Ништа од испитивања поријекла имовине, приједлог закона неуставан

Предсједник Законодавног одбора Народне скупштине Републике Српске Жељко Мирјанић изјавио је данас да је овај одбор утврдио да је Приједлог закона о испитивању поријекла имовине у супротности са Уставом Републике Српске. "Због тога овај Приједлог закона није могао бити упућен у парламентарну процедуру, а то је у складу са Пословником парламента Српске", рекао је новинарима […]

среда, октобар 2, 2013 / 16:15

Предсједник Законодавног одбора Народне скупштине Републике Српске Жељко Мирјанић изјавио је данас да је овај одбор утврдио да је Приједлог закона о испитивању поријекла имовине у супротности са Уставом Републике Српске.

"Због тога овај Приједлог закона није могао бити упућен у парламентарну процедуру, а то је у складу са Пословником парламента Српске", рекао је новинарима Мирјанић.

Он је истакао да је и Одбор за политички систем, правосуђе и управу повукао наведени закон са дневног реда Народне скупштине Републике Српске.

Mирјанић: Ко им је крив, што нису дошли?

"Закон на овом одбору су оборили опозициони посланици, укључујући и СДС, јер нису сви били на сједници. Да су били на сједници одбора закон не би био скинут", појаснио је Мирјанић, напоменувши да се поставља питање да ли предложена законска рјешења имају подршку и у опозицији.

Он је нагласио да предлагач закона, шеф Клуба посланика СДС-а у парламенту Српске Вукота Говедарица, није уважио примједбе које су му упућене у расправи о Нацрту наведеног закона и стручну расправу.

"То показује да је предлагач закона имао намјеру да поднесе политички акт, а не правни. Законска рјешења су, између осталог, у сукобу са начелом подјеле власти, а крши се и начело забране ретроактивне примјене закона", додао је Мирјанић.

Он је напоменуо да се понуђеним законским рјешењима крше и међународна документа о људским правима.

Говедарица: Све је то под притиском

Говедарица сматра да није било основа да скупштински Законодавни одбор скине са дневног реда Приједлог закона о испитивању поријекла имовине.

"Републички секретаријат за законодавство је био под великим политичким притиском СНСД-а, јер је написао да закон није био уставан, на основу чега је заустављен на Законодавном одбору", каже Говедарица.

Он је подсјетио да је Републички секретаријат за законодавство, када се СДС-ов закон о испитивању поријекла имовине налазио у форми Нацрта, дао позитивно мишљење када је ријеч о уставном основу за његово доношење.

"Када је закон дошао у приједлогу, у истом Секретаријату је констатовано да је закон квалитетнији и бољи, али да и поред свега тога закон нема уставни основ", закључио је Говедарица.

Приједлог закона о испитивању поријекла имовине, чији је предлагач шеф Клуба посланика СДС-а у парламенту Српске Вукота Говедарица, требало је да буде разматран на 30. редовној сједници.



0 КОМЕНТАРА

  1. Лице на удару Закона о испитивању поријекла имовине

    Судија НН је лице које је пензионер и живи у породичној кући са супругом, кћерком, зетом и унучадима. Син му је власник приватне компаније у иностранству, Република Х, и која послује изузетно добро. Како је и даље везан за породицу, редовно им помаже финансијски. Породична кућа у којој судија НН живи има и окућницу, гаражу, те пословни простор који породица изнајмљује приватној компанији из иностранства. Приближна вриједност некретнине са пратећим објектима креће се око 600.000 км и води се на име судије НН. Сама некретнина је изграђена захваљујући доприносу цјелокупне породице-судије НН, његове супруге, кћерке, зета, као и сина који живи у иностранству.

    Судија НН је 1997. године као члан судског вијећа Врховног суда РС учествовао у доношењу пресуде којом је лицу ПП потврђена осуда на казну лишења слободе у трајању од 17 година. По изласку са одслужења исте казне, 2014. године, лице ПП из личне освете, а у складу са правом датом сваком лицу Законом о испитивању поријекла имовине (чл. 11 – Поступак се покреће по пријави. Пријаву може поднијети свако физичко и правно лице.), подноси пријаву против судије НН, с тврдњом да има имовину преко 500.000 км и да је иста стечена незаконито. Исту пријаву, лице ПП доставља Пореској управи РС, односно њеној Јединици за испитивање поријекла имовине. Члан 12. Закона налаже „хитноћу“ поступка, те Директор Јединице ПУ РС истог дана, а у складу са чл. 13. Закона одлучује да тражи сагласност од надлежног тужилаштва да изврши претрес породичне куће судије НН и прибави „вјеродостојне доказе“. Једино је мало збуњен што не зна које је тужилаштво надлежно, јер у Закону то не пише. Члан 13., став 2 Закона каже да се претрес може извршити на основу наредбе надлежног суда, али Директор јединице ПУ РС за испитивање поријекла имовине не зна ни који је суд надлежан, јер у Закону то не пише. На другој страни, члан 14. Закона каже да се предмети и докази могу одузети и без рјешења Јединице Пореске управе, па се Директор ипак одважује да уђе у посјед судије НН, и изврши потребно изузимање имовине, односно „вјеродостојних доказа“. Након доласка на посјед и покушаја насилног уласка у породичну кућу, судија НН објештава МУП о инциденту, но полиција на лице мјеста долази након што је Јединица ПУ РС изузела оно што је сматрала „вјеродостојним доказима“. Изузете су умјетничке слике и скулптуре, породични накит, извјесна количина готовине, два компјутера, три тв апарата, гарнитура за сједење, порцулански сет за ручавање, 10 мушких одијела, као и документа о власништву над некретнином и изводи са банковног рачуна свих чланова породице и два аутомобила која се воде на судији НН и његовом зету (према формулацији из Закона, и зет је „повезано лице“).

    Три дана након извршеног изузимања, Директор јединице ПУРС доноси Рјешење о одузимању предметне имовине до окончања поступка. Против овог рјешења, судија НН, а према чл. 14. Закона, нема право жалбе. Изјаву о евентуалном поријеклу имовине која је одузета нико од судије НН није ни тражио, јер таква обавеза Законом није ни предвиђена.

    Радници Јединице ПУРС на основу имовине и документације коју су изузели/одузели, имају обавезу сачинити налаз (чл.16. Закона). У банковним изводима судије НН види се да неколико пута у току године прима уплате из иностранства у значајном износу, бар према процјени радника Јединице ПУРС. Како је судија НН пензионер, уплате представљају основ за сумњу да посједује незаконито стечену имовину и то се у налазу констатује. Поред износа које добија из иностранства, Јединица ПУРС процјењује да вриједност некретнине, увећана за вриједност изузетих покретних ствари, превазилази лимит из Закона (500.000 км) и то у налазу такође констатује. Након тог, Јединица ПУРС доноси Рјешење о привременом одузимању имовине за коју не постоји законит основ стицања. Ни против овог рјешења судија НН нема право жалбе (чл.16 Закона).

    Рјешење о привременом одузимању имовине за коју не постоји законит основ стицања против судије НН, Директор ПУРС доставља Правобранилаштву ради покретања парничног поступка против судије НН.

    Суд покреће парнични поступак и објављује према члану 18. Закона, јавни оглас у коме наводи све податке којима се имовина, како стоји у Закону „описује на одговарајући и препознатљив начин“. Како је судија НН угледна јавна личност, медијске куће преузимају исте податке као врућу вијест и на стуб срама стављају не само судију НН, већ и цијелу његову породицу, након чега се он одлучује да их тужи за клевету.

    У току парничног поступка, судија НН тврди да је велики дио одузете имовине купљен или набављен прије 1. 04. 1992., те да су новчани износи на његовом банковном рачуну заправо редовне уплате које његов син врши у иностранству као помоћ породици. Како и његов син, према тексту Закона, спада у „повезана лица“, Правобранилаштво, у улози тужитеља, тражи од Пореске управе РС да му достави податке из којих би било видно са којег су рачуна у иностранству стизале уплате и да ли је њихово поријекло законито. Директор јединице ПУРС се налази у незавидној ситуацији, јер страна банка одбија да му те податке пружи, с обзиром на то да споразум о обезбјеђивању тих података између државе Х, из које уплате долазе, и БиХ у коју уплате стижу, не предиђа обавезу банака у држави Х на одавање личних података клијената Јединици пореске управе РС.

    Како суд није у ситуацији да утврди да је стеченом имовином судије НН дошло до наношења штете Републици Српској, поступак се обуставља.

    Од подношења пријаве против судије НН до окончања поступка прошло је двије и по године. За то вријеме имовина је била одузета и повјерена Агенцији за управљање одузетом имовином (чл.7 Нацрта). Услијед неадекватних услова чувања, добар дио одузетих ствари више није употребљив. Банковни рачун судије НН, је на приједлог ПУРС, а у складу са чл. 20. Закона, као мјера обезбјеђења, био блокиран до окончања судског поступка. Његова породица је за то вријеме живјела од помоћи пријатеља и родбине. Медијски притисак је довео до тог да су, по окончању судског поступка, одлучили да породичну кућу ставе на продају и одселе се. Поступак по тужби за клевету који је судија НН покренуо против 20 новинара и три уредника је још у току, а судија НН се у међувремену, обратио и Европском суду за људска права тврдњом да су му јавне власти повриједиле право на приватност и породични живот, право на фер и правично суђење, право на ефикасан правни лијек и право на неприкосновено уживање имовине. У истој апликацији Европском суду, судија НН тражи од државе и накнаду материјалне и нематеријалне штете коју је претрпио.

    Лице ПП које је поднијело пријаву о посједовању незаконите имовине против судије НН остварило је свој циљ, уништило репутацију судије НН и остало анонимно.

  2. СДС-ов закон је у несагласности са члановима 16., 20., 23., 24. и 110. Устава.

    Члан 16. говори о праву на судску заштиту и двостепености поступка. У овом закону оно није потпуно гарантовано. Није ни јасна у неким елементима, јер овдје се мијеша мало управног, мало парничног, мало кривичног поступка, па на једном мјесту имате да неко доноси одлуку, па да се жалите другостепеном органу. Кад прочитате, испада да се истом том и жалите, директору Пореске управе, који доноси одлуку – да се њему жалите. То није правна заштита. Не треба због овога да неко иде у Стразбур, након десет година патње. Због недовољне правне заштите и непостојања двостепености у Суду БиХ, многи људи из РС су већ сад у Стразбуру и чекају да се тамо одлучи о њиховој правди. Имају симпатије овдје за те своје поступке, а истовремено предлаже се закон у коме није потпуно гарантована двостепеност и право на жалбу.

    Члан 20. је невиност. Они који су набројани у закону, већ су под основаном сумњом. Самим тим што врше неку функцију су под основаном сумњом. Увијек је терет доказивања на оном који тужи. Чак по овом закону и мртав човјек може бити тужен. Како да доказује да није крив? Јер то је „оставилац“, који у овом закону стоји.

    Члан 23. говори о тајности података. Треба узети законе који регулишу начин рада банака и члан 8. Европске конвенције. Прописано је и законом и међународним стандардима, па чак и Уставом гарантовано, тајност одређених података.

    Члан 24. о неповредивости стана.

    Члан 110. о ретроактивности. Кад год је био закон који се у цјелини односи на ретроактивно дјеловање, оборио га је Уставни суд. Кад су поједине одредбе имале ретроактивно дејство, онда се могло бранити пред Уставним судом. Ако овај закон у цјелини каже да се њиме испитују сва лица од ’92. па даље, прописује процедуре и поступке, постоји проблем члана 110. Устава. Без обзира ако се донесе одлука да он има општи интерес, не може имати ретроактивно дејство читав закон, по члану 110. Устава. Па ће онда опет да га неко гони до Стразбура. Говоримо о закону који ће остати да важи, којег неће сутра оборити неко, било Уставни суд РС, па неко рећи не ваља тај Уставни суд, па ће га неко тужити пред Уставним судом БиХ, па ће речи не ваља ни тај суд, јер се ради и о директној примјени Европске конвенције о правима и слободама.

  3. Svaka ti čast filipvito. Sad i slepci mogu da razumiju šta je problem sa guslarskim zakonom o porijeklu imovine. Uporno sam govorio ovde da ne može jedan bilder i nastavnik fizičkog pisati zakone jer ga Bog nije dao za to. Nastavnik fizičkog treba da trči oko stadiona sa djecom a ne da piše zakone. Uporno sam govorio da ovaj guslar nema kapaciteta da iznese nešto veoma ozbiljno kao što je ovaj zakon. Sve u svemu guslar nas je sve zajebao. Kao prvo nije poslušao kritike da mu je zakon neustavan i da ga treba doraditi a on to nije učinio, kao drugo trebao je da prepusti pisanje zakona nekom pravniku kojih SDS i te kako ima nego valjda mu sujeta nije dala, kao treće sumnjam u iskrene namjere SDS-a da uopšte ima interesa da jedan ovakav zakon prođe u skupštini jer bi onda i mnogi SDS-ovci bili na udaru a to predlagaču zakona ne odgovara ali im odgovara medijska pompa i obmana javnosti kako „jedan dobar zakon“ ne može da dođe na skupštinske klupe jer ko fol država nema interesa za njim pošto je sve korumpirano a onda ubiranje političkih poena, guslanja, veslanja. Sve u svemu Vukota je pao na ispitu, a ko je sumnjao da će proći bio je budala.

  4. Zna li neko kako se zove još onaj jedan dezerter iz Hercegovine što ga je Vukanović pitao gdje je bio za vrijeme rata a on htio da se tuče kada su ugasili kamere? Inače radi se o onom bradonji što je organizovao proteste kada je dolazio NIkolić u Trebinje. Inače bradonja je kako čujem jedan od najglasnijih dole a dezerter pa još radikal. Ima li većeg apsurda?

  5. Шта је ово на Фронталу? Синхронизовани хор бакиначких дјечака?

    „То је једнако томе да ÖRF постави микрофон под дупе богате даме на бечком новогодишњем концерту, па да васицјели моцартољубијум чује кад дама прдне усред Турског марша.“

  6. herctref, 03.10.2013. 00:01:50

    http://www.youtube.com/watch?v=cQckRMO7YlY

    Oва брадоњина странка је подржала СНСД. А ја сам на сточној пијаци чуо да ни миле Додик није био у рату, да се негдје похвалио да је поносан, а да је породицу тих година склонио у Београд. Кажу да су неки СНСД-овци чак били припадници ЗНГ. Било је наводно и шверца с непријатељем, тамо негдје према Бихаћу. Свашта тај народ прича, а стока на једно ухо чује, а на друго испусти. Није на нивоу човјека да разумије.

    Занимљиво да су партијски СНСД Милорад Додик војници почели након посјете г-дина Човића другу Додику и исповјести друга Рајка о слободној хрватској територији почели да користе хрватски језик на ћирличном порталу. Симо написа „гледе“, а овај јаран „штовани“. Нешто се чудно дешава.

  7. Зна Елез о чему је писао шефу конкурентске лакташке мафије, а мафијаш као и сваки прави мафијаш прво што ради је да заташка трагове свог криминала. Не чуди уопште што је закон пао од стране режима, јер режимски чувари пламена, нису ништа поштено стекли почевши од своје имовине у РС па до оне ван граница РС, како шкрбина кућа у Монте Карлу или ова алкапонеова поред Елезовог комшије на Кипру.

  8. Šipanzo u pitanju je povreda ustava, ne znam jesi li obaviješten. Guslaru je to sugerisano na početku, kada je počeo da škraba zakon, ali nije htio da ispravi ovo što je filipvito obrazložio pa ti vidi ko nije htio da zakon ugleda svjetlost dana. Sve da bi i prošao ovakav,nikakav,u skupštini oborio bi ga Ustavni sud. Može li to jedna šipanza da razumije ne znam…

  9. За који Устав се ви кримоси режимски борите, да сте чували Устав, не би ни било потребе за таквим законима, али не би било ни ваших пребогатих олоша тајкуна.
    Шта ћемо са кућама по егзотичним острвима, за кога је купио? Шта ће њему толико богатство, кад је у глави сиротиња тешка!
    Ја могу разумити да је украо 300 хиљада марака, намирио и сервисиро неке своје потребе и смирио неку бригу, али кад украдеш милион већ си озбиљан клептомански случај, кад украде три милиона то је болест, а све више тих милиона је клептоманија поремећај личности и псхиопатологија, јер рационално гледано, који ће му мој курац толики милиони? Хоће ли их понијети на онај свијет?

  10. СНСД-овци опаметните већ једном. Јес` да вам школа није јача страна али требало би вам бити јасно да је боље да вас `ватамо по закону него мимо њега, онако по нашки, куком и мотиком па на бандере.

Оставите одговор