Никола Лазаревић: Ко то на истоку Српске неће, или не зна?

Невјероватно је шта све није искористио народ који живи на средњем дијелу истока Републике Српске од краја рата до данас. Постоје регије, или одређене цјелине у Српској које имају територију која је компактна, регије које имају ресурсе за одређене врсте привредних активности и сличан менталитет становништва, регије које имају своје име још од старих времена. […]

понедељак, децембар 23, 2013 / 09:29

Невјероватно је шта све није искористио народ који живи на средњем дијелу истока Републике Српске од краја рата до данас.

Постоје регије, или одређене цјелине у Српској које имају територију која је компактна, регије које имају ресурсе за одређене врсте привредних активности и сличан менталитет становништва, регије које имају своје име још од старих времена.

Тако идући кроз Српску од Крајине и Посавине, преко Семберије и Бирча, долазимо до Сарајевско-Романијске области, Подриња и Херцеговине.

Данас се због због историјских околности дио Сарајевско-Романијске области природно спаја са Горњим Подрињем ( стара Херцеговина), ове двије области заједно чине једну природну цјелину, то је регија која има веома важан стратешки значај за развој и опстанак Републике Српске.

Повезаност те територије која се добрим дијелом граничи са Србијом је свакодневна, огледа се кроз заједнички живот њених становника, кроз економију, школство, здравство, или сваки други вид живота једне природне заједнице.

Ова Романијско-Подрињска регија обухвата град Источно Сарајево (Пале, Соколац, И. Стари Град, И.Ново Сарајево, И. Илиџу, Трново), затим Калиновик, Фочу, Чајниче, Ново Горажде, Рудо, Вишеград, Рогатицу и Хан Пијесак.

На овој територији по прелиминарном попису становништва живи нешто више од 140.000 становника.

Каква је ситуација тренутно?

Нећу набрајати шта је све уништено од производних привредних система који су запошљавали десетине хиљада радника у свим општинама ове регије.

Напоменућу само да тек понешто ради од те индустрије, да је још увијек доста капацитета који не раде, капацитета који су у власништву државе.
Да су до великог богаства дошли многи криминалном приватизацијом и распродајом имовине тих некадашњих гиганата.

Нема мјеста песимизму мада боли сама помисао на то шта су ти политички и криминални лобији урадили свима у Српској, највише су тај криминал осјетили становници на овој територији.

Крађа шуме у вриједности око милијарду марака чистог профита, у рату и после рата, намјерно уништена дрвопрерађивачка индустрија је нешто што народ не смије заборавити и опростити.

Некотролисаном (злочиначком) сјечом шуме у изворишним зонама неповратно је изгубљено је преко 50% извора питке воде.

Тиме су смањени капацитети ријечних токова који су непроцјењиво благо за производњу електричне енергије, пољопривреду, туризам и остале гране привреде које су наслоњене на овај ресурс вриједан злата.

Уништене су све земљорадничке задруге и пољопривредна добра која су запошљавала хиљаде људи, последично су пропала и многобројна домаћинства која су продавала свој производ сигурним откупљивачима, уништене су да би лихвари дошли јефтино до хиљада дунума првокласног земљишта.

Уништени су да би увозни лоби могао да нам продаје храну (месо и месне производе, млијеко и млијечне производе, мед, воће, поврће), све што може и мора да се производи на овој регији и у Српској.

Велики новац је изнесен из ове регије пљачком привреде и природних ресурса, велики новац одлази са ове територије и данас због тога што нам све трговинске ланце држе људи из других земаља, у њима нам продају своју робу, робу која је често сумњивог поријекла и при истеку рока употребе.

Има још толико тога уништеног, покраденог, законски лоше ријешеног, политички погрешно конципираног и вођеног да би могао писати роман о томе, исто је као и по цијелој Српској рађено, само још горе.

Шта је преостало?

Е, овдје ћете се изненадити колико и чега још има ова територија без обзира на све штеточине које су је похарале задње двије деценије.

Постоји још увијек колико толико солидан шумски фонд у овој регији, фонд који се може контролисано користити уз максималну заштиту и планско пошумљавање.

Постоји могућност повезивања финалне прераде дрвета на више локација и општина, системско рјешавање коришћења шумских сортимената може обезбиједити дугорочно десетак хиљада добро плаћених радних мјеста на овој територији.

Постоје хиљаде дунума пашњака у свим општинама, постоје пољопривредна добра која не раде, постоје задруге које не раде.

Све се то може врло лако увезати и покренути, системски ријешити од произвођача до прерађивача и продаје производа.

Мора се и може ријешити откуп производа од домаћина, мора се стимулисати млађе становништво да на својој земљи живи од свог рада, позитивних примјера има на све стране.

Паметна државна и регионална пољопривредна политика мора овај посао заокружити за четири године.

Ова регија има непроцјењиво благо у водном потенцијалу, по томе је уз раме са најјачим регијама у свијету, то је благо не само ове регије, него и благо свих становника Српске.

Замислите капацитете два дринска језера испод и изнад Вишеграда, Лимског језера према Рудом, више бисерних језера на Зеленгори и Калиновику.

Замислите ријечне потенцијале који су огромни, од потока, ријечица, до ријека мањих, средњих и великих.

Ево само највеће, Дрина, Лим, Увац, Чехотина, Неретва, Сутјеске, Бистрица, Прача, Јањина, Рзав, Жепа, Ракитница, Биоштица, Миљацка, Жељезница, то је благо од кога правилним коришћењем може добро живјети сво становништво ове регије.

Погледајте сад планине, уједно и туристичке дестинације, Јахорина, Требевић, Трескавица, Зеленгора, Лелија, Маглић, Стакорина, Сјемећ са Борикама, Романија…………..

Ко и како треба искористити тај привредни потенцијал?

Да напоменем како у многим општинама раде поједине фирме, да је запослено око 2/3 радно способног становништва ове регије, да одређени број становника није стално настањен у овим општинама иако је на попису пријављен.

То су обично повратници, или наши суграђани на привременом раду у иностранству.

Свака од општина има своје компаративне предности за развој одређених привредних грана, заједничко им је пољопривреда, туризам и дрвна индустрија.

Пошто би морао опет писати роман да би објаснио како ја видим шта треба и како радити са оволиким потенцијалима, написаћу само дио о туризму.

Повезивање свих туристичких потенцијала у регији је императив будућности ове регије и Српске.
Развој мега туризма на овој територији мора плански да обухвати све врсте туристичке понуде и производњу здраве хране.

Повезивање олимпијске Јахорине, преко Требевића, до Трескавице, Калиновика и Неретве, даље према рајском националном парку Сутјеска, Зеленгори и Маглићу, њиховим језерима и висовима, чувеној прашуми Перућици националном благу, до чувеног водопада, па онда спуштање према рафтингу на Тари и Дрини, уз прелијепу Чехотину и Бистрицу у историјској Фочи, до Чајнича, дивне планине Стакорине, ријеке Јањине и наше мајке Богородице, даље нас пут води у Рудо, моћну ријеку Лим и њено језеро, па до Вишеграда, пруге према Кремнама и манастиру Добруну, уз Рзав са Андрићградом на ушћу у Дрину, бањом Вилина Влас, горњим и доњим језерима, онда према Устипрачи и Новом Горажду до Рогатице и невјероватног туристичког потенцијала, чувених Борика, настављаш према прелијепим предјелима Хан Пијеска, Сокоца и ријеке Биоштице, до легендарне Романије и Старине Новака, нашег манастира и етно села, до Мокрог и Вучије Луке па све до Пала образовног и туристичког центра ове регије.

Додајмо томе аеродром који је и наш, проширену понуду са Башчаршијом као незаобилазном дестинацијом туриста који овамо походе.

Толико је тога у овој повезаној туристичкој понуди за све врсте услуга и за све врсте туриста који траже нове дестинације.

Сви услови постоје за развој зимског и љетног туризма, за спортски, здравствени, вјерски, сеоски туризам.

Ова територија од 120 км2 има шта да понуди активним спортистима и рекреативцима, планинарима, риболовцима и ловцима, екстремним спортистима, бајкерима……………..

Напоменућу поређења ради да су буџети свих 15 општина на овој регији укупно 75 милиона марака, толики и већи буџет има један градић у алпском региону чији је основни прилив у буџет бављење туризмом.

Пале са Јахорином, близином Сарајева, са факултетима има буџет 8 милиона, зар то није поражавајуће, зар су они десет, двадесет, тридесет пута паметнији од нас у Српској и Палама?

Зар није болно сазнање да имаш олимпијску планину, да си град у коме се одржала олимпијада, да си град у коме је настала Српска, да си град у коме је столовала влада Српске скоро десет година, зар ништа од те богате историје и те власти нисмо знали искористити за ново вријеме?

Зар не боли чињеница да један Гармиш Партенкирхен има исте услове и број становника као Пале, да само од туризма има стотине милиона марака годишње у буџету, зар толико нисмо знали, или нисмо хтјели.

Зашто су највећа имена у зимском спорту промотери Бугарских и других зимских центара по региону, зар нисмо имали ми ту шансу прије свих.

Зашто нисмо способни довести наше чедо и једног од најбољих спортиста Америке, хокејаша Милана Лучића у свој град, зашто нам сви наши највећи спортисти и умјетници нису редован гост-домаћин својим пријатељима у Србији, по региону, Европи и свијету?

Зар нисмо могли угостити паметном причом и познатом топлином која нас је увијек красила, наше Србе по свијету, оне који нас воле, који воле Српску и поносе се њоме?
Зар их хиљаде и десетине хиљада не би дошло ових 18 година после рата, да виде гдје се зачела наша Република, зар не би многи од њих као пословни људи у контакту са нашим пословним људима и политичарима од идеје уложили новац у разне пројекте од интереса за нас и њих?

Зар нисмо могли направити ски-пул Српске, ски –пул који би изњедрио скијашке шампионе, ски-пул као пословни потез који би донио рекламу Српској и Јахорини, рекламу која нема цијену.

То је некад урадила Словенија, ваљало је цијелој Југославији, развило је много привредних грана, туризам дигло на Европски ниво захваљујући тадашњим шампионима, не треба измишљати топлу воду, шампиони и привредни амбијент иду руку под руку, рутина је то за паметне и авангардне.

Значи мора се генерално мијењати начин пословног понашања и размишљања, нема више шупље политичке приче и србовања.

Све за Српску свакако, србовање по обављеном послу, тако треба да стоје ствари у новом времену гдје се цијени квалитет више од партијске припадности.

Тако треба да ради Српска, ова регија поготово.

Услов развоја ове и свих других регија у Српској је и коначно успостављање добрих односа између локалних заједница и владе.

Морају се коначно одредити стратешке гране привреде Српске, уложити у образовање кадрова из тих области, мора се дисати једном душом кад је у питању реализација програма како на нивоу државе, тако и на регионалним и општинским нивоима.

Мора се провести план на начин као да је сад послератна обнова, много смо пропустали и препустали стихији, очигледно је да се овако више не може.

Морају се заборавити партијске разлике кад се заврше избори.

Да би то постигли, морају се као некад одредити повјереници-координатори, људи који су овлашћени од владе да сарађују са свима у регији за коју су задужени, од општинских власти, до Удружења грађана.

Морају то бити људи широког схватања и са искуством, људи који раде за државу која зна шта хоће, који знају какве су жеље и могућности те регије, морају то бити људи који имају организаторске и преговарачке способности.

Мора се провести добро осмишљени програм опоравка и развоја, одозго према нижим инстанцама, нема ту класичне субординације, али се мора знати ко шта ради и за шта одговара.

Мора иза тих људи стати влада и испоштовати оно што се договорило на терену, мора се помоћи на сваки начин да се систем успостави, мораће ти људи заслужити да их по добру помињу као Крајина бана Милосављевића, треба им дати прилику.

Тако су радиле и раде све паметне владе по свијету, тако је радила и наша краљевина, тако је радила и бивша држава, што тако не би радила и влада Српске?

Еколошки чиста животна средина, стратешке гране привреде, производња здраве хране, његовање традиције и живот у корак са новим временом, спорт као основа одгоја здраве нације, очување завјета званог Република Српска који смо дужни оним који су дали животе за њу, хуманост, достојанство сваког становника у Српској, није то идеал, то је стварност коју лако можемо достићи у наредна два четверогодишња циклуса, ако хоћемо.

Бог је био благодаран дајући нам умјерену климу и невјероватне ресурсе за 1,3 милиона становника у Српској, Бог је био благодаран према овој регији, ништа више немају развијене алпске регије.

Пошто знам да имамо квалитет и капацитет, оправдано постављам два питања: “ШТО ВЛАДА НЕ КРЕНЕ РАДИКАЛНО И КО ТО ТАМО НА ИСТОКУ СРПСКЕ НЕ ЗНА, ИЛИ НЕЋЕ?“



28 КОМЕНТАРА

  1. Дуго покушавам да пошаљем коментар а онда видим да је цака у високој математици збрајања три и четири.
    Углавном, након три мјесеца боравка у дијаспори међу ветеранима „скелеџијама“ ПОЗДРАВ за све фронталовце.
    ПОДРШКА за аутора овог текста (Робинзона „са“ Пала) којег сви разумију али га стидљиво подржавају плашећи се „великих играча“ који немају идеје, али имају јаку и слијепо послушну инфраструктуру.

  2. Идеја око ове регије је одлична, само бих ја ту свакако додао и регију Бирча, сви смо ми ту природно географски увезани, на крају крајева тако смо се и у рату одбранили заједно.

    Не може се изоловати подручје око Зворника и Братунца, јер су Бијељина и Семберија високо за њих, а ми пролазимо кроз та подручја за Србију.

    Од огромног значаја је стварање те регионалне цијелине за одбрану РС-а, готово од пресудног значаја. Нама се мора препустити локално самоорганизовање и никакав утицај режима из централе, било ког, а овај последњи је најпогубнији баш за нашу регију.

    Никола, сабери поново све ово чиме располаже овај крај од Зворника до Фоче и видјеће се, да ту итекако има потенцијала да будемо на нивоу неких европских регија, рудници, шуме, Дрина, притоке, туризам, Јахорина, пољопривреда, сточарство, воћарство, чист ваздух, здрава клима и то индустрије што је преостало, довољно да паметни и јаки људи, као што су наши горштаци, покажу тим смрадовима из централе, да нису они ништа бољи, иако их има више и бројнији су!

    Ако они мисле, да је памет сјећи шуму и узимати паре себи за буџет и плате исто тако продавати концесије на Дрини за „пуњење буџета“, па онда хајде да замјенимо земљиште, ево њима све ово, а дај нама те јабуке и паприке, које нико не опорезује и нико њима то не узима испред носа, као што они нама узимају наше шуме, наше ријеке, наше руднике и наше планине!

  3. Рамштајн,

    Семберија,Бирч,Романијско-подрињска регија(стара Херцеговина)и Херцеговина су четири регије једне цјелине на истоку Српске.

    Све те регије су обухваћене нашим програмом, наравно да су све четири једна економска цјелина, цјелина која има капацитете да може богато и културно живјети пет пута више становника него што их сад тамо живи.

    Наш програм обухвата и Крајину, Посавину и Брчко као економско-еколошке средине, ово да не би неко помислио да се ради само о истоку.

    Еколошка партија РС је организована да служи интересима сваког становника Српске, она је пријеко потребна у парламенту Српске и ПС БиХ због заштите и контролисаног коришћења природних ресурса, због повлачења разних фондова из области, пољопривреде, туризма и еколошких пројеката вриједним стотинама милиона марака на основу споразума о стабилизацији, коришћења фондова агенција при УН и других фондова ,посебно еколошких фондова организованих од стране богатих и хуманих људи на по цијелом свијету.

    Овдје сам само назначио економске могућности једног дијела истока Српске, питање је зашто се тамо лоше живи, да ли се неће, или се не зна?

  4. Знам, знам, само мислим да је ипак простор од Зворника до Фоче компактан, чак и поред тога што је пресјечен донекле са БПК тј. Гораждем.

  5. Много важна тема,мало опширно али тачно.

    Ова тема и тема на порталу о састанку нашег расејања(дијаспоре)са владом Србије и Дачићем је повезана.

    Управо је у тексту речено колико нисмо искористили потенцијале милиона наших по свијету.

    Да су на истоку и читавој Српској политичари са њима хтјели поштено, умјесто што су гледали да им узму паре за помоћ, да од тога купе станове по мору и Србији, не би требали богати странци као туристи у Српској.

    Данас би наших Срба из расејања, њих бар пола милиона годишње долазило у Пале, Бања Луку,на Тјентиште,Јахорину, Козару, Мајевицу и Озрен, на Борике, на наше ријеке и језера, на рафтинге, обилазили би манастире, скијали се, јели нашу богату кухињу са органским производима, пили наше чувене домаће ракије и вина, успут би се и многи послови склопили.

    Многи би имали своје фирме и виле овдје, доводили би своје партнере и пријатеље.

    Ко зна шта је посао, зна и да се најбољи послови склопе уз дружење.
    Српска је изгубила душу, немамо ми више онај стари филинг, на добром је трагу ова тема, можда се повратимо из овог тешког ногдауна.

  6. рамштајн,

    кад сам ти писао прво одговор ти си већ послао поново коментар.

    Ево комплетније, значи од Игришта, манастира Папраћа, преко бање у Сребреници, прелијепих ријека као што су два Јадра, Тишћа, Дрињача са невјероватним потенцијалом,Зворничког језера, тока Дрине од Скелана до ушћа су вриједности које могу и сигурно ће се користити у капацитету укупне понуде са нашом регијом.

    Невјероватно је колико се може тамо више учинити у пољопривреди, индустрију какву такву имају за разлику од Романијско-подрињске регије, туризам практично и не постоји а има велике шансе.

    Оно што посебно боде очи су десетине хиљада наших у иностранству са те регије, ништа се није на томе урадило,мислим да се то хитно мора мијењати.

    Ова наша регија нема ни 10% наших у иностранству поредећи је са Бирчом.

    Замисли онда могућности Семберије, Посавине и Крајине гдје скоро свака кућа има неког у иностранству, то су огромне могућности, велики новац, треба то знати оставити код нас и уложити у развој.

    Стотине милиона марака које они донесу у Српску се потроше на храну, пиће и другу увозну робу, зар не би и они били срећни да паре остану код нас, да купују наше производе?

  7. Zdrava hrana,turizam, industrija zasnovana na komparativnim prednostima, energija i to povezano infrastruturno u okviru RS. Sve, osim energo-potencijala utemeljeno najvećim delom na manjim I srednjim preduzećima, finansijski potpognutim od strane države i udruženih u klastere, radi izvoza. Njih vezati za klastere u Srbiji,posebno u poljoprivredi I industriji nameštaja.
    Ne postoji čaroban štapić,ali nije nemoguće jednom milionu ljudi život učiniti pristojnim i na ovom ili drugom realnom konceptu. Zato je u RS potrebna politička alternative sa pozitivnim programom, a ne samo destruktivno opisivanje teškog stanja I besomučna kritika vlasti što odlikuje sadašnju opoziciju, a od čega ljudi sigurno neće živeti bolje. I bez obzira na uvredljivo obraćanje autora uvodnog teksta prema meni, ja bavljenje politikom vidim jedino na pozitivstički način iskazan u datom prilogu kojim se daje odgovor šta raditi, i stoga potpuno podržavam takav pristup.

  8. pleter, 24.12.2013. 00:49:34

    Између тога шта би нам требало и онога шта желимо, лежи једна крупна препрека, а то је снсд-ов болесни режим. Зато причати сад шта нам треба, а не склонити прво ту распалу лешину са пута, нема пуно смисла!

  9. плетер,

    хвала на коректном и веома паметном коментару,негдје прије сам писао колико треба квалитетних људи Српска на свим нивоима.

    Наравно да ће позитивна енергија и наша јасна програмска опредељења доминирати у времену које слиједи.

    Ја сигурно знам гдје идем, доказани сам практичар, ми знамо куда треба Српска, имамо подршку Ветерана РС и других Удружења.

    Не журимо да будемо са неким партијама како би показали да имамо већу подршку, нама је квалитет много пречи, њему ће други морати прилазити, ми знамо колико вриједимо.

    Код нас нема пребјега и лихвара, то је нешто што сигурно нема ни једна партија.

    Код нас се не говори о појединцима, ми говоримо о резулатима свих досадашњих власти и предлажемо рјешења за њихове промашаје.

    Ускоро слиједи подршка од економске струке на највишем српском нивоу,бићете пријатно изненађени, радимо са њима још један програм као алтернативу, оба се она односе на наредне деценије, размишља се о економској, безбједоносној, политичкој, еколошкој и свакој другој ситуацији.

    Значи цијенимо квалитет, хоћемо сарађивати, хоћемо послушати друге ако нам укажу на евентуалне грешке.

    Сувише сам ја искусан, конструктиван и одговоран човјек да би направио грешку, грешку која би одузела шансу Српској кроз уништавање ове спасоносне формуле чији смо ми аутори и власници.

    Ускоро слиједе разговори и евентуални договор са партнерима на основу програма.

    Надам се плетеру да је он добро наговијештен у једном дијелу кроз овај текст, технички то образлагати би било контрапродуктивно, из познатих разлога.

    Увијек остаје констатација и наш мото коју је давно изрекао Волт Дизни „Онај ко зна осмислити, он то зна и остварити,“ надам се да ћемо добити прилику да то и докажемо.

    Поздрав.

  10. реално-овдје је нешто конкретно понуђено

    реално-не би ни коментарисао текст јер само читање, нормалне констатације и реални приједлози рјешења стављају човјека у дилему, зашто се то није урадило, зашто никад власти не раде оно што је видљиво, опипљиво и нормално

    реално-понекад се стварно питам да ђаво није умијешао прсте у живот српског, а и других народа на овим просторима, како другачије објаснити да смо слијепи код очију

  11. Шта је то са вама симо и херцика,увијек тражите програм, ево има ту нешто од тога, није ваљда да вриједи док нема замјерки?

    Унапријед знам да ће бити замјерка о дужини текста, није могло краће да се бар мало прича заокружи.

  12. Видим да се коментаришу неважне теме само да би се скинуо са коментара овај текст, чак се коментарише и о гангули.

  13. Ниџо царе,
    Идеје су ти праве.
    Ал’ђе су ти паре? Како без пара да направиш јаку партију?
    Једино да видиш са Милованом Жугићем, Којићем, гусларом Пандуровићем и осталим брентаџијма. За унуке су довољно исјекли, мода ће због праунука почети да чувају шуме?!!

  14. сретко,

    оваква партија је потребна Српској, добро би било да буде што јача, али то није наш примарни циљ.

    Наш циљ је да са партнерима изградимо неуништив економски и политички систем, што ће за последицу имати моћну и вјечну Републику Српску.

  15. Mogli bi ekolozi pametno iskoristiti neviđeno prljavu predizbornu kampanju tzv.velih stranaka vlasti i opozicije. Uz jasnije i koherentnije profilisanje, efektniju promociju i „političnije“ i personalizovanije predstavljanje, njihov koncept nepljuvačke konstruktivne i pozitivističke političke alternative sa konkretnim i detljističkim programom, mogao bi profitirati u sadašnjem političkom blatu.

    Naravno, bitna pretpostavka je odgovarajuća medijska i druga prisutnost u javnosti,ali, opet ne po svaku cenu.

  16. Ja rijetko komentarišem a redovno čitam.
    Ovaj čovjek pravo zbori u svojim tekstovima. Na žalost u tv emisije počeli su zvati onog Šukala kojem je osnovna teza da zna Vučića i da treba ići u EU. Zovu Jovana Mitrovića koji „nova snaga“ a od dvedesete u visokoj politica sa petom strankom po redu. Đe im je i ovaj čo’ek da progovori koju?B-)B-)B-)

  17. Predsednik ekologa je vrijedan trudi se ostavlja dojam sposobnog predstavnika jedne stranke.Samo nam mora reći da li i on sam vjeruje u ono što priča ili je to samo optička iluzija . Nekako mi sve više liči na propovjednika,mudraca sa isotka ,mesiju novog doba.Obzirom da se predstavlja kao ribar,zanat koje je bilo jedno od glavnih zanimanja Hristovih učenika kada nisu širili hrišćanstvo pitam se da li možda kada zimi riba manje radi u nedostatku akcije širi neko novo učenje neku novu ekološku religiju.Da li je ovo začetak jevanđelja po Nikoli ( nik 16;4).Pitnje za ribara glasi Kako on sebe vidi u budućnosti da li kao lidera najače opozicione partije u Republici Srpskoj jer on očigledno samo zna da kritikuje ali ne i da vlada, jer kada bi nekim slučajem i došao na vlast svi bi mi pozelenili os ljepote i miline koja bi nas preplavila.Inače simpatičan politčar ima svoje ideje i program.Pri tom ima hrabrosti da se kandiduje za predsednika republike što duboko poštujem.U toku je konkurs za prijem stalnih radnika na Mars.Mislim da je gore tržište u začetku i da bi imao velikog uspjeha ako bi krenuo prvo odozgo prema dole a ne obrnuto.Jer stara izrka kaže kako je gore tako je dole ,kako je unutra tako je vani.
    5 Moj. 9:18, Jer. 7:29, Mt. 26:39, 1 Pet. 5:6

  18. Допада ми се ова донкихотовска борба г-дина Лазаревића. Иначе цијеним људе који се боре идеолошки и спремни су на жртву. Мени би било драго да оствари неки изборни резултат, јер га сматрам честитим човјеком и искреним родољубом. Такође, дијелим мишљење да је добра страна ова коректност у општој пљувачини. Мислим да г-дину Лазаревићу недостаје неколико људи који би иступали у име странке и да би му то био пут до сигурног успјеха. С обзиром на све наречено, било би ми занимљиво видјети га нпр. у емисији „Изазови“ БН ТВ. Не одгледах вечерас ПУЛС са Симићем, али ми је јучерашње „пеглање“ г-дина Душанића у „Изазовима“ сјело као пантопразол на чир.

  19. вивалди,

    прочитај одговор од три реченице сретку изнад, толико о Еколошкој партији.

    Иначе јесам риболовац и предсједник сам рибарског Удружења у Палама које је задњих година направило највећи спортско-рибарски центар на простору бивше Југе у подножју Јахорине.

    Водим удружење које је за резултате у свеукупном раду добило низ признања, између осталих признања проглашени смо најбољим Удружењем Српске поводом 20 година савеза Републике Српске.

    Неки који овдје пишу су били гости, надам се да ћеш и ти доћи и уживати нашем центру за које се многи питају откуд овако нешто код нас, ко ово све уради, откуд паре за ово?

    Надам се да одговор знаш, значи ко зна да осмисли, зна и остварити.

    Ако имаш снове и добијеш шансу онда се бори да их оствариш, ја сам сањар практичар.

    Ја сањам, безбиједну, културну, здраву и богату Српску, вјеруј да је то са овим чиме располажемо лакше направити, него овај центар из ничега.

    Поздрав и позив.

  20. Није ми намјера да подсјећам некога о чему сам писао овдје прије пет година, али после гледања емисија на БН гдје је био гост и гуслар Пандуревић, желим да напомем да су тачни његови наводи што се тиче увезивања дрвне индустрије на овој регији и отварања комплементарних грана привреде, односно, да је тачно да се још увијек може запослити само на овој регији у тој бранши око десет хиљада људи.

    То сам понудио у свом програму за ову регију на изборима 2014 године, зна то Пандуревић већ осам година, понудићу и за ове изборе.

    Ово само написах као напомену, волим кад људи причају о мом програму, поготово они који нису тада размишљали о општем добру као Лазаревић, али су данас на мом путу зато што су се тада били изгубили и мислили да су Бога за муда ухватили.

    Како год окренеш, нема спаса без зелених, Ниџе и изнуђене, али добро осмишљене ПРВЕ ПРАВЕ ПОСЛЕРАТНЕ ОБНОВЕ.

  21. Ево кад већ хоће Симо да мало коментарише о Лазаревићу, онда нека народ прочита нешто паметно написано још прије пет година.

    Поздрав

  22. Ди- џеј,

    ево ти једно моје писаније гратис, све да можете знати о чему причате кад будете „основали“ партију.

    Иначе, овај сам коментар поставио читајући стари текст, пошто сам сјео да напишем нову колумну о истој територији и резултатима (не) рада, пет година после писања овог текста.

    1. Преузимам ово и стављам у програм на невиђено, а нешто ћу свакако узети и за инаугурални говор. (Имаш поздрав од нашег финансијера, познатог спортског радника и воћара.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *