Ништа Монтенегро: Бања Лука уз Црну Гору

Највећи град Српске коначно је, макар симболично, изразио јавну подршку српском народу и цркви у Црној Гори, гдје је у току коначни обрачун са српском прошлошћу ове земље.

недеља, децембар 29, 2019 / 14:44

Да ли је скинула или навукла проклетствој на себе, тек у Бањој Луци је ИПАК дошло до неког полуорганизованог скупа, којим се устаје против незапамћеног напада на слободу вјероисповјести и имовину Српске православне цркве у Црној Гори.

Од Петра Другог Петровића Његоша, до краља Николе Петровића, сви су се црногорски владари изјашњавали као Срби. И Мило Ђукановић се некада изјашњавао као Србин, док је сада највећи усташа од свих Срба.

Без обзира што је на скупу од пар стотина људи било више окупљених него у невладинићким перформансима, опет је то далеко испод онога на шта је Бања Лука обавезна. Уколико прође напад на СПЦ у Црној Гори, ми смо сљедећи. О Косову да не причамо.

Уз Србе у Црној Гори од политике само ПДП

Уз данашњи транспарент који поручује да Црна Гора није Монтенегро, но јуначко српско легло, треба се сјетити да је на границама Републике Српске данас и мјесто за које смо пјевали: "Двор на Уни, црквица на брегу; то је мјесто гдје се Срби легу" и пазити на часовима из новије историје.

Без сваке задршке треба нагласити да су скупу присуствовали једино политичари из ПДП, што је велики плус и част ове странке, а велики минус и срамота свих других. То треба нагласити, без обзира што је ово окупљање на којем у Српској нема и не смије бити различитих странака.

Још више брине држање Епархије бањолучке која се, као и већина осталих епархија СПЦ које се не наслањају географски изравно на Митрополију црногорско-приморску, понашају као да их то не занима.



6 КОМЕНТАРА

  1. Очекивано, клика клептомана која је узурпирала власт у Црној Гори наставља са својим пасјалуком. Усвојен је закон о отимачини имовине СПЦ.
    Да, баш закон о отимачини имовине СПЦ. Ако погледамо закон;
    https://www.paragraf.me/nacrti_i_predlozi/predlog-zakona-o-slobodi-vjeroispovijesti-ili-uvjerenja-i-pravnom-polozaju-vjerskih-zajednica.pdf
    много тога је ту спорно, и то су питања за правну струку. Најцише чланови 11, 25 (сједиште вјерске заједнице мора бити у ЦГ. И сједиште патријаршије СПЦ али и сједиште 2 од 4 епархије које дјелују у ЦГ је ван ЦГ) и 30.
    Наравно највише члан 62. којим се врши „национализација“ имовине СПЦ. На крајње кваран начин.
    Како стоји, вјерски објекти који су изграђени, односно прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918.године и за које не постоје докази о праву својине ВЗ, као културна баштина Црне Горе, државна су својина.
    Данашња ЦГ настала је 2006-е, она не може бити насљедницом књажевине/краљевине ЦГ, није ни исти облик државног уређења, није ни теолошка држава, а не покрива ни исту територију, шира је, зато у том члану иде додатак; вјерски објекти који су изграђени на територији Црне Горе заједничким улагањима грађана до 1. децембра 1918. године, државна су својина.
    Сви вјерски објекти било где у свијету су изграђени заједничким улагањима грађана, крајње подло срочено, пасјалук.

    Када ти неко отима имовину, а посебно ако су то храмови духовности за које је наш род судбински вјековима везан, имаш избор, рећи „па добро, сила Бога не моли“ а можеш рећи и „стани мало“. Овај пута је изабрано „стани мало“.
    Потрајаће ова борба нашег народа у Црној Гори у одбрани светиња, и поган ће истрајавати у пасјалуку, употребиће силу, топуз, а као што знамо, коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом.
    Добро је што подршку дају Срби из свих градова Српске и Србије. И власти и у Српској и у Србији морају бити активнији, гласнији.
    Наравно пуна подршка СПЦ и Србима у ЦГ у одбрани светиња.

  2. Нисам ја гласао за Ђукановића, нити сам гласао „Јес“ на референдуму 2006.

    Зато јесте велики дио тзв. црногораца, те комплет сви домаћи Турци и ини превјерени. Тако и би „јес“.

    И тако постаде Милаов напредак – Најцрња Најгора.

    Баве се Црногорци политикантством и подјелама, и не вјерују да им се ово може догодити. Ето догодило се. Убише Бога у Црногорцима.

    Наравно прво су убили Црногорце. Све по плану и програму.

    Да ли су Натовци Милоа Ђ. поранили са тим убијањем Бога, присиљени глобалним дешавањима? Или их једноставно није брига?!

    Сви поштени људи знају да су Натовци похлепни и покварени – да праве грешке. Као сваком вампиру довољно их је суочити са огледалом. И ту се види шта су. Ништа.

    Зато прво Црногорци морају да постану Црногорци. Ако им ово није мотив, онда се никада и неће вратити себи.

    Кад се неко дави у живом блату, па пљује и сипа отров на братску пружену руку спаса; не знам. Можда прво треба да им се донира огледало.

    Хоћу ли ја то да радим?! Има ли чоека у Црну Гору?

    Жао ми је до плача. Шта да радим кад брат сам себе убија?! Видим да му у самоубиству асистирају злотвори. Он их сада браћом зове. Брата зове непријатељем. Шизофренија. Хаос.

    Има ли лијека? Има. Као и увијек злотвор ће начинити грешку.

    Нека су донијели овај закон.

    Јер као и увијек, не пада снијег да покрије бријег, него да звијери покажу трагове.

Оставите одговор