Никола Дабић: А сада озбиљно
Одбацивање Инцковог вербалног деликта којег смо посљедњи пут имали у комунистичком режиму СФРЈ, је предмет око чега се све српске странке морају сложити и занемарити своје нетрпељиве односе.
Никакве петиције, никакви потписи, никакви папирчићи неће помоћи, већ су искључиво представа нажалост странке која је укинула и грб и химну и војску Републике Српске.
Дакле, петиције су чиста представа за фоткање и позирање. Али унаточ томе, ради есенцијалне солидарности, ја бих је први потписао, тако онемогућујемо било какав облик међустраначких сукоба!
Ако већ власт тренутна не планира да се озбиљно позабави са овим, зашто опозиција не буде исхитрена у покретању конкретног процеса, бар онолико колико исхитрено жури да критикује власт? И нека потпише све и једну петицију од власти, чисто форме ради, да не испадну међусобне оптужбе јер нам је мука од тога више. Од баљезгања и оптуживања немамо апсолутно ништа.
Требају нам конкретне ствари, јер ако овај закон прође и у Републици, драги моји Срби, комотно се исламизујте и побацајте сва српска обиљежја која имате, јер вам неће требати никад више.
И још нешто, оно што је дужност нас грађана, јесте да престанемо као овце да гледамо њихово пребацивање лоптица, већ да изађемо на улице са тробојкама и на сав глас скандирамо да није било геноцида. Допустили смо и превише ствари, ово је кап која прелива чашу.
Или ћемо их натјерати да крену радити свој посао и да се боре за нас и српске интересе, или ћемо се сагнути по ко зна који пут и самим тим попљувати наше претке који ове играрије не би трпили нити секунде.
И ако мислите да ће се германски империјалисти и домаћи јањичари зауставити на укидању слободе говора, варате се.
Размислите о свему и будите спремни на конкретне акције.