Никола Дабић: Мала листа насумичних политичких и историјских чињеница

Ових двадесет теза су неким људима тешке за прогутати, а поготово сварити, али то не умањује њихову истинитост. То, надасве, не оправдава вербалну агресију која се емитује из Ефбиха у правцу Републике Српске и српског народа уопште.

недеља, новембар 29, 2020 / 17:18

1. У Сребреници није био ген**ид, већ злочин.

2. Срби су најзаслужнији и једини антифашистички и отпорашки народ на простору бивше Југославије у оба свјетска рата а и иначе.

3. Срби нису извршили никакву агресију на било кога, никад, једино одбрану од радикалног исламизма или у прошлости фашизма/империјализма.

4. Муслимани и Хрвати су започели посљедњи рат кршењем устава и прегласавањем трећег конститутивног народа, а не Срби.

5. Прве жртве посљедњег рата били су српски цивили и ЈНА а нападачи Муслимани и Хрвати.

6. Сва дешавања из 90-тих су изопачена, фалсификована и окренута против искључиво Срба помоћу медијске и правне машинерије запада.

7. Република Српска је једина духовна и историјска насљедница антифашистичке културе у БиХ.

8. "Бошњачка нација" је продукт Аустроугарске окупације који је остварен тек 90-тих. Не постоји никаква веза/насљедство са средњовијековним имагинарним "Бошњанима" и савременом културом/нацијом "Бошњака".

9. Муслимани су резултат исламизовања Срба и нешто мало Хрвата и балканизације подручја, али то наравно не значи да се њихово опредјељење за нови властити идентитет не треба уважити. Ткз. босански језик не постоји, "ратна застава ткз. армије БиХ је грб Котоманића без крстића у средини јер је грб српски као што је и краљ Твртко био Србин.

10. СФРЈ је била тоталитарна држава са распалим економским системом и са анти-српском политичком стратегијом која је расцјепала српску државу, избрисала и сакривала истину, и културно те духовно обавила систематску декаденцију српске нације, (цјепање Србије на покрајине, додјељивање држава и покрајина нацијама које су биле на фашистичкој страни а притом не давање исто тако сличне покрајине за Србе у БиХ, иако су бројем чинили пола државе, забрана повратка Срба на КиМ, прећутавање усташких и муслиманских злочина над Србима, гушење СПЦ-а, итд.)

11. Политика Федерације БиХ и даље живи у 90-тим, шири нетрпељивост, мржњу, провокацију и дискриминацију према Србима 30 година након завршетка рата јер у суштини крајњи политички циљ је унитарна БиХ са народом којег мрзе (колико год се трудили нећете моћи да схватите ову менталну гимнастику).

12. Срби из Федерације и даље живе у лошим условима и са мањим правима од Муслимана у Републици Српској.

13. У Републици Српској лажљиви анти-српски НВО сектор може да ради шта год жели док у Федерацији Срби не могу ни одати почаст погинулим у рату а тек имати српске НВО.

15. Комунизам је болест као и нацизам.

16. У Приједору није било наређења да несрпско становништво носи бијеле траке око руке већ је то производ лажљивих НВО које желе Муслимане приказати метафорично као Јевреје, а Србе као нацисте, иако су управо муслимански терористи извршили први напад на Приједор убијајући цивиле.

17. Национализам није никаква радикална или мрзачка идеологија већ сте ви једноставно необразовани људи који користе тај појам у пежоративу јер вам је то заоставштина СФРЈ система образовања.

18. Четници су били легитимна краљевска војска и прва антифашистичка и антикомунистичка герила у Европи, неколицина њих јесте сарађивала са окупатором али историјска банализација је довела до тога да су четници изједначени са нацистима те се користе исто у пежоративу за Србе и дан данас од стране Муслимана и Хрвата који су у другом свјетском рату… ах, знате већ шта. Иронија на врхунцу.

19. Разлог због којег пишем ово је константна институционална, медијска, "културна" инвазија на мој национални идентитет и историјску баштину и које има много у мојој властитој професији. У супротном не бих ни ријеч писао о овим стварима.

20. Истина боли али то није разлог да се избјегава.



7 КОМЕНТАРА

  1. Ниси ти случајно мој имењак.

    Једну ствар ниси требао написати. То је оно да су муслимани настали од Срба и Хрвата, неважно ко су, то је данас конститутивни народ, ја то поштујем.

    Али морам да кажем како су народ који живи у илузији да су добри људи.

    Како могу бити добри -поготово бошњачки вјерници(АЛАХ ПОЗИВА НА ЉУБАВ И ПОШТОВАЊЕ ДРУГИХ) кад свакодневно ликују свакој несрећи српког народа и уопште православља. Апсурд јесте та чињеница, али јесте необорива чињеница и тачка.

    1. Падруг Никола, кажи ти нама како ти и твоја странка прођосте на претходним локалним изборима. Нае шупље приће….

  2. Пажљиво сам прочитао све што је Никола Дабић написао. На мене је посебан утисак оставила последња ставка, гдје се спомиње ИСТИНА. Нажалост, до истине се не долази лако и брзо. То вуче своје коријене још из 2. св. рата, када је створена нацистичка држава Хрватска. Хрвати и муслимани су држали власт, а Срби су били изван закона. Није се могла ни замислити таква катастофа Српског становноштва, нарочито прве двије ратне године. Тек послије сламања хитлерових снага од стране Црвене Армије на Стаљинграду и Курску, те капитулације Италије у јесен 1943. године, Хрвати и муслимани почињу да се масовно укључују у партизанске јединице, које су до тада имале велику српску већину. Након ослобођења, због братства и јединства, многи масовни злочини Хрвата и муслимана над Српским народом су се недовољно спомињали и објављивали. У Босанској крајини је поред споменика на Мраковици-Козара, подигнут само споменик на Шушњару код Санског Моста, гдје је за три дана звјерски убијено 5500 недужног Српског цивилног становништва. Али никада није обиљежено страшно Српско стратиште на Гаравицама код Бихаћа, гдје је живот изгубило око 14 хиљада жена, дјеце и старог свијета. Код Велике Кладуше, Мехино Стање, уморено је 4100 Српских душа, а нема споменика и не спомиње се, осим оно мало преживјелих. Код Старог Брода на Дрини, гдје је хрватска тзв. Црна Легија уз обилату помоћ Муслиманске милицие, убила преко 6000 Српсих цивила са Романије и Подриња. И то се дуго година гурало „под тепих“ због братства и јединства, а спомен обиљежје је тек недавно подигнуто. Што се тиче грађанског рата у БиХ 1992-95, волио бих да ИСТИНА са сваке стране изађе на видјело што прије. Нарочито због жртава рата и њихових породица. Није побједа и успјех било кога народа у БиХ, што се боље сакрију злочини и масовне гробнице. У књизи аутора Миливоја Иванишевића, сам прочитао податке о сваком од око 7000 Српских цивила убијених у Сарајеву за вријеме рата. Нема ни трага ко их је побио, гдје су покопани … блиски сродници се још можда надају да да их једног дана бар достојно сахране. Ако се већ пишу више различитих Историја о истим ратним догађајима, можда ће доћи вријеме да се у једној Историји нађу ИСТИНЕ из данашње три сукобљене Историје. Па, ко дочека…

Оставите одговор