Никола Дабић: Награда Звоно и њена србофобна позадина

Ипак је то Њујорк!

Ваљда због њега вриједи продати свој интегритет и понизити читав свој народ?

Готово сви умјетници из ове накарадне "државе" БиХ знају, или су бар једном чули за награду "Звоно", која је произашла из једне умјетничке групе под истим именом. Да не би улазили у беспотребно објашњавање историјата и настанка Звона, прећи ћемо одмах на ствар и савремену проблематику која мучи наше аморфно мало друштво умјетника, кустоса, директора и људи "из струке".

Награда Звоно више не дјелује под удружењем за савремену умјетност СКЛОП, већ од ове године дјелује под Центром за савремену културу КРАК. За мене, неке битне разлике нема, јер су оба субјекта стационирана у Сарајеву и структурисани су људима који имају тенденцију да ту и тамо исказују мржњу или нетрпељивост према Србима и Републици Српској.

КРАК је, као и СКЛОП, наставио традицију кустоске праксе, организовања и сарадње са србофобним умјетницима и људима који имају заиста проблематичне фрустрације изазване етничком и религијском мржњом према Србима.

Да се присјетимо Ирфана Хошића, који је један од седморо људи, вјероватно самих оснивача КРАК-а, који је на мјесту умјетничког водитеља тог центра. Ирфан је бави критиком и кустоском праксом, те је много пута сарађивао са еминентним умјетницима из Бање Луке, као и са нашим институцијама попут Музеја савремене умјетности Републике Српске. И то јесте мало чудно, обзиром да је писао о томе како је Република Српска геноцидно наслијеђе, те о етничким прогонима муслиманских умјетника из Бање Луке током Одбрамбено-отаџбинског рата. Ако је Република Српска геноцидно наслијеђе, онда су и њене институције. Откуд онда ти , драги Ирфане, да гостујеш у МСУРС и одржаваш предавања и сарадње са наслиједницима геноцида?

Наравно, није Ирфан једини који тако мисли. Амбасадор Звона за 2022. годину је Ђенита Куштрић, умјетница из Сарајева, која је запослена у Академији ликовних умјетности Универзитета у Сарајеву. На свом Инстаграм профилу, под именом "dzehennema” (на српски би то могли превести као "паклена") објављује тешке србофобне садржаје на Дан Републике Српске.

Назива Србе једноћелијским организмима и садистима, само зато јер су обиљежили свој празник и само зато јер су пјевали родољубне пјесме, које не садрже ни слово мржње према било коме, већ помињу Немањиће и крст. Очигледно да је само наше постојање и славље тог постојања, велика увреда за умјетнике из Сарајева, који би најрадије вољели да узвикујемо неке титоистичке или усташке пароле.

Просто је језиво када схватимо да ови људи предају на универзитетима и раде на индоктринацији младих људи која је у ентитету Фбих већ на драстично критичном нивоу. Напросто њихова такозвана интелектуална елита, која је заправо састављена од квази научника и најобичнијих хохштаплера, уништава свако зрно истине и чињеничног истраживања. То посебно важи за историчаре који су у можда највећем делиријуму историјских фалсификата. Али да се вратимо на КРАК и Звоно и културном уздизању анти-српског умјетничког свијета.

Још једна умјетница о којој сам већ писао, ове ће године бити у званичном жирију за награду Звоно. Њено име је Шејла Камерић, а "прославила" се лошим радовима, који су циједили фалсификовану верзију рата у БиХ и тако згрнула ко зна колико новца и подршке из иностранства. Наравно, такође на политичким, а не на умјетничким мјерилима засновану. КРАК је исто организовао изложбу Аиде Шеховић, умјетнице која је радила према истом принципу као и Шејла.

Неутралан посматрач са стране би рекао да ове умјетнике неко, негдје, у некој творници, производи у великим количинама. Напросто се ради о људима који су измузли све могуће излизане клише наративе о такозваној агресији, геноциду, силовању, једењу живих беба и осталих митова и легенди ентитета Ефбих, који је заправо главни извозник мржње, фашизма и шовинизма већ деценијама. Није ни чудо, с обзиром да овакви људи раде као професори, умјетници и интелектуалци. Игром случаја, никад се нису сјетили да осмисле неки рад на тему егзодуса Срба из њиховог родног града, који је имао стотине логора и мучилишта за Србе. Нити ће.

Још један добар примјер колико КРАК култивише србофобију, јесте организовање интервенција умјетнице Смирне Куленовић, која се на свом Инстаграм профилу под именом "smismismismi" није устручавала показати своје дубоке србофобне и анти-српске комплексе, називајући нас етнофашистима, крволочним фашистичким смећем и групом идиота. Разлог је исти као и код Ђените, славље Дана Републике Српске и пјевање српских пјесама.

И тако, док се наши наивни и неинформисани студенти Академије умјетности друже са Смирном и аплаузирају на њено извођење још једног лошег и медиокритетског перформанса у Бањој Луци, Смирна не штеди на исказивању јавне патолошке мржње према једном читавом конститутивном народу и једној републици која чини половину њене вољене државе БиХ. Није ни чудо што наши студенти немају додира са реалношћу, јер та иста институција у којој се школују, сарађује са КРАК-ом, Кума интернационал и осталим организацијама, које отворено промовишу србофобију и нетрпељивост.

Од есенцијалног значаја је да схватимо да институције Републике Српске сарађују и срдачно угошћавају људе који ту исту институцију јавно називају геноцидним наслијеђем. Да ли се ради о Академији умјетности или МСРУС је небитно, свуда видимо један те исти образац који не само да дјелује на уништавању и приватизацији културе, већ на генералној декаденцији самопоштовања, интегритета и основних елемената државне структуре. Немојте се чудити што наши студенти, млади умјетници, нису свјесни ових ствари.

Знате ли кад ће се овако нешто десити у Сарајеву и кад би сарајевске иснтитуције пристале на рад са неким организацијама које функционишу са искључиво српским наративом? Никад. Апсолутно никад! Али зато ће наши професори са академије, умјетници, кустоси, директори музеја радо сарађивати са њима. Питање је зашто?

Па, вјероватно и даље живе у грађанским илузијама и не желе да покрећу "тешке теме" са колегама, јер би то било неукусно и примитивно од њих. Знате, не дај Боже да наши "интелектуалци" кажу нешто добро о Српској или Србима. Не дај Боже да се усуде борити против високо развијене србофобне машинерије Сарајева, која је дубоко ушла у умјетнички сегмент пропагандисања неистине и одвратних лажи. Не дај Боже да направе један умјетнички рад на ту тему, као што то раде њихове колеге из Сарајева. То је ипак питање храбрости, карактера и знања. А то наши умјетници немају, нити их то занима.

Њих занима новац, промовисање "свјетских вриједности", права црнаца у САД и мигранти из Украјине. (Ови из Азије и Африке су сада аут.) И ту су заиста добри!

Угошћавање КРАК-а или Кума интернационал, у институцијама Републике Српске и сарадња са њима није ништа друго већ пристанак и одобрење, према свему што те исте организације промовишу у своје име. Оваквим корацима ми јасно говоримо: "Да, ми смо геноцидаши! Да, ми смо агресори! Да, не треба да постојимо! Да, ви сте у праву!".

Шта уопште очекивати од таквих умјетника који ни своје властито писмо не користе, а знамо да је писмо једне нације заправо најчвршћи и најважнији стуб културе. То ваљда довољно говори о њиховом разумијевању и перцепцији појма културе.

Исто тако би била срамота да се пише ћирилицом. Ко то још ради!? Ћирилица је ипак за примитивце, а и вријеђа наше колеге из Сарајева.

До идућег сусрета, уживо надам се.

Ћераћемо се још.