове пресилне машине
која креће безбројне мирове!

Пет небесах неподвижних пређем
сљедујући зрачици идеје,
бесконечно видим овдје царство
величества, постојанства мирах!
Простор им је шири растојања
нег’ подвижним много свјетовима;
ал’ се виде зраком облачени,
како морски велики острови
кад их зима снијегом обуче,
те их пловац из даљине гледа.

Душан Трнинић, 31.10.2011. 20:35:54

Уредништво је става да је ваша примједба сасвим на мјесту. Текст није из продукције Фронтал.РС и јасно је наведен извор. Један од волонтера га је убацио без озбиљнијег уласка у идеолошку позадину. Наш став о српском карактеру Црне Горе, као уређивачке политике, јасно је изражен на сваком мјесту и креће се много више на распону Петар Петровић Његош – краљ Никола Петровић; него на линији Ранко Кривокапић – Мило Ђукановић.

Но, Фронтал никада није био, нити ће бити гласило које објављује искључиво ставове уредништва, него је отворен и за супротна мишљења, поготово у случају да људи своје ставове потписују именом и презименом.

Ево неких текстова на теме које вас занимају:

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=3&idnovost=1342

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=848

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=7013

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=9792

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=946