10:07 Прави пријатељ: Лукашенко обећао помоћи Српску, а ми му шаљемо Сребренку Голић10:04 И да га нису употријебили, и да јесу, ово је дно: Вучевић пише Венсу да се САД укључе у истрагу око звучног топа10:00 Пољски министар одбране поздравља разговоре Путин-Трамп као први корак у правом смијеру17:41 Гогановић са Ефбиховцима и Натовцима каже да је потребно да се млади мотивишу да им се придруже17:37 Дачић показао звучни топ и рекао да га МУП Србије није користио на протесту у суботу17:32 Сипа јуче хапси по Српској, Додик данас каже да то раде по измишљеним законима17:29 Директор Хеликоптерског сервиса РС, демантовао да је Стевандић прешао из Србије хеликоптером17:27 Суд досудио скоро шест милиона евра за оштећене приликом масакра у ОШ Владислав Рибникар Београд17:20 Трамп разговарао са Зеленским, о оном што је причао са Путином17:16 Швајцарска скупштина, против слања додатне помоћи режиму у Кијеву

Николић: Нико не смије да угрожава аутономију Војводине

Предсједник Србије Томислав Николић изјавио је да нема границе између Војводине и других дијелова Србије, јер је то утемељено у Уставу и тако желе грађани Србије. "Нико не сме да угрози уставну аутономију Војводине, као што нико не сме да повреди Устав Србије кријући се иза приче да само остварује аутономију Војводине", рекао је Николић […]

субота, новембар 24, 2012 / 14:22

Предсједник Србије Томислав Николић изјавио је да нема границе између Војводине и других дијелова Србије, јер је то утемељено у Уставу и тако желе грађани Србије.

"Нико не сме да угрози уставну аутономију Војводине, као што нико не сме да повреди Устав Србије кријући се иза приче да само остварује аутономију Војводине", рекао је Николић у Новом Саду на свечаности обиљежавања 94. година од присаједињена Војводине матици Србији.

Он је упозорио домаће политичаре да "у ова мутна времна не покушавају да победе Војводину у Србији", зарад освајања више гласова за себе или у изборним утакмицама.

"Само не покушавајте победити Војводину у Србији, Војводину која јесте у Србији, равноправна или мало више равноправна. Такмичите се око тога да обезбедите бољи живот грађанима о којим ја водим бригу у сваком делу Србије", рекао је Николић.

Он сматра да политичари који свађају грађане Војводине с оним који ту не живе, не желе добро грађанима покрајине, а Србија их не интересује.

"Нека се, међутим, не заноси такав политичар, јер ни он није интересантан за Србију. Војводина је део Србије у којем треба најбоље да се живи, јер овде Бог није штедео на лепоти и богатству. Зато Војводина мора да иде напред и за собом повуче целу Србију", рекао је Николић.

Он је изразио мишљење да онај ко замјера на чињеници што је Војводина 1918. године постала српска, замјера и напорима које Србија данас чини да се измири са својим сусједима.

"Вероватно има оних који нам замерају што смо са суседном и пријатељском Мађарском договорили да коначно после 70 година закопамо у историју Други светски рат. Међутим, ја сам на то поносан", рекао је Николић.

Предсједник војвођанске Владе Бојан Пајтић рекао је да идеја о Војводини у Србији није била идеја државе у држави, те да је однос Србије према Војводини, однос Србије према самој себи.

"Одлука о присаједињењу је далекосежна и има велики значај без које данас не би били овде. Око идеје националног уједињења није било спора, па је зато одлука донесена 1918. године била једногласна", рекао је Пајтић.

Предсједник Скупштине Војводине Иштван Пастор рекао је да неко вјероватно слави 94 године од присаједињења Војводине Србији, али да он тај датум само обиљежава.

"Неки сигурно славе данашњи дан, али ја лично и припадници моје, мађарске заједнице и можда још неки грађани, који смо били на губитничкој страни, данашњи дан само обележавамо. Не само зато што су Мађари, Немци и други народи били искључени из одлучивања на седници Велике народне скупштине 1918. године", рекао је Пастор и подсјетио да се та скупштина дешавала у контексту историјских ломова, распада три царства и дефинисања нових глобалних политика.

Свечана сједница Скупштине Војводине одржава се у част 25. новембра, 1918. године, кад су Банат, Бачка и Барања присаједињени тадашњој Краљевини Србији.

Одлуку о присаједињењу у Новом Саду донијела је Велика народна скупштина Срба, Словака, Буњеваца и других Словена.

Дан раније, 24. новембра 1918. годиине, у Руми је Велики народни збор прогласио присаједињење Срема матици Србији.



Оставите одговор